"Oluja" je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata: 30 godina od zločina bez kazne

Prošlo je 30 godina od kako je 4. avgusta 1995. godine pokrenuta vojno-policijska operacija "Oluja", tokom koje je sa svojih vekovnih ognjišta proterano više od 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, a najmanje 1.700 ljudi je ubijeno ili nestalo, prema podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije i Centra "Veritas".

U pitanju je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, koje je ostalo neprocesuirano i bez individualne krivične odgovornosti.

"Dan pobede" za jedne, dan tuge za druge

Dok se u Hrvatskoj 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", u srpskoj javnosti ovaj datum ostaje simbol strašnog egzodusa, nasilja i nepravde. U Kninu se tradicionalno održavaju državne proslave, uz prisustvo najviših zvaničnika, dok se o srpskim žrtvama gotovo i ne govori.

U Srbiji i Republici Srpskoj, godišnjica "Oluje" se obeležava kao dan sećanja na ubijene i prognane Srbe, uz liturgije, parastose i komemoracije.

Profimedia

Srušena sela, spaljeni domovi i kolone izbeglica

Tokom samo nekoliko dana trajanja operacije, razoreno je preko 20.000 kuća i objekata, uništeni su pravoslavni hramovi, a konvoji izbeglica protezali su se od Korduna i Banije do granica Srbije i Republike Srpske. U tim kolonama su bile cele porodice, starci i deca, koji su bežali u strahu za život, često bez ičega osim odeće na sebi.

Nakon što su se vojne operacije završile, u mnogim krajevima Krajine usledila su ubistva preostalih civila, pljačke i sistematsko razaranje srpske imovine, što su dokumentovali i međunarodni posmatrači.

Haški tribunal: oslobađanje generala, poraz pravde

U Haškom tribunalu je za zločin nad Srbima u "Oluji" Ante Gotovina bio osuđen na 24 godine zatvora, ali je u novembru 2012. oslobođen.

Ova presuda izazvala je ogorčenje u srpskoj javnosti i među porodicama žrtava, koje su ostale bez satisfakcije i nade u međunarodnu pravdu.

U Haškom tribunalu, uz Gotovinu, sudilo se i hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok je Markač osuđen na 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ga optužbi.

Ante Gotovina Profimedia

Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji "Bljesak" i "Oluja", Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv Tuđmana, koji je preminuo 1999. U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske vojske Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija "Medački džep", "Bljesak" i "Oluja".

Za 25 godine od „Oluje“ hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima, i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica. Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Gotovo tri decenije bez odgovora i bez odgovornosti

Ni posle skoro tri decenije od operacije "Oluja“" nijedna osoba nije odgovarala za progon više od četvrt miliona ljudi, niti za stotine ubijenih civila. Mnogi zločini i danas nisu istraženi, a žrtve ostaju bez pravne zaštite i priznanja.

Predstavnici Srba iz Hrvatske i organizacije za ljudska prava godinama ukazuju na to da institucije Hrvatske ne procesuiraju ratne zločine nad Srbima, dok međunarodna zajednica, kako tvrde, ćuti.

Za prognane Krajišnike i njihove potomke, sećanje na "Oluju" ostaje živo svedočanstvo o stradanju i nepravdi, ali i opomena da je mir krhak, a pravda dostižna samo ako postoji politička volja da se ona sprovede.

Bez istine, pravde i odgovornosti – pomirenja nema.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam