Novi luditi protestima pokušavaju da zaustave razvoj Srbije: Ideološki očevi opozicije razbijali mašine, a oni sada blokiraju saobraćajnice

Svet juri progres i tehnološki napredak od svog postanja. Od vremena kada je naučio da iskoristi kamen kao oruđe i oružje, preko bronze pa do najmodernijih alata i tehnologija, čovek pokušava da svoje postojanje na ovoj planeti olakša i napravi ugodnijim.

Još u 19. veku francuski pisci i posebno engleski ekonomski istoričar Arnold Tojnbi koristili su termin "industrijska revolucija", koji predstavlja ekonomsku transformaciju engleske privrede od 1760. do 1840. godine.

Kasnije se taj pojam razvijao i dopunjavao pa se može reći da je prva industrijska revolucija koristila vodu i paru za mehanizaciju proizvodnje. Druga je koristila električnu energiju za stvaranje masovne proizvodnje, a treća elektroniku i informacione tehnologije za automatizaciju proizvodnje. Svet se trenutno nalazi u Četvrtoj industrijskoj revoluciji, koja se dešava od sredine prošlog veka. Karakteriše je fuzija tehnologija koja zamagljuje granice između fizičke, digitalne i biološke sfere.

Luditi iz straha od tehnološkog napretka pokušali da zaustave razvoj ekonomije

Međutim, ma koliko to zvučalo nelogično i besmisleno, nisu svi oduševljeno dočekali Prvu revoluciju, tokom koje je u najtežim poslovima parna mašina olakšala izvršenje najkomplikovanijih zahvata, koji su iziskivali najviše energije i vremena. Pre toga, za određeni deo populacije problem je predstavljala čak i šivaća mašina, koja je omogućila da se proizvodnja odeće i drugih proizvoda od tkanine ubrza i usavrši.

Tako su nastali luditi, pokret inspirisan fiktivnim likom iz engleske književnosti Nedom Ludom, po kojem su i dobili ime, koji su položili zakletvu svom heroju kojeg su nazvali kraljem i pokrenuli "krstaški rat protiv mašina".

24sedam

Verujući da će ih mašine u potpunosti zameniti, te da su one početak kraja civilizacije, članovi organizovanih grupa engleskih zanatlija iz 19. veka su krenuli u sistematsko fizičko uništavanje mašina u tekstilnoj industriji.

Pokret je nastao u okolini Notingema krajem 1811. godine, a sledeće godine se proširio na okruge Jorkšir, Lankašir, Derbišir i Lesteršir.

Tehnološki napredak "pregazio" luditski pokret i od Britanije napravio svetsku silu 

Kakva zabluda je bila borba protiv Prve industrijske revolucije govori činjenica da je, uprkos protivljenju ludita, Britanija u 19. veku postala "radionica sveta".

Prva i najveća ekonomija sveta je i bez svoje najveće i najpotentnije kolonije, Sjedinjenih Američkih Država, postala i najveće carstvo u istoriji, a to je ostvarila na način neviđen u istoriji, jer su tehnološke promene omogućile privredi da pobegne iz maltuzijanske zamke u kojoj je rastuća populacija pratila ili čak i nadmašila svaki rast u privredi, čime je sprečen rast BDP po glavi stanovnika.

24sedam

Tokom nekoliko vekova pre 1700. godine, rast stanovništva veći od 0,5 procenata godišnje je uvek uzrokovao pad realnih plata. Međutim, nakon revolucije je Britanija bila u stanju da "priušti" rast stanovništva po stopama do 1,5 odsto godišnje dok se istovremeno kretala ka tome da postane najbogatija evropska ekonomija.

Drugo, britanska ekonomija je prošla kroz naglašenu i brzu strukturnu promenu u zapošljavanju, što rezultira mnogo urbanizovanijom i industrijalizovanijom radnom snagom nego u drugim relativno naprednim zemljama.

24sedam

Naravno, u tom trenutku su to videli samo oni koji su imali jasnu viziju u kom smeru treba da ide Velika Britanija i njena ekonomija, a među njima nisu bili luditi koji su iz straha od progresa bili spremni na radikalne mere samo kako bi zadržali postojeće stanje i tako zaustavili dalji napredak privrede. Zabluda da će industrijska revolucija odvesti populaciju u propast je prerasla u organizacije maskiranih bandi koje su operisale noću, a prema ovoj grupi, naziv "ludit" se sada široko koristi za označavanje pojedinaca ili grupa koje se protive tehnološkim promenama, navodi "Britannica".

I Srbija ima svoje ludite

Srbiju su, nažalost, kroz njenu istoriju najčešće u razvoju blokirale takođe maskirane bande koje bi došle u poziciju odlučivanja, pod plaštom oslobodilaca. Neke grupe su hapsile legitimno i demokratski birane predsednike, a neke su maskirane upadale u najveće privredne gigante, sa idejom "ili će to biti naše ili ga neće biti".

Tokom tranzicije srpske privrede iz samoupravnog socijalizma u tržišnu privredu, taj (anti)srpski pokret "ludita" je izveo i spornu privatizaciju 24 srpska giganta, koji su, bačeni na kolena iživljavanjem "međunarodne zajednice" i bombama, te trenutnom slabošću patriotskih snaga koje bi ih odbranile, prodati za "sjajno ogledalce" ili uništavanjem tehnologije i imovine pretvoreni u prazne ljušture.

Profimedia

Imovina preduzeća, merena u stotinama miliona evra prodavana je za jedan dinar, uz obećanje radnicima da će sve biti rešeno nakon što se sve rasproda i raskući. Naravno, kako to obično biva u slučajevima kada velika obećanja daju hohštapleri i lažni eksperti, pohlepa je dovela do rekordne nezaposlenosti u Srbiji januara 2012. godine, kada je "Slobodna Evropa" pisala da prema podacima Državnog zavoda za statistiku čak 23,7 odsto radno sposobnog stanovništva Srbije nema posao, a što je iznosilo čak 1,76 miliona ljudi.

Zapadna Srbija opustošena posle petooktobarske obojene revolucije

Tada je isti medij nezaposlene stanovnike Srbije nazivao "očajnima", te se očekivalo da u tom trenutku još 50.000 ljudi ostane bez posla, a posebno očajni su bili stanovnici Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika na zapadu Srbije, gde je u februaru 2009. godine bilo čak 17.994 nezaposlena stanovnika, pisao je beogradski "Danas".

Profimedia

U samoj Loznici to je u januaru 2010. godine iznosilo oko 12.000 ljudi, od čega je 1.341 čovek (11,23 odsto) posao čekao preko 10 godina, a prvo zaposlenje čak 3,738 ljudi (31,3 odsto), pokazuju podaci Zavoda za statistiku objavljeni na sajtu Opštine Loznica.

Dvanaest godina kasnije situacija u Loznici je značajno drugačija, kako su prenele "Lozničke novosti", prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tek 7.400 stanovnika Loznice je bilo bez posla, od čega je 312 ljudi bilo sprečeno za rad.

Savremeni luditi pokušavaju da zaustave razvoj

Iznenada, Loznica je dobila priliku da dodatno popravi svoju demografsku, privrednu i ekonomsku sliku na osnovu pronalaska koji je u javnosti Srbije objavljen pre 18 godina, kad je kompanija Rio Tinto, istražujući retke metale na ovom prostoru, otkrila jedinstveno hemijsko jedinjenje koje ne postoji nigde više u svetu.

"Jadarit", specifično jedinjenje litijuma i bora, Internacionalna mineraloška asocijacija zvanično je priznala kao novi mineral u novembru 2006. godine.

"Otkriven je samo u Srbiji i samo u ležištu 'Jadar' kod Loznice", rekao je za BBC profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Simić dodajući da bi se "Jadarit pre svega mogao koristi za dobijanje litijumovih jedinjenja - litijum karbonata, litijum hlorida ili litijum hidroksida, koja imaju primenu u industriji keramike, stakla, baterija, maziva i mnogim drugim granama industrije".

 

Da bi se od "skrivenog blaga" imala korist, potrebno je da se na području Jadra otvori rudnik, koji bi na prostoru veličine 220 hektara u narednim decenijama opskrbio svetsko tržište potrebnim zalihama litijuma za proizvodnju baterija, koje su neophodne za zelenu tranziciju, pre svega automobilske, ali i industrije u celini.

Ipak, uprkos činjenicama koje govore u prilog otvaranja rudnika, te preobražaja Srbije uz pomoć "belog zlata" ili "bele nafte", na prostoru koji je za 59.780 hektara manji od površine koju zauzima rudnik uglja "Kolubara", u Srbiji su poražene snage srpskih ludita odlučile da zloupotrebom brige građana za životnu okolinu, polome "mašine za šivenje" ekonomskog razvoja Srbije koji nije dostignut od vremena srpskih careva i kraljeva kada je u srednjem veku Srbija bila jedna od ekonomskih i političkih sila Evrope.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Bez obzira na projektne nacrte kompanije i tvrdnje najvećih autoriteta na polju rudarstva u Srbiji da je reč o podzemnom kopu, koji ni na koji način neće ugroziti životnu sredinu, ali ni podzemne vode, šireći strah uz pomoć dezinformacija, novi luditi su u stanje psihoze uveli manji deo građana, koji, podsticani od strane "domaćih" i inostranih medija i političkih predstavnika ovog pokreta, pominju čak i građanski rat kao rešenje "problema".

Lažima, poput one da bi rezerve podzemnih voda u Mačvanskom okrugu mogle da obezbede pijaću vodu za 85 miliona ljudi, te da bi ovo blago bilo uništeno otvaranjem rudnika, dezavuisana javnost u Srbiji je dodatno sluđena. Manipulišući strahom, oni koji tvrde ovako nešto nisu ponudili nikakvu studiju koja dokazuje ove tvrdnje.

Štaviše, šireći paniku među stanovništvom, savremeni luditi su spremni i na tvrdnje da će jalovina i opasna hemijska jedinjenja preko Jadra, Drine, Save i Dunava završiti u dvomilionskoj prestonici Srbije, takođe na osnovu proizvoljnih ocena, bez osvrta na Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, koja predviđa da u vodene tokove nije moguće ispuštati otpadnu vodu koja nije prečišćena do klase II površinskih voda.

U isto vreme, političke figure koje vode "pokret otpora" konstantno su pozivale na poštovanje zakona i dokumenata Republike Srbije, zanemarujući propise koji omogućavaju normalnu privrednu delatnost, pa i u oblasti rudarstva, koja je decenijama zapuštena u Srbiji.

Kritikuju razvoj Srbije

Veliki deo političara ovog savremenog luditskog pokreta konstantno kritikuje stanje ekonomije Srbije, koja je u prethodnoj godini zabeležila rast BDP od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uz 2.373.388 lica i porast od 17.188 lica u odnosu na prethodnu godinu, te zarade koje su dostigle 740 evra, tj. 86.738 dinara, čak 100 evra više nego prethodne godine.

Ipak, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, uz iskopavanje litijuma i proizvodne pogone koji bi bili realizovani na prostoru Srbije, BDP Srbije bi porastao za 16 odsto, što je u novcu od 10 do 12 milijardi evra, preneo je RTS.

Zinnwald Lithium Ltd.

O kakvoj razvojnoj šansi je reč, ministar Mali je pokušao da objasni poredeći jednu od najvećih zemalja Bliskog istoka, Saudijsku Arabiju, ekonomskog giganta koji osim nafte nije imao nijednu drugu prednost u odnosu na druge ekonomije sveta, i Srbiju, koja, prema ocenama mnogih ekonomskih stručnjaka, ima u svojim rukama "belu naftu".

Zaustavljanje ekonomskog rasta kao jedan od preduslova za stagniranje i zaustavljanje sveukupnog razvoja, Srbija je iskusila u bliskoj prošlosti kroz deceniju ratova, te deceniju onoga što kritičari ocenjuju kao "decenija kleptokratije", koje su Srbiju ekonomski vratile u period nakon Prvog svetskog rata, kada je ona od najperspektivnije zemlje Evrope, zbog koje je Veliki rat i izbio, zemlje koja je svojim rastom i brzinom razvoja plašila svog velikog suseda Austro-ugarsku, postala ruina.

Planirani rast plata na 1.400 evra do 2027. godine nije moguće ostvariti bez novih ideja i projekata koji će zahuktaloj ekonomiji Srbije dati dodatni vetar u jedra. Mnogo puta kroz istoriju Srbija je svedočila cepanju jedara od strane mornara na svom brodu, uz manjinu onih koji su ta jedra pokušavali da prošire. Oni koji su Srbiji cepali jedra po svemu su bili slični, prema oceni najvećeg broja analitičara, luditima koji su mašinu za šivenje smatrali "đavoljim izumom".

Uloge stranih službi u zaustavljanju napretka Srbije

Posebno je zanimljiva činjenica da u trenutku dok savremeni luditi u Srbiji čine sve što je u njihovoj moći da stopiraju napredak Srbije, u zemljama koje tradicionalno brižljivo gaje srbofobiju i animozitet prema našoj zemlji, "rone suze" zašto oni sami nemaju nalazište litijuma.

U Hrvatskoj je već mesecima jedna od glavnih tema srpski litijum, pa tako hrvatski mediji poručuju da je litijum "bela nafta za 21. vek", da će se potražnja za njim udvostručiti u naredne četiri godine, ističući da Srbiju čekaju litijumske milijarde, dok u Hrvatskoj do sada nije pronađeno nijedno ozbiljno nalazište.

Hrvatski RTL navodi da svi ovih dana pričaju o srpskom litijumu.

- Litijum je bela nafta za 21. vek i ovakav rudnik će uskoro niknuti u Srbiji. Goleme zalihe dovele su u Beograd i nemačkog kancelara Šolca koji je sa Vučićem potpisao Sporazum po kojem će Srbija litijumom opskrbljivati Evropu. Karta je to za razvijenu i bogatu Srbiju, poručuje veliki vožd (misle na Vučića). U toj novoj Srbiji uskoro kreće serijska proizvodnja Fijata na električni pogon, za čije je baterije litijum ključan. Po zalihama od 1,2 miliona tona, Srbija je 11. u svetu i godišnje bi mogla da pokrije čak 90 odsto evropskih potreba za litijumom - navodi se.

Kristijan Tičak, urednik Auto magazina kaže:

- Litijum se koristi za baterije automobila, lap-topova, telefona. Čak se predviđa da će se potražnja za litijumom u naredne 4 godine udvostručiti, a već sad je 10 puta porasla!

RTL zaključuje:

- I dok Srbija čeka da kapnu litijumske milijarde, u Hrvatskoj do sada nije pronađeno niti jedno ozbiljno nalazište!

Zanimljivo, isti taj RTL je brže bolje ispromovisao luditski protest opozicije i lažnih ekologa u Beogradu:

- Masovni prosvjedi protiv rudarenja litija u Beogradu su trajali do jutarnjih sati. Okupili su se u parku ispred Predsedništva Srbije a nakon toga su i blokirali željeznicu. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je opet spomenuo Hrvatsku i optužio dio medija da, citiram, očekuju građanski rat i nadaju mu se - naveo je RTL, koji je samo par dana ranije kukao kako Hrvatska nema nalazište litijuma.

Naravno, promociji opozicionih protesta priključila se i Hrvatska radio-televizija, koja je revnosno prenosila situaciju u Beogradu.

Podsetimo, ovo nije prvi put da se hrvatska propagandna mašinerija aktivno meša i unutrašnja politička pitanja Srbije i otvoreno staje na stranu onih koji pokušavaju da zaustave napredak naše zemlje. Isti slučaj je bio i kada je opozicija pokušala da iskoristi masovna ubistva u osnovnoj školi na Vračaru i selima u blizini Mladenovca. I tada su hrvatski propagandisti radili punom parom promovišući one koji su u fotelje hteli da zasednu preko nevinih žrtava mladih ljudi i dece.

Sada, kada je tema litijum, za kojim žale što ga sami nemaju, Hrvati pružaju podršku onima koji žele da Srbija zanemari svoja prirodna bogatstva i značajno ekonomski unapredi svoju situaciju iskorišćavanjem onoga što nam je naša zemlja dala.

Naravno, Hrvatska ništa ne radi samostalno, pa ni ovo. Tu je i jedna velika evropska zemlja koja je hrvatski tutor više od jednog veka. Iako njeni zvaničnici deklarativno podržavaju projekat "Jadar", javna je tajna da im nimalo nije drago što u svemu ne učestvuje neka njihova kompanija. Simptomatično, upravo nevladine organizacije koje finansira ta zemlja organizuju demonstracije protiv iskopavanja litijuma, dok sve to revnosno prenose mediji koji su takođe finansirani iz iste države.

O koliko se perfidnoj igri radi najbolje govori činjenica da se organizatori savremenih luditskih protesta pozivaju na slavnu srpsku istoriju i pobedu naših predaka nad osvajačima upravo iz te zemlje, dok istovremeno primaju njihov novac i brane interese potomaka onih koji su više puta izvršili agresiju na našu zemlju.

Ko tu zaista voli svoju zemlju - oni koji žele da ojačaju našu ekonomiju iskorišćavanjem prirodnih bogatstava ili oni koji su nas vekovima napadali i sprovodili genocide i etnička čišćenja nad našim narodom!? Svako ko je barem prosečno inteligentan i politički pismen će lako da dođe do odgovora.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi