Maska je pala: Studentkinja iz Kragujevca optužila profesore da bi "pucali u studente", a rektor Đokić završio na izbornoj listi blokadera

Ako je nekome do sada bilo nejasno da su se protesti studenata blokadera pretvorili u politički projekat, najnovija dešavanja ne ostavljaju više prostora za dilemu. U emisiji Utisak nedelje studentkinja iz grupe blokadera Medicinskog fakulteta u Kragujevcu uživo je uputila šokantne optužbe na račun akademske zajednice. Profesore je nazvala "takozvanim", a sugerisala je da bi pojedini od njih bili spremni da „pucaju u studente zarad mrvica sa stola vlasti“.

Ton kojim je govorila, kao i zvižduci i povici koji su se čuli iz pozadine, svedoče o potpunom pucanju odnosa između studenata i profesora. Onih istih profesora koji su ih do juče podržavali. Štaviše, ova studentkinja nije ni imenom ni prezimenom želela da se predstavi, a govorila je putem video-uključenja iz prostorija koje podsećaju više na političku kampanju nego na studentsku borbu.

Neposredno nakon toga je objavljeno da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić potpisao saglasnost da bude na listi studenata blokadera za parlamentarne izbore koje još niko nije ni raspisao. Saglasnost za političko angažovanje, dok je još na čelu univerziteta, samo je dodatno podgrejala sumnje da je čitav pokret bio samo paravan za preuzimanje vlasti iz akademskih klupa.

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, ovim povodom je poručila da je „svojim potpisom rektor potvrdio da su čitavu zemlju terorisali baš oni – taj rektor, određeni dekani i profesori, da su baš oni zloupotrebili autonomiju univerziteta kako bi se preko našeg visokog školstva dokopali vlasti“. Zatražila je i njegovu ostavku.

Da se akademska zajednica umorila od blokada i da više ne stoji jedinstveno uz studente, potvrđuje i izjava profesorke Vanje Bajović sa Pravnog fakulteta u Beogradu. U razgovoru za Danas priznala je da je podrška nastavnika otišla predaleko i da su studenti izgubili pravac:

„Blokade fakulteta imale su smisla do 15. marta kada su studenti bili u snažnoj ofanzivi. Nakon toga trebalo je preći na političku artikulaciju borbe. Umesto toga, studentski pokret je počeo da luta između nedefinisanih zahteva i neusaglašenih ideja.“

Ona je upozorila i da "dalje blokade samo produbljuju nezadovoljstvo zaposlenih i roditelja studenata", čime je jasno stavila do znanja da gubi strpljenje i ona, ali i veliki deo nastavnog kadra.

I dok se iz redova blokadera sve češće mogu čuti parole o „vanrednim parlamentarnim izborima“, a paralelno se sklapaju izborne liste, mnogi se pitaju – šta je ostalo od početne borbe za bolje uslove studiranja i autonomiju univerziteta?

Od blokade do političke kampanje

Upravo taj razvoj događaja najbolje otkriva pravu suštinu ovog „studentskog“ pokreta:  instrumentalizacija univerziteta i brutalna politizacija protesta, uz istovremeno ignorisanje dijaloga – kako sa državom, tako i sa sopstvenim profesorima.

I zato nije ni čudo što ton mladih aktivista više nije borben, već destruktivan. Retorika u kojoj se profesori, ljudi sa decenijama rada u nastavi i nauci, optužuju da bi "pucali na studente", govori o dubokom raskolu i urušavanju osnovnog poverenja bez kojeg nijedna obrazovna zajednica ne može da funkcioniše.

Kako sada stvari stoje, studenti blokaderi više ne traže dijalog – oni traže vlast. A njihovi nekadašnji saveznici iz akademskih redova postaju prve žrtve tog političkog pohoda.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi