Slovački analitičar o protestima u Srbiji: Veoma liče na događaje u Mađarskoj, Gruziji i Slovačkoj - uticaji spolja se ne mogu tolerisati

Protesti u Srbiji veoma liče na događaje u Mađarskoj, Gruziji, Slovačkoj i Češkoj, smatra slovački analitičar za evropska i međunarodna pitanja iz Brisela, Marijan Đuriš. 

"Postoje određene sličnosti koje je teško ignorisati. U Srbiji, Mađarskoj, Gruziji, a dodao bih čak i Slovačku i Češku, videli smo protestne pokrete koji brzo dobijaju snažnu međunarodnu pažnju, podršku nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva, učešće lokalnih aktivističkih krugova i jasne narative koji se promovišu kroz međunarodne medije", rekao je on u intervjuu za Euronews Srbija.

Đuriš je dodao da pravo na protest mora biti poštovano, ali da to ne znači da treba tolerisati hibridne napade i uticaje iz inostranstva.

"Politička promena uvek treba da proizađe prvenstveno iz istinske volje građana unutar zemlje, a ne iz koordinisanog pritiska, hibridnih napada, veštački insceniranih događaja ili uticaja koji dolazi spolja. Kada protesti postanu snažno upleteni u geopolitičke interese ili spoljnopolitičke agende, to može samo da izazove pitanja o pravim motivima, polarizuje društvo u celini i obeshrabri ljude da učestvuju u javnim poslovima", kaže on.

Đuriš ističe da je Srbija suverena država i njene političke odluke prvenstveno treba da odražavaju volju njenih građana, a ne pritisak ili vođstvo spoljnih aktera. 

"Međunarodni partneri svakako mogu da se angažuju u dijalogu, saradnji i razmeni mišljenja. Međutim, linija je pređena kada takvi stavovi pokušavaju da direktno utiču na domaće političke procese ili ishode demokratskih odluka", navodi on.

Ustupljena fotografija/Euronews Srbija

Slovački analitičar kaže i da je na Srbiju bilo pritisaka od određenih zvaničnika EU, te da to svakako nije korak ka stabilnosti političkog sistema u Srbiji.

"Čuli smo već nekoliko uznemirujućih i nepromišljenih izjava zvaničnika EU koji komentarišu poziciju Srbije o Kosovu, koje ostaje nepriznato od strane nekoliko država članica EU, uključujući Slovačku, ili odnose Srbije sa SAD, Rusijom i Kinom. Neki od njih pretpostavljaju da mogu odrediti sve u vezi sa zemljama kandidatima, ali je tačno upravo ono suprotno, jer su njihove kompetencije i opšti zahtevi jasno definisani ugovorima. Stabilnost i legitimitet političkog sistema Srbije uvek će biti najjači kada se zasnivaju na otvorenoj domaćoj političkoj konkurenciji i odlukama koje donose sami građani i njihovi predstavnici, bez spoljnog pritiska", navodi on.

Đuriš je istakao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao dobru volju za ulazak Srbije u EU, ali da se sa svakim korakom pojavljuju novi politički, strateški, zakonodavni i tehnički zahtevi Brisela.

"Možda i nije iznenađujuće ako srpski narod gubi apetit i energiju gledajući u blok gde se reciprocitet, ukorenjenost vrednosti i kredibilitet mogu postepeno izgubiti, a umesto toga se na pijedestal stavlja prazna retorika bez čvrste osnove i bez poštovanja geopolitičke, kulturne i istorijske jedinstvenosti evropskih, suverenih nacija", navodi on.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi