Blokaderi ni reči o maltretiranju Srba: Za njih su Kurtijevi teroristi ljudi sa kojima su razgovori "divni"

Dok je cela Srbija bila nema od bola i tuge zbog scena koje su viđene na Vidovdan na Gazimestanu kada je 36 Srba uhapšeno od strane Kurtijevih terorista UČK u uniformama nelegalne tzv. kosovske policije, blokaderi  su nastavili sa besomučnim napadima na Srbiju, bez obzira na to što se njihova sekta raspada na stotine delova zbog unutrašnjih svađa.

Oni, naravno, nisu osudili hapšenja Srba, štaviše, nisu rekli ni reči o tome. U njihovo ime, ipak, govorio je Mihailo Marković, blokader koji je preneo utiske saradnje s Kurtijevim teroristima koje je opisao kao “divne”.

Video snimak na kojem malena Simeona Jovanović plače dok mu Kurtijevi teroristi maltretiraju oca, obišao je celo srpstvo, koje je plakalo zajedno sa devojčicom zbog neviđenog nasilja na najsvetiji srpski dan.

Pripadnici terorističke UČK, od kojih su mnogi i dalje aktivni u uniformama zločinačke tzv. kosovske policije, i njihovi učenici, nisu birali. Nakon parastosa Svetom knezu Lazaru i kosovskim junacima hapsili su i maloletnike bez zrna savesti. Njih 36 ekspresno je osuđeno i svi su morali da plate 700 evra kazne uz zabranu ulaska od tri godine na Kosovo i Metohiju.

Bez obzira na sve, mnogi od njih su poručili da će sledeće godine, ako oni ne budu mogli da dođu na Gazimestan, doći njihovi rođaci, kumovi, prijatelji. Gazimestan neće ostati pust i sam, a Svetom knezu Lazaru na poklonjenje će Srbima, iz zahvalnosti dolaziti zauvek, jer i Kosovo i Metohija su zauvek deo Srbije.

Zašto niko od blokadera nije osudio iživljavanje nad Srbima?

Da je minimizacija i zanemarivanje patnji srpskog naroda na KiM svojevrsni projekat istih centara moći u sprezi sa blokaderima i Kurtijevim UČK-ovcima, posvedočio je još Mihailo Marković.

Blokader je o Šiptarima govorio tako da se njegovog izliva emocija ne bi postideli ni kreatori ideje o “Velikoj Albaniji”, Isa Boljetinac i Ismailj Ćemali.

“Razgovori su bili divni. Opet, mi smo napisali i na samoj objavi gde smo pričali o akciji da smo razgovarali i sa Albancima i potpuno smo srušili te predrasude i prepreke koje postoje na Kosovu”, rekao je Marković opisavši svoju posetu Kurtijevim teroristima.

Slušajući Markovićeve reči, mnogi Srbi širom srpstva, a posebno oni na Kosovu i Metohiji, mogu da pomisle da žive u paralelnoj realnosti, u zabludi da se Aljbin Kurti i zločinci iz terorističke UČK iživljavaju nad njima.

“Svi žive zaista u... sada je malo možda čudno reći - miru, ali situacija je dobra. Ljudi se dole vole, žive zajedno, dele zajednicu, dele životni prostor”, kazao je Marković, na zaprepašćenje pojedinih blokadera na trovačnici KTV, za koje je ovo ipak bilo malo previše laži.

“Ono što je zajedničko svima njima bilo tada kada smo pričali jeste da im je pre svega žao što uopšte postoji ta etiketa da dole vlada nesloga, da dole vlada mržnja među narodom. Svi se zaista trude da žive nekim normalnim životom”, naveo je Marković, ne trepnuvši, da mu glas nije zadrhtao dok ovo izgovara.

Kako da se opiše skrnavljenje srpske zastave, zabrana nošenja majica sa natpisima na ćirilici, ranjavanje srpske dece koja proslavljaju Badnji dan ili svakodnevne presude na dugogodišnje robije zbog izmišljenih ratnih zločina? Prema Markoviću – to je sve samo zabluda, da “dole vlada nesloga, mržnja”.

Postoji li jači dokaz od odsustva bilo kakve osude nasilja nad Srbima i reči Markovića, da blokaderi-teroristi i Kurti i njegovi zločinci u uniformama rade zajedno na uništenju Srbije?

Ne misle svi u Srbiji da je Kosovo srpsko i da su Srbi vredni saosećanja

Suza moja nema roditelja, rekao je najveći srpski pesnik Petar II Petrović Njegoš, govoreći o Srbima kao narodu zaveta i stradanja, nad kojim niko osim srpskih majki zavijenih u crno ne plače. Štaviše, naš narod često govori da se za junacima ni ne plače. Za junake se pale sveće i moli se Bogu za njihove duše ili za njihovo dobro zdravlje, ako su u ropstvu.

Međutim, među nama žive i mnogi koji prema narodu iz kojeg su potekli ne osećaju ništa. Za njih su patnje svih drugih naroda legitimne i strašne, a patnje njihovog naroda nevidljive. Treba se uvek setiti kako su propagandističke trovačnice Tajkunsko-terorističke lažovizije, Nacistička N1  i Nacistička Nova S  danima zasipali javnost pričama o hapšenju jednog blokadera, Ognjena Markovića, koji je kao član Sumud flotile koja je plovila do Pojasa Gaze uhapšen od strane izraelskih snaga.

Na put je mladi blokader-terorista krenuo sa švedskom aktivistkinjom Gretom Tunberg, produženom rukom Džordža Soroša i međunarodne globalističke mreže NVO pod kontrolom duboke države, koja je usred Beograda govorila o tzv. Kosovu kao o nezavisnoj državi.
Sve to nije smetalo Markoviću da joj se pridruži i da obaveštava svet o patnjama palestinskog naroda, koje, opet, postoje i realne su.

Ali....na samo 450 kilometara od Beograda postoji selo Velika Hoča. Naseljavaju ga malobrojni Srbi, ograđeni žilet-žicom, poznatom i kao nato-žica. Njih oko 500 čuva uspomenu na mesto iz kojeg je vino cevovodima transportovano na dvor Cara Dušana u Prizrenu, najsvetijem srpskom gradu.

Njihova deca, kao ni ona u Goraždevcu, Velikom Ropotovu, Štrpcu ili Gračanici, ne smeju da se udaljavaju od svojih kuća da ne bi bila oteta, silovana, ili prosto ubijena iz obesti lokalnih šiptarskih terorista. Na samo 400 kilometara od udobne postelje u Beogradu Ognjen Marković ima najugroženiju i najobespravljeniju zajednicu u Evropi.

Ipak, on odlučuje da se ukrca na brod zajedno sa belosvetskim propalicama i da pred kamerama medijskih trovačnica koje su od našeg veličanstvenog naroda pokušale da stvore “genocidaše”, govori o patnjama naroda udaljenog hiljadama kilometara.

Štaviše, ispostavlja se da Marković i ta zajednica na Kosovu i Metohiji dele isti jezik, kulturu, tradiciju i vrlo verovatno (mada za Markovića nije sigurno) se izjašnjavaju isto – kao Srbi.
Međutim, pomagati sopstvenom narodu nije “in”. To Soroš i međunarodna zločinačka mreža duboke države ne prepoznaju i ne nagrađuju novcem.

Naprotiv, oni nagrađuju samo saradnju sa šiptarskim zlikovcima koji srpski narod drže na nišanu. To je svrsishodno i zato što je cilj blokadera i šiptarskih zlikovaca isti – slaba, srušena i podeljena Srbija, koja prema njima mora da doživi konačni sunovrat.

Ipak, Srbija je mnogo puta u istoriji bila na mnogo većim iskušenjima. Samo je u 19. veku pražnjena nekoliko puta, najbolji sinovi su joj ubijani i vođeni u ropstvo, ali su se ipak rađali novi Obilići.

Zalud je terorističko-sektaško udruživanje blokadera i šiptara, zalud novac i medijska podrška duboke države, zalud svi instruktori i vaspitači novog Otpora i obojene revolucije – Srbija pobeđuje i Kosmet je Srbija, zauvek!

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi