Siniša Mali bez zadrške: Srbija ima novac, plan i stabilnost!

U trenutku kada se Evropa guši u dugovima, a globalna ekonomija traži izlaz iz krize, Srbija, poručuje ministar finansija Siniša Mali, stoji čvrsto na nogama. Sa stabilnim budžetom, javnim dugom pod kontrolom, rastom plata i penzija iznad inflacije i jasnim razvojnim planom do 2027. godine, država ulazi u naredni period sa sigurnošću i ambicijom. U kapitalnom intervjuu za 24sedam, Mali govori bez zadrške o novcu, investicijama, EXPO 2027 i poruci građanima - Srbija zna šta radi i ne skreće sa svog puta.

Ekonomija i javne finansije

Godinu završavamo u složenim globalnim okolnostima - ratovi, inflacija i usporavanje rasta u Evropi. Kako danas ocenjujete stanje srpske ekonomije i fiskalnu stabilnost države?

- Srpska ekonomija se, uprkos svim izazovima, kako globalnim, tako i unutrašnjim, odlično drži, stabilna je i snažna. Iako blokade traju već godinu dana, uspeli smo da očuvamo makroekonomsku stabilnost, da postignemo da Srbija nastavi da raste, da nastavimo da poboljšavamo kvalitet života građana i kroz rast njihovih primanja i kroz realizaciju različitih projekata širom zemlje. Fiskalna stabilnost nijednog trenutka nije i neće biti ugrožena jer vodimo odgovornu ekonomsku politiku, već godinama unazad. I tako će ostati i u narednom periodu.

Srbija se često navodi kao primer odgovornog upravljanja javnim finansijama. Koliko je budžet danas stabilan, i koji su najveći izazovi u narednom periodu?

- Budžet je stabilan, kao i celokupne javne finansije. Na računu imamo oko četiri milijarde evra, javni dug koji je apsolutno pod kontrolom, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, privredni rast od dva odsto u prvih devet meseci ove godine, dok smo prošle godine bili u top tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Imamo i investicioni kreditni rejting što je veoma značajan signal za investitore. Što se tiče izazova, moramo da, uprkos svim globalnim dešavanjima koja remete ceo svet, očuvamo makroekonomsku stabilnost i da naša privreda nastavi da raste.

Printscreen/Instagram/Siniša Mali

Javni dug je tema koja zanima građane. Da li je on danas pod punom kontrolom i po čemu se Srbija razlikuje od mnogih evropskih zemalja koje se suočavaju sa ozbiljnim zaduženjem?

- Veoma ozbiljno i odgovorno upravljamo javnim dugom, koji je daleko ispod nivoa Mastrihta, i koji je u ovoj godini projektovan na 45 odsto, dok je u 2026. godini projektovan na 44,5 odsto. Sa druge strane, prosek evrozone je negde oko 88, 89 odsto. Zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj i monetarnoj politici primetan je kontinuiran pad učešća javnog duga u BDP u periodu od 2015, sa izuzetkom 2020. godine, kada je država sprovela niz mera finansijske podrške građanima i privredi, a kako bi se minimizirao uticaj pandemije. Politika upravljanja javnim dugom je jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost, kako duga, tako i javnih finansija.

Plate, penzije i standard

Uprkos rastu plata i penzija, građani i dalje osećaju pritisak zbog cena. Kako ocenjujete realni standard građana i kupovnu moć danas?

- Poboljšanje kvaliteta života građana je uvek među prioritetima Vlade Srbije, i mi, zaista, iz godine u godinu, uspešno radimo na povećanju njihovih primanja, i to u realnom iznosu. Penzije su od 1. decembra povećane za 12,2 odsto, plate u javnom sektoru od 1. januara rastu za 5,1 odsto, dok će minimalna zarada biti veća za 10,1 odsto. Pritom, ponavljam, primanja građana rastu u realnom iznosu. Ako, na primer, pogledate penzije, prosečna penzija u novembru ove godine bila je za 7,8 odsto veća u realnom iznosu, u odnosu na novembar prošle godine. Što se tiče plata, u periodu januar-septembar beleži se realan rast zarada od 6,5 odsto. Dakle, primanja građana rastu iznad nivoa inflacije, u realnom iznosu, a država svakako sprovodi i druge mere kako bi se očuvao životni standard i kupovna moć građana.

L.L./ATAImages

 

Penzioneri su važan deo društva. Da li država ima prostora da nastavi sa povećanjem penzija, uz očuvanje fiskalne stabilnosti?

- Penzije u Srbiji nikad nisu bile veće i država kontinuirano radi na poboljšanju životnog standarda naših najstarijih sugrađana. Od 1. decembra penzije su povećane za 12,2 odsto, čime će prosečna penzija u decembru dostići 485 evra. Ako se podsetimo da je 2012. godine prosečna penzija u Srbiji bila 204 evra, jasno je koliki rast je ostvaren. Idemo ka ispunjenu cilja i obećanja koje smo dali da će do kraja 2027. godine prosečna penzija iznositi 650 evra. Pritom, nijednog trenutka nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost, ponašamo se odgovorno i u skladu sa raspoloživim fiskalnim prostorom.

Minimalna zarada kontinuirano raste. Kako obezbeđujete da se rast plata nastavi, a da privreda ostane konkurentna?

- Minimalna zarada iz godine u godinu raste, i ako pogledamo tri poslednja povećanja – 13,7 odsto od 1. januara 2025, potom vanredno 9,4 odsto od oktobra i 10,1 odsto od 1. januara 2026. godine, dolazimo do kumulativnog povećanja minimalne cene rada po radnom času od 37 odsto u period 2025-2026, a što dovodi do realnog rasta minimalca od 27,2 odsto u tom periodu. Međutim, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, godinama unazad smanjujemo opterećenje na zarade. Tako rasterećujemo i dodatno stimulišemo privredu. U 2017. godini opterećenje na zarade je bilo 64 odsto, postepeno smo ga svake godine smanjivali i sada dolazimo do 59,7 procenata u 2026. godini. Naša politika je da pomognemo privredi, da je rasteretimo, i od toga nećemo odustati.

M.M./ATAImages

Investicije i privredni razvoj

Srbija je među liderima u regionu po stranim direktnim investicijama. Šta je danas najveći adut Srbije u privlačenju investitora?

- Srbija je godinama unazad bila rekorder u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija, i mi kontinuirano radimo na podizanju ugleda naše zemlje kod svetskih investitora. Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, učešće svih investicija u Srbiji iznosi 55,1 odsto, što je više od polovine. Takođe, više od 56 odsto izvoza sa Zapadnog Balkana je iz Srbije. Mi konstatno radimo na unapređenju privrednog ambijenta i na olakšavanju rada privredi. Osim poreskog rasterećenja zarada, sproveli smo i niz sistemskih reformi koje privredi olakšavaju rad. Moram da pomenem sisteme e-fiskalizacije i e-faktura koje smo uveli, zatim e-otpremnice i e-akcize. Tu su i nacionalni jednošalterski sistem u spoljno-trgovinskom poslovanju, o kojem je nedavno usvojen zakon u parlamentu, zatim e-bolovanje, modernizacija rada Poreske uprave. Sve su to delovi mozaika i samo deo reformi koje sprovodimo i kojima olakšavamo poslovanje privredi.

Infrastrukturni projekti su i dalje u fokusu. Kako se oni finansiraju i zašto su ključni za dugoročni ekonomski rast?

- Veliki kapitalni projekti doprinose daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, povećanju konkurentnosti, a posledično i poboljšanju kvaliteta života građana. U 2026. godini je za kapitalne investicije opredeljeno 6,7 odsto BDP-a, što je oko 737 milijardi dinara. Gradimo deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, nove pruge, mostove, škole, bolnice… Jer, što više država investira u javnu infrastrukturu i kapitalne investicije, to se više ohrabruju i privatni investitori da ulažu. U okviru programa “Skok u budućnost - Srbija 2027” predviđena je realizacija 323 projekta širom zemlje, vredna ukupno 17,8 milijardi evra. Naravno, tu je i organizacija Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO čiji ćemo biti domaćin 2027. godine i koja će najbolje pokazati koliko se Srbija promenila i napredovala u periodu od 15 godina. Što se tiče finansiranja, veliki infrastrukturni projekti se finansiraju delom iz budžeta, delom iz kredita. Dakle, država koristi kredite za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju kao što je to radila prethodna vlast.

mfin.gov.rs

EXPO 2027 - ulaganje u budućnost

EXPO 2027 se vidi kao najveći razvojni projekat u savremenoj Srbiji. Kako Ministarstvo finansija sagledava ukupan ekonomski efekat EXPO-a na rast BDP-a i zapošljavanje?

- Organizacija EXPO izložbe za nas znači napredak, prestiž i dobar glas u svetu. EXPO znači inovacije, razvoj nauke, tehnologije, kreativnih industrija, rast privrede, a time i budućnost i još bolje sutra za sve naše građane. Očekujemo da će EXPO privući oko četiri miliona posetilaca, i da će u Beograd dovesti turiste, poslovne ljude, investitore. Takođe, EXPO doprinosi daljem rastu građevinske industrije, turizma i ugostiteljstva. Ne smemo zaboraviti ni da će EXPO ojačati međunarodnu poziciju naše zemlje, jer ćemo imati rekordan broj zemalja učesnica. I sve to će biti ogroman doprinos rastu u godinama pred nama i daljem jačanju ekonomskih aktivnosti.

Koliko EXPO 2027 jača investicioni imidž Srbije i interesovanje velikih međunarodnih kompanija?

- Mnogo, jer EXPO će biti najveći događaj u svetu 2027. godine. Već je 130 zemalja potvrdilo da će učestvovati na EXPO, a kao što sam rekao, očekujemo i oko četiri miliona posetilaca. EXPO donosi inovacije, nove tehnologije. To je mesto međunarodnih susreta, novih kontakata i poslovnih veza. Sve to, posledično, jača investicioni imidž i privlači, velike međunarodne kompanije.

L.L./ATAImages

 

Koji sektori će, osim građevinarstva, imati najveću korist od EXPO-a – da li su to turizam, IT, logistika, energetika?

- EXPO je naša najveća razvojna šansa i motor razvoja, koji će doprineti daljem rastu BDP. On će, kao što ste i naveli, doprineti daljem rastu građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva, logistici. Pošto EXPO donosi inovacije, on donosi dalji razvoj IT sektora, nauke, kreativnih industrija. Čitav spektar industrija će imati koristi od EXPA i u tome je, između ostalog, njegov značaj.

Ulaganja u infrastrukturu vezana za EXPO ostaju i nakon 2027. godine. Koliko su ona važna za dugoročni razvoj Srbije, a ne samo za sam događaj?

- Sve što bude izgrađeno ostaje i nakon EXPA. Kao što sam rekao, pod kišobranom EXPA smo pokrenuli program “Skok u budućnost - Srbija 2027” koji donosi 323 projekta širom zemlje. To su nove bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, ulaganja u energetske objekte, zaštitu životne sredine. Dodatno, u Surčinu niče jedan potpuno novi deo grada, gde se osim EXPO kompleksa, gradi i 1.500 stanova, Nacionalni fudbalski stadion, sva potrebna prateća linijska infrastruktura. Tamo će biti i Akvatik centar, nova pruga. I sve to će ostati građanima i po završetku EXPO.

F.S./ATAImages

 

Stambeni krediti za mlade

Program povoljnih stambenih kredita za mlade je već u realizaciji. Kakvo je interesovanje mladih i kakvi su prvi rezultati?

- Interesovanje mladih za program povoljnih stambenih kredita je zaista ogromno, i do sada je potpisano oko 4.500 ugovora o kreditu, dodatno je u proceduri još oko 500. Dakle, već je oko 5.000 mladih rešilo stambeno pitanje zahvaljujući ovom programu države, i to najbolje govori o interesovanju za ovaj program i o njegovoj opravdanosti.

Po čemu su ovi krediti suštinski drugačiji u odnosu na ranije modele i koliko državno učešće olakšava rešavanje prvog stambenog pitanja?

- Ovaj program je jedinstven na globalnom nivou, a njegov cilj je da mladi po što povoljnijim uslovima, što lakše i jednostavnije, dođu do svoje prve stambene nepokretnosti. Banke su u obavezi da klijentima za nepokretnosti do 100.000 evra ponude učešće od jedan odsto i grejs period od godinu dana. U prvih šest godina kamata je preko tri puta manja od one koja se plaća komercijalno, dok je nakon šeste godine 30 odsto povoljnija u odnosu na komercijalne uslove. Takođe, pogodnost ovog programa je što mladi mogu da apliciraju bez obzira na radni status, da li su zaposleni ili nezaposleni.  Dakle, mladi, uz podršku svoje države, rešavaju jedno od najvažnijih životnih pitanja i to je suština ovog programa.

mfin.gov.rs

 

Da li planirate dalje unapređenje ili proširenje programa, kako bi on postao trajna podrška mladima?

- Vrednost ovog programa je inicijalno bila 400 miliona evra, međutim, ta sredstva nisu bila dovoljna da se zadovolji tražnja za ovom vrstom kredita. Zato je garantna šema proširena za dodatnih 200 miliona evra, tako da je ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom 600 miliona evra. Dakle, pratimo situaciju na terenu i reagujemo u skladu sa njom.

Deo mladih i dalje razmišlja o odlasku iz zemlje, a na takve odluke uticale su i blokade fakulteta, ali i izazovna godina za nama. Šta im danas, kao ministar finansija, poručujete – zašto je Srbija mesto u kojem vredi ostati, raditi i planirati budućnost?

- Srbija je zemlja koja se konstantno razvija i napreduje, i ne smemo dozvoliti da taj napredak iko zaustavi. Program podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti je samo jedna od mera kojima država pomaže i podržava mlade, porodice, decu. Podsetiću i na velika izdvajanja za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta. Danas se u Srbiji za rođenje prvog deteta dobija 500.000 dinara, za drugo oko 740.000 dinara, za treće 2,4 miliona dinara, a za četvrto više od tri miliona dinara. Ne smemo zaboraviti ni subvencije za majke za kupovinu prve nekretnine, i još čitav niz mera. Naravno, ono što je za mlade posebno važno jesu radna mesta, a u tom kontekstu je veoma važan podatak da je stopa nezaposlenosti mladih, koja je 2012. godine iznosila 53,2 odsto, smanjena na 23,4 odsto u trećem kvartalu ove godine. Mladi su naša budućnost, oni su potrebni Srbiji, njihova država je tu za njih i brine o njima.

mfin.gov.rs

 

Inflacija, energetika i zaštita standarda građana

Inflacija je i dalje izazov širom sveta. Koje mere država ima na raspolaganju da zaštiti standard građana, posebno kada je reč o osnovnim životnim namirnicama?

- Predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije su građani i njihova dobrobit uvek na prvom mestu. Briga o ljudima nam je uvek bila najvažnija i nastaviće da bude. Zato smo i doneli set mera za narod, za obične ljude, kojima one znače bolji kvalitet života. Jedna od mera, koje se primenjuje od 1. septembra, jeste ograničenje trgovačkih marži na maksimalnih 20 odsto. To znači niže cene proizvoda za građane i povećanje njihovne kupovne moći kroz značajne uštede u kućnom budžetu. Snižena je cena hiljada proizvoda koje ljudi najčešće kupuju, od prehrambenih do proizvoda kućne hemije i kozmetike. Ograničenje trgovačkih marži je već dalo rezultate, s obzirom da je inflacija, koja je u julu iznosila 4,9 odsto, a u avgustu 4,7 odsto, u oktobru spuštena na nivo od 2,8 odsto, koliko je bila i u novembru. Tu su i povoljniji krediti i niže kamatne stope, jer smo želeli da građani pod boljim uslovima dobijaju stambene, gotovinske i potrošačke kredite. Jedna od donetih mera podrazumeva i da građani sa najnižim primanjima mogu da nabave ogrev po nižim cenama, zatim je tu mera koja donosi više pravde i veću sigurnost za građane jer izvršitelji ne mogu da oduzmu jedinu nekretninu koja ima do 60 kvadrata. To je niz novih mera kojima se utiče na poboljšanje kvaliteta života građana, uz kontinuirano povećanje plata, penzija i minimalne zarade. Sve što sam naveo je vid brige o građanima i oni to prepoznaju, a mi ćemo, kao i uvek, pratiti situaciju i adekvatno reagovati.

F.S./ATAImages

 

Energetska stabilnost je postala ključno pitanje. Koliko su energetski ugovori i rezerve danas garant sigurnosti za privredu i domaćinstva?

- Država odgovorno vodi računa o energentima i neće dozvoliti ugrožavanje energetske stabilnosti i bezebednosti. Rešavali smo sve probleme i izazove sa kojima smo se do sada suočavali, rešićemo i ove. Kao što je predsednik Vučić rekao, građani ne treba da brinu ni za naftu, ni za gas jer su naša skladišta puna, i u Banatskom dvoru i u Mađarskoj.

Međunarodni kontekst i finansijska sigurnost

Srbija je izložena različitim političkim i ekonomskim pritiscima. Koliko je u takvim okolnostima važno očuvati finansijsku nezavisnost države?

- Iako smo izloženi različitim političkim i ekonomskim pritiscima, Srbija je danas stabilna zemlja koja uspešno vodi računa o svojim javnim finansijama, potrebama svojih građanima i koja postiže odlične rezultate u ekonomiji. To smo uspeli zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici koju vodimo.  I to su činjenice. To govore ekonomski pokazatelji, a potvrđuju brojne međunarodne finansijske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda, agencija za kreditni rejting. Mi ćemo, bez obzira na izazove, nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kojoj je u fokusu rast životnog standarda građana, poboljšanje privrednog ambijenta i realizacija velikih i važnih projekata. Da smo na pravom putu pokazuju dobri makroekonomski parametri, i podaci da, između ostalog, imamo nikada veće rezerve zlata od 52 tone, više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, nezaposlenost od 8,2 odsto i 51,3 odsto stopu zaposlenosti. 

Da li međunarodne finansijske institucije i investitori i dalje imaju visok stepen poverenja u Srbiju?

- U izveštajima Svetske banke i MMF-a se hvali naša ekonomija, a pohvale su usmerene i na to da smo spremni i da uvek imamo prostora da reagujemo, iako je neizvesnost svuda u svetu velika. Da dobro vodimo ekonomsku politiku pokazuje i podatak da je srpska ekonomija prošle godine bila u prve tri u Evropi po privrednom rastu, kao i da smo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima investicioni kreditni rejting. Sve je to potvrda i da smo sigurni za ulaganje.

Kada je reč o investitorima, prošle godine smo imali rekordan priliv stranih direktnih investicija, od 5,2 milijarde evra, dok je, nažalost, ove godine zbog blokada, taj broj znatno manji. Dok mi želimo da se Srbija gradi, neki žele da vrate Srbiju unazad. Smeta im da se Srbija gradi i razvija. Smeta im EXPO, Beograd na vodi, izgradnja auto-puteva, dakle smeta im svaki napredak zemlje. Ali to je njihova politika, a mi od naše politike napretka i razvoja nećemo odustati. Nastavljamo da radimo i gradimo, da privlačimo investitore i otvaramo nova radna mesta.

Tanjug/Vladimir Sporčić

 

Borba protiv sive ekonomije

Koliko je siva ekonomija danas smanjena u odnosu na prethodnu deceniju i gde vidite najveći prostor za dodatne rezultate?

- Siva ekonomija je decenijama bila rak rana srpske ekonomije i u prethodnom periodu smo sproveli niz mera koje su doprinele njenom smanjenju. Tu su sistemi e-fiskalizacije i e-faktura. Usvojen je Zakon o inspekcijskom nadzoru i uveden e-inspektor, uveli smo elektronske javne nabavke, bezgotovinska plaćanja elektronskih usluga, reformu paušalnog oporezivanja i “frilens” rada, reformu angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi, pokrenut je portal e-porezi. Sve navedeno privredi donosi manje nelojalne konkurencije, niže troškove poslovanja kroz digitalizaciju i jednostavnije procedure, a građanima veću sigurnost na radnim mestima, redovne plate i doprinose. Naravno, ne smemo zaboraviti ni nagradnu igru “Uzmi račun i pobedi” u kojoj se, zajedno sa građanima, borimo protiv sive ekonomije. Dakle, mnogo toga smo učinili, i odlučnim koracima nastavljamo dalje jer je naš cilj nulta tolerancija na sivu ekonomiju. Cilj je da svaki dinar ima legalan tok i da se vrati građanima kroz javna ulaganja, kroz izgradnju novih škola, bolnica, domova zdravlja, vrtića, auto-puteva.

Digitalizacija Poreske uprave je donela značajne promene. Šta je sledeći korak u modernizaciji poreskog i finansijskog sistema?

- Nastavljamo sa reformama jer ako stanemo, mnogo gubimo. Nedavno je Skupština Srbija usvojila paket reformskih zakona koje se odnose na digitalizaciju poslovnih procesa u oblasti finansija, a čiji je cilj da olakša poslovanje privrede. Između ostalog, radi se na uvođenju preliminarne poreske PDV prijave, što će biti izuzetno jednostavno rešenje za obveznike poreza na dodatu vrednost. Radi se i na Gotovom komercijalnom rešenju (COTS) - informatičkoj strukturi čiji je osnovni zadatak da omogući poreskim obveznicima jednostavno ispunjavanje poreskih obaveza, a da pritom administrativno opterećenje bude što manje, kako u vremenu, tako i u finansijskom smislu. Uvek osluškujemo puls privrede, i reformama i modernizacijom se trudimo da joj olakšamo poslovanje.

24sedam/Danilo Krša

 

Poruka građanima i pogled u 2026. godinu

Kao ministar finansija, donosite odluke koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Šta vam je bilo najteže u ovoj godini, a na šta ste najponosniji?

- Posle svega što smo pregurali ove godine, kada pogledamo semafor naših ekonomskih rezultata, treba da budemo zadovoljni. Ponosan sam što smo sačuvali makroekonomsku stabilnost i na svaki projekat koji smo započeli i realizovali. Ponosan sam što smo, uprkos blokaderima koji su želeli da zaustave rast i razvoj, uspeli da ostvarimo privredni rast i da ne odustanemo od plana da 2027. naš BDP prvi put u istoriji premaši 100 milijardi evra. Nije bilo lako, ali smo vredno radili, borili se i uspeli smo da ostanemo na istoj liniji, sa jasnom ekonomskom politikom, ne odustajući od postavljenih ciljeva. Srbija nastavlja da raste.

Koju poruku šaljete građanima, posebno mladima, koji razmišljaju o budućnosti u Srbiji - zašto verujete da je ekonomski pravac zemlje dobar i stabilan?

- Srbija se promenila i građani to prepoznaju. Predvođena predsednikom Vučićem, Srbija je postala snažna, slobodna i poštovana zemlja, koja ide napred, koja se razvija i gradi. Idemo u pravom smeru, a u fokusu su nam građani i njihove potrebe. Sve što radimo pokazuje ozbiljnost države. Ponoviću, naše javne finansije su stabilne, javni dug je pod kontrolom, ekonomija raste. Građani prepoznaju naša zalaganja i zato su se mnogi mladi vratili u zemlju.

I za kraj, u nešto ličnijem, novogodišnjem tonu - kada se ugase kamere i završi radna godina, kako Siniša Mali dočekuje Novu godinu? Šta biste poželeli građanima Srbije, ali i sebi kao ministru koji će i u narednoj godini nositi veliki teret odgovornosti?

- Novu godinu uvek dočekujem u krugu porodice, sa decom, koja su doduše sve starija tako da videćemo kako će od sada biti. Porodica je moja baza, oaza mira, gde upijam energiju. Imamo naše male novogodišnje rituale koje ponavljamo svake godine. Novogodišnji praznici su prilika da malo prikočimo, rezimiramo urađeno, ali i postavimo nove ciljeve, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu. Zato građanima želim da u zdravlju, miru i blagostanju, sa svojim najbližima, provedu novogodišnje praznike. Želim im da im 2026. donese zdravlje, uspeh, radost, ispunjenost i naravno više novca. Sebi, kao ministru finansija, želim da ispunimo zacrtane ciljeve kako bi našim građanima obezbedili još bolji životni standard. To smo obećali i na tome ćemo predano raditi, a mi naša obećanja uvek ispunjavamo.

 

Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta bez navođenja izvora i/ili aktivnog linka ka portalu 24sedam.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi