Duboka država napada iz Brisela: Šta je pravi cilj protesta u državama koje vode suverenističku politiku?

Nakon što je Donald Tramp trijumfalno, na način na koji nije niko pre njega, ušetao u Belu kuću posle izbora u novembru mesecu i uz pomoć saradnika, Džej Di Vensa, Ilona Maska, Tulsi Gabard, Stiva Benona, Majka Volca, Viveka Ramasvamija, Roberta Kenedija Mlađeg i drugih, za samo dva i po meseca udario na temelje duboke države, ta "močvara", kako je često nazivaju, počela je da uzvraća udarac.

Plodno tle za obračun sa suverenistima, saveznicima Donalda Trampa, otpočeli su u Evropi, i to u zemljama bivšeg istočnog bloka, koje su tradicionalno stajale protiv ideje velikog rata istoka i zapada, znajući da u tom sukobu upravo one najviše gube.

Tanjug/AP Photo/Susan Walsh, File)

Srbija, Slovačka i Mađarska, zemlje koje jesu i srednja, i centralna, i jugoistočna Evropa, samim tim srce Starog kontinenta, našle su se sa svojim liderima, predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Robertom Ficom i premijerom Viktorom Orbanom direktno na udaru, jer, ispostavlja se, i pored očitog rasta desnice širom Evrope, duboka država još uvek ne dozvoljava da normalne, samosvesne, slobodoljubive, patriotske, suverenističke i antiratne opcije preuzmu vlast i u drugim zemljama.

Osim ove tri zemlje, i Gruzija, koja jeste bila deo SSSR-a, a nakon raspada tog komunističkog carstva nastavila da vodi suverenističku politiku, zbog tog opredeljenja, kada su na vlasti u toj zemlji bili globalisti, zaposlenici duboke države, gurnuta je u krvavi građanski rat u kojem je izgubila i ljude, i teritoriju, i nadu da će ikada moći da se oslobodi tih okova.

Ipak, premijer Irakli Kobahidze je, uprkos svim opstrukcijama i pokušajima izvođenja neke nove "revolucije ruža", kakva je viđena 2003. godine, kroz alate pravne države i suverenističke politike istu tu revoluciju zaustavio, a Gruziju stavio u red ovih malih država, ali velikih slobodoljubivih nacija, koje brane zdrav razum.

Profimedia

Duboka država, pak, u svom planu destabilizacije tih suverenih država, kojima je stabilokratija bila osnov funkcionisanja do pokretanja obojenih revolucija u novembru i decembru prošle godine, ne skriva da upravo navedene narode, kao i 1941. godine, planira da šalje na istočni front, u bitke krvavije od Staljingrada, Lenjingrada i Kurska, a sa ciljem rušenja svake ideje o miru, koji je dolaskom Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu konačno nadohvat ruke.

Dok su neke države izašle iz Evropske unije, znajući šta se sprema i koliko je ta briselska tvorevina nespremna i nemotivisana za rat sa Rusijom, drugima, koje su bile ekonomski motor te tvorevine, nametnule su ponovo ulogu pokretača ratne mašinerije, koja treba da maršira ka Istoku.

Obe, iz Drugog svetskog rata izašle kao nuklearna sila i poraženi, raskomadani, okupirani protektorat, danas se, svaka na svoj način, bori da preko leđa drugih, suverenih, naroda, pokrene rat kojem neće biti ravan nijedan drugi do sada viđen na tlu Evrope, ali ni u svetu.

Pogibije desetina i stotina hiljada Ukrajinaca i Rusa u selima i gradovima Kijevske, Harkovske, Luganske, Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, prema mišljenju analitičara koji se zalažu za mir, neće biti ni izbliza slične broju poginulih kada duboka država odluči da sve vojnosposobne Evropljane, pre svega iz ove četiri navedene zemlje, pošalje na front sa kojeg se većina neće vratiti.

Protesti u Srbiji, Slovačkoj, Mađarskoj i Gruziji su organizovani iz jednog centra

Potpuno nesvesni posledica koje će da uslede ukoliko vođe protesta, upravljani spolja od strane duboke države, uspeju da zajašu vlast u ovim zemljama, ljudi koji nemaju finansijsku korist, nemaju obećanja za funkcije i sasvim sigurno ne žele da leže u blatu ukrajinske crnice i močvare, oduševljeno dele fotografije i video snimke protesta u Srbiji, Slovačkoj, Mađarskoj i Gruziji, upoređuju ih i poručuju da su "oni Evropa".

Lažna slika, po kojoj se oni ne bore za interese multinacionalnih kompanija u vlasništvu duboke države, koje su, pre dogovora Trampa i Putina o Ukrajini, nameravale da poklope sve što vredi u toj razorenoj zemlji, a tiče se minerala, retkih metala i drugih bogatstava, zamenjena je svetim rečima "sloboda", "pravda", "borba protiv korupcije".

24sedam/Katarina Mihajlović

Kompleks više vrednosti i kompleks "spasioca", sa uverenjem da su suverenisti zlo, a neoliberalna hobotnica duboke države moralna vertikala, u Srbiji je prvo stvorio masu "mučenika koji pešače", iako ih niko na to nije naterao, a zatim su se stvorili i "biciklisti koji osvajaju Strazbur", iako ih odatle pozivaju samo jedna Slovenka, koja je radila za komunističku UDB-u, i jedan Hrvat, koji je u ustaškoj uniformi ubijao nejač u Krajini, krajnje dobronamerni prema Srbima, dakako.

Printscreen

 

Idolopoklonički nagon da se dodvore gazdama, nije ih usmerio put Moskve, već upravo ka izvoru finansija gde treba da podnesu raport i izveštaj o onome što je urađeno na planu podele srpskog naroda i uništenja ekonomije lidera Balkana i ovog dela Evrope, jer to je, ispostavilo se, pravi cilj svih petomesečnih dešavanja u Srbiji.

Njihove vođe, evrofanatici, među nama žive, dišu, rade za strane službe i evropski ogranak duboke države, a sada u lice srpskim patriotama, čak i učesnicima protesta, govore da su ih opet nasamarili sa zloupotrebom srpskih obeležja, jer su "prepoznali i ispoštovali jasan stav studenata da na protestima treba da budu isključivo zastave Srbije".

Tanjug/Vladimir Šporčić

One su tu, naravno, jer je svima jasno da je većina Srba protiv članstva u Evropskoj uniji, a samim tim i većina učesnika protesta, i da su takvu shizofreniju, u kojoj napada brat na brata, sin na oca i kćerka na majku, mogli da proizvedu samo zloupotrebom srpstva, koje plamti jednakom snagom u svakom rodoljubivom Srbinu uprkos svim nedaćama kroz koje smo kao narod prošli.

Na kraju, da li su u pravu evrofanatici koji srpsku spoljnu politiku nazivaju "šibicarskom", jer su "sve zemlje u okruženju članice EU i/ili NATO-a", ili je u pravu baš propagandno glasilo te EU, Politiko, koji je naziva "a la kart diplomatijom", tj. vrhunskom partijom šaha u kojoj je pobedila Srbija?

Činjenica je, pak, da ovakvoj Evropskoj uniji, fanatično levo-liberalnoj, pod kontrolom ostataka duboke države, preti ozbiljna ekonomska kriza, jednaka ili gora od one koja je prethodila slanju trupa "ujedinjene Evrope", kako je legije u Vermahtu nazivao Hitler, na marš ka Istoku 1941. godine.

U takvoj podeli karata, u kojoj Tramp i Putin postižu dogovor o trajnom miru, koji je na korak od strateškog savezništva, bez imalo preterivanja kada se u obzir uzmu poslednji meseci vladavine Bajdena, kada se ceo normalni deo sveta tresao da će doživeti nuklearni rat posle kojeg više neće živeti, po našu zemlju bi bilo krajnje pogubno da se priklonimo Evropskoj uniji koja živi svoje poslednje dane.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi