Udžbenici i Fakultet za srpske studije: Vučić i Vučević utiru put za nacionalne projekte, politika države ne dozvoljava politiku haosa

Ekstremna politička polarizacija, koja je planski podsticana u Srbiji u prethodnih više od godinu dana, proizvela je takvu atmosferu da, kakvu god odluku da donesete, ona će uvek biti dočekana na nož od strane dela političkog spektra. Nije bitno koliko uporište u narodu ima taj politički

pol, već je važno koliko je bučan i agresivan.

Кao da je neka (ne)vidljiva sila filigranski radila na tome da se u Srbiji zapati antipolitika, a ne politika, da zavlada polje anarhije, apatije, besmisla, beznađa, iracionalnih strasti, banalizacije i obesmišljavanja svega, agresije i besa, naglo oslobođene užasno loše energije, koja nam gotovo nikada u istoriji ništa dobro nije donela, tim pre što se ovaj bes kanališe na unutrašnjem planu i usmerava nas jedne na druge, odnosno jedne protiv drugih, a ne prema spoljnim izazovima i neprijateljima, kojih uopšte nema malo.

Pojedine usijane glave počele su da vide i građanske sukobe, pa čak i građanski rat, kao poželjno rešenje, ukoliko bi im on doneo uspešan prevrat i dolazak na vlast. Valjda misle da su oni najpametniji na svetu, bogomdani za vlast, pa im je to cilj toliko vredan da se za njega ne biraju sredstva, želeli bi da ostavre svoje, pa šta košta nek košta.

Država jeste u velikoj meri uspešno odolela svim ovim nasrtajima, ali ne može se reći ni da joj sva ova dešavanja u poslednjih godinu dana i višemesečna mrcvarenja i igre živaca, nisu dobrano naškodili. Velika šteta je naneta međunarodnoj poziciji Srbije, a naročito njenoj regionalnoj borbi za sopstvene državne i nacionalne interese, jer unutrašnja paraliza se neminovno odrazila na smanjenu delotvornost van granica države i projektovanje uticaja u oblastima koje su nam od neposrednog interesa, jer smo stavljeni u krajnje defanzivan položaj i fokus je prebačen na polje borbi na unutrašnjem političkom planu, a čemu naravno itekako kumuju spoljni faktori, što oni udaljeni, što geografski (naj)bliži nama, a koji naprosto likuju kada vide da više ne možemo apsolutni konsenzus postići ni oko najkrucijalnijih stvari.

Objektivnosti i trezvenog razmišljanja je sve manje, a potezi se analiziraju po dnevnopolitičkom ključu i stranačkim opredeljenjima, i ne želi se ni za živu glavu priznati da je nešto dobro, ukoliko je tome kumovala ona strana koju neko ostrašćeno mrzi i konstantno dehumanizuje. 

Tako je i odluka Vlade Srbije da se osnuje Fakultet za srpske studije na Univerzitetu u Nišu dočekana na krv i nož, ne samo od strane notornih autošovinista, na koje sam pojam srpski inače deluje kao krst na đavola, već i od strane nekih nominalno nacionalno opredeljenih pojedinaca i grupa, a koji izmanipulisani i ostrašćeni u političkim borbama, zaslepljeno su zaboravili opšte ciljeve i od partikularnog drveća ne vide šumu.

jFakultet za srpske studije formira se izdvajanjem tri departmana (za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost) iz Filozofskog fakulteta u Nišu.

Osnivanje novog fakulteta, koji će se na ozbiljnom akademskom nivou baviti identitetskim temama (a koje smo nažalost zapostavili prethodnih decenija, dok su se razvijali razni levoliberalni politkorektni moduli poput studija roda i sl.) bilo nam je neophodno kao hleb nasušni i biće pravo osveženje na našoj akademskoj i naučnoj sceni, jer je vreme da se na ozbiljan i akademski, naučni način, sistematskim pristupom bavimo sopstvenim identitetom i srpstvom u onom najboljem smislu te reči. Zbog toga i toliki otpor tome kod nedobronamernih i nezanvenih, ali psi laju, a karavani prolaze.

Druga značajna inicijativa koja je naišla na ogroman otpor istih krugova, zbog koje su se digle drugosrbijanske ale i vrane da je kritikuju, jeste uvođenje nacionalnih udžbenika. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je pre skoro pet godina veoma dobru ideju da samo država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije, rekavši tom prilikom da će doći vreme kada će ,,srpsku istoriju i geografiju pisati samo država Srbija”. Ova vizionarska zamisao predsednika Srbije je počela da se i zvanično operacionalizuje pre nekoliko dana, kada su poslanici Skupštine Srbije usvojili izmene i dopune Zakona o udžbenicima kojima se uvode pojmovi udžbenika od nacionalnog značaja i udžbenika od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, ali i najviše maloprodajne cene udžbenika.

Zakon predviđa da nacionalnu čitanku i udžbenike od nacionalnog značaja izdaje javni izdavač u štampanom, a može ih izdavati i u digitalnom obliku. Udžbenicima od nacionalnog značaja za učenike osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku, smatraju se udžbenici za predmete: srpski jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura. Кako se navodi u zakonu, „udžbenici od nacionalnog značaja prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti“. 

Veliku ulogu u svemu ovome imao je i bivši premijer Srbije, a sada savetnik predsednika Srbije zadužen za region, Miloš Vučević, koji se snažno zalagao da se ovo pitanje izgura, a nije se libio da državnički odgovori Marti Кos, kada je istakao da je ovo unutrašnje pitanje Srbije, i da očekuje od EU komesarke da se ne meša u pitanje udžbenika u Srbiji, kao što se ni Srbija ne meša u slovenačke udžbenike.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević ocenio je pre nekoliko meseci proročki da će premijer Srbije Đuro Macut „imati probleme da izdrži pritisak“ oko Zakona o nacionalnim udžbenicima za osnovnu školu. „Država treba da se stara o paketu nacionalnih udžbenika - govorim o srpskom, maternjem jeziku, govorim o istoriji, geografiji, odnosno svetu oko nas, dodato je i likovno i muzičko“, kazao je tada Vučević za televiziju Pink. Da je bio u pravu, potvrđuje galama i prašina koja se podigla oko usvajanja izmena i dopuna Zakona o udžbenicima.

No, i pored snažnog otpora i u zemlji i u inostranstvu, odluka države o nacionalnim udžbenicima, kao i osnivanje Fakulteta za srpske studije u Nipu, pokazuju da je pozitivan proces, uprkos snažnom otporu, ipak započet.

Državništvo i jeste u tome da se dobre stvari za državu i nacionalne interese pokreću, bez obzira na rizike i cenu, kritike na koje će se usput naići. Nažalost, i ovakve stvari nailaze na veliki otpor, i to ne samo autošovinističke struje, već i kvazinacionalnih snaga, koje to napadaju iz politikantskih razloga. 

Zašto se baš kod nas u tolikoj meri nakupilo takvog sveta, koji je spreman da pljune na svaku nacionalnu i državotvornu inicijativu, to je već pitanje za posebnu analizu i na to pitanje ne može odgovor dati samo politikologija, već je neophodno uključiti i psihologiju, pa i neke druge nauke.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi