Godišnjica "Oluje" - sećanje na progon Srba iz Hrvatske! Vučić poručio: "Mrak je pred zoru najgušći!" (FOTO/VIDEO)
Pomen stradalima će u Loznici služiti partrijarh srpski Porfirije uz sasluženje arhijereja i sveštenstva
Ove godine će u Loznici biti obeležen Dan sećanja na progon Srba iz Hrvatske pre 29 godina u akciji "Oluja", u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a više od 220.000 je proterano.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na stadion "Lagator" zajedno sa predsednikom Srpske Miloradom Dodikom i srpskom članicom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović.
Veliki broj građana okupio se na stadionu Lagator u Loznici.
Sa bine na Lagatoru su intonirane himne Republike Srpske i Srbije, Moja republika i Bože pravde.
Pročitajte još:
Posle intoniranja himni, počeo je program na kom je iznet istorijat i hronološki opisani događaji koji su prethodili pogromu Srba.
Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalim.
Tanjug printscreen
Obraćanje predsednika Vučića
Prilikom izlaska na binu Vučić je dočekan ovacijama prisutnih, a potom je pozdravio sve zvanice i narod koji se okupio na Lagatoru.
Tanjug printscreen
- Deset godina je kako obeležavamo na svečan način ovaj zločin, najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata. Okupljamo se da obeležimo veliku srpsku tragediju, veliku nesreću. I 10 godina to radimo bez izuzetka, iako uvek imate "važnije stvari". A mi nikada ipak nismo imali važniju stvar od ovoga. Dani sećanja i tuge zbog izgubljene dece, ali i dani ponosa. Oni koji nas napadaju, koji se raduju svojoj velikoj pobedi nikada neće moći da razumeju da nije pobeda kada akciju vodite na tenku, a na njemu američki ambasador Piter Galbrajt, a suočavate se sa ženama, decom i starcima na traktorima. Oni kažu opet ćete na traktore, a ne razumeju da je traktor imenica mučenika, divnih i poštenih ljudi koji su morali da napuste svoja ognjišta. Niste baš tako hrabri, pomagali su vam ovi moćniji - rekao je predsednik.
Kaže da su pokušali da nas unize usvajanjem rezolucije kojom bi nas proglasili za genocidan narod.
- Govorili su ne, ne, ne, to je zbog individualnih zločina. Ne! Hteli su da nam stave žig genocidnog naroda. Ja znam kako je bilo pre 12 godina, političari nisu hteli ni da kažu ništa da se ne bi zamerili nekome. A mi smo se u UN pred celim svetom suprotstavili najmoćnijim silama sveta! I rekli Dosta je bilo! Dosta je bilo pritisaka na mali slobodarski narod! I pokazali smo kako jedna mala zemlja može da ih pobedi - istakao je Vučić.
Tanjug printscreen
Mi nećemo nikome da služimo, služimo samo svom narodu i svojoj zemlji, i to se nikada neće promeniti, rekao je predsednik na šta je pozdravljen aplauzom.
- Danas živimo neke druge vrednosti, iskrivljene i nakaradne. Hoće da nas nauče da je "woke" pokret budućnost, da kada budu trčali na Olimpijadi oni drugi mogu da voze i motor. Da u boksu muškarac može da tuče ženu. Mi nismo za te vrednosti! Poštujemo vas, ali hoćemo da imamo svoju zemlju i svoje vrednosti - rekao je on.
Vučić je rekao da moramo menjati sebe, da više učimo i radimo, kako bismo nastavili da pobeđujemo.
- Kao što je Mile rekao, svaki put kada je Srbija rasla, oni su nas napadali. I ne moram ja da vam kažem, otvorite njihove medije, sve što oni napadnu, to je dobro za Srbiju. Videli ste danas i juče, nabavljaju Hrvati od Amerikanaca HIMARS-e. Zamislite da smo mi nešto slično nabavili. Rekli bi da se Srbija sprema za rat i sukobe. A ja da pitam zašto su nabavili HIMARS-e. Austrija i Srbija su dve neutralne zemlje. Sigurno nisu zbog Austrije - rekao je predsednik.
Istakao je da ćemo i mi nabaviti nove sisteme naoružanja, i još jednom je zapitao zbog koga su nabavili to oružje.
Predsednik dodaje da su tri faktora najvažnija - Pod jedan, Srbija je danas ponosita zemlja dostojanstvenih ljudi, i nije ničiji patuljak ni patrljak.
- Pod dva, u Srbiji se danas mnogo bolje živi, i moramo sebi postavljati velike ciljeve da sustignemo one koji su stotinama godina bili ispred nas. I pod tri, moramo da se ujedinimo, bar da razumemo elementarne nacionalne ciljeve, da nam država ide napred. U skladu sa time, večeras dragi prijatelji, narode, da vam se zahvalim, jer vi niste došli ovde zbog ličnih interesa, niti ste ostali po kafićima. Niste došli ovde da rušite svoju državu, već da podržite svoju zemlju, svoju Srbiju i Srpsku. Uvek je lako biti protiv nekoga, uvek je teško biti za nekoga, za svoju državu - istakao je Vučić.
Dodaje da teror i pogrom nikada nećemo zaboraviti.
- Neka žive naši Krajišnici, hvala vam na ogromnoj podršci. Ovo je skup naroda koji voli Srbiju, voli Srpsku, voli srpski narod. Mnogo vas volim, hvala vam na svemu! Živela Srpska, živela Srbija - rekao je predsednik, na šta je pozdravljen gromoglasnim aplauzom.
Dodik: Progrom bi bio zaboravljen
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da veruje da bi pogrom bio zaboravljen, da nije bilo jednog čoveka koji je pre 10 godina pokrenuo inicijativu za obeležavanje stradanja - Aleksandra Vučića.
Tanjug printscreen
- Sećam se pre 10 godina da smo se dogovorili da zajedno obeležavamo datume iz naše prošlosti, datume koji su najčešće datumi stradanja. I kada vidim ovaj skup, pored tuge, osećam i ponos. U kolonama i stratištima otišao je čitav jedan narod - rekao je on.
Naši grobovi nas podsećaju na tugu, a spomenici naših masovnih stradanja, koje gledamo po federaciji, više su skalamerija i pokušaj novih poniženja, rekao je Dodik.
- U Bihaću je 1939 godine bilo 57 odsto Srba, a danas ima 35 Srba. I šta je to? Koji je to zločin? To je genocid u kontinuitetu. Ono što su ustaše radile i govorile tokom velikog rata, desilo se na kraju devedesetih - kazao je predsednik RS.
Istakao je da moramo ići dalje, ali ne smemo zaboraviti i izgubiti sećanje.
Tanjug printscreen
- Ponosan sam i na deklaraciju Svesrpskog sabora, koja je rekla da svi prefiksi koji su se stavljali pred ime srpskog naroda moraju biti odbačeni. Nema bosanskih ili hrvatskih Srba, već postoji jedinstven srpski narod - rekao je on.
Kada napadaju Srbiju i Srbe, onda je jedino istinito da nam bolje ide, istakao je Dodik.
- Danas gledamo masovne napade na Srbiju i predsednika Vučića, na Srbiju koja se digla. Ne očekujte samo da vam država da, borite se za državu. Ako toga nema, nećemo uspeti. Okupimo se oko ideje koja se zove Srbija kao država, i Republika Srpska kao država. Ako budemo podeljeni i mali, onda ćemo ponovo biti lak plen - kazao je Dodik.
Obraćanje Nataše Basta-Đorđević
Nataša Basta-Đorđević, izbegla iz sela Kurjak, a danas direktorka osnovne škole u Debrcu, rekla je da je najlepše godine provela u malom selu u srcu Like, i da nikada nije verovala da će život da joj se promeni iz korena.
- Već oko šest ujutru videla sam kolonu traktora koji prolaze. Ljudi su svraćali i tražili osveženje, i jedna žena mi je rekla da jutro nećemo dočekati. "Ustaše su krenule od Gospića, već su pala srpska sela, probijena je prva linija" - prisetila se Basta-Đorđević.
Tanjug printscreen
Dva ili tri dana smo išli samo napred, tek posle nekoliko dana nas je stigao otac, rekla je ona.
- Peške je prepešačio više od 100 kilometara, samo da bi nas našao. Sećam se i dela kolone koji su gađali na Petrovačkoj cesti. I dan danas se sećam mirisa paljevine i pucanja. Naša agonija se nastavila i do Banjaluke, još nekih četiri ili pet dana. Putovanje je trajalo punih 10 dana, do Banatskoj Karađorđeva, jednog seoceta blizu Zrenjanina gde smo primljeni - rekla je Basta-Đorđević.
Istakla je da je zahvalna državi Srbiji koja joj je omogućila da se obrazuje, i da stekne znanje pedagoga.
Tanjug printscreen
- Od 2001. godine počela sam da radim kao pedagog u školi, sada sam direktor te iste škole. Imam dete koje nosi ime po svom stricu, njenom dedi, koji je dao svoj život na kraju, jer je izgubio zdravlje. Od prvog dana je bio na aerodromu Batajnica, gde je preživeo bombardovanje. A bio je i u zatočeništvu na aerodromu Pleso, nismo ni mislili da će se vratiti - rekla je ona.
Dodaje da se bol nikada neće smanjiti, i da pustoš u srcu ništa ne može da nadomesti.
- Ali opet, život ide dalje, našli smo svoj krov u državi Srbiji, i samo vas molim sve da se ovo nikada ne zaboravi. Da se uči o stradanju srpskog naroda. Da nam se nikada više ne ponovi, živela Srbija - zaključila je Basta-Đorđević.
Ispovesti preživelih
Na bini su prikazani i snimci preživelih iz Oluje, koji su svedočili o napadu hrvatskih snaga.
- Zaključate kuću poslednji put, gurate kvaku da proverite da li ste zaključali. I niste svesni da poslednji put ulazite u tu kuću. Ja i dalje imam ključ svoje kuće - rekao je jedan preživeli.
- Uključili smo se u kolonu, i pamtim jednog čoveka koji je išao u suprotnom smeru, išao je na groblje da uzme zemlju sa groba svog sina. Shvatam onda da se taj čovek ničega nije plašio.
Patrijarh Porfirije služi parastos
Partrijarh srpski Porfirije uz sasluženje arhijereja i sveštenstva služi pomen na stadionu u Loznici.
Patrijarh Porfirije je rekao da smo se danas okupili kako bi se sećali braće i sestara koji su ubijani i proterani sa svojih vekovnih ognjišta.
- Da i ovde, na krvlju plaćenoj grudvi srpske zemlje, potvrdimo svoju veru u mir i slobodu. Da pokušamo da razumemo šta je genijalni Šantić hteo da stvaralački protumači i nagovesti kada je pre jednog stoleća pevao nama, o nama: "Mi put svoj znamo, put Bogočoveka, i silni, kao planinska reka, svi ćemo poći preko oštra kama. Sve tako dalje, tamo do Golgote, i kada nam muške uzmete živote, grobovi naši - boriće se s vama" - citirao je patrijarh.
Tanjug printscreen
Poglavar SPC rekao je da se moramo boriti sa protivnicima mira i mrziteljima slobode.
- Isključivo zbog toga, strah nam neće zalediti grudi, volovi trpe jaram a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka. Nema tog ubojnog sredstva koje je jače od Hristovog mira u nama i među nama.
Patrijarh Porfirije je rekao da progon i egzodus nikada nije bio okidač za očaj među nama, već podstrek za nadu i optimizam.
- Za doček naših dolazećih naraštaja, te silne planinske reke o kojoj je Šantić pevao. Naš narod je kroz smrt i stradanje dosezao vrhunce slobode i života. Ključ svih naših nedoumica je svetosavski program, a odbrana od svih napada kosovski zavet - istakao je poglavar SPC.
Tanjug printscreen
Samo kada upoznamo Hrista, i kada se i pored slabosti trudimo da živimo po njegovim pravilima, videćemo kako jeste i kako treba da bude, ističe on.
- Jedino što nas može održati je put Bogočoveka. Ako se budemo držali tog puta, zaista mnogo više od nade ima za nas i za našu decu. Biće i snage, daće Bog. Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam. Ovim rečima Hristos je tešio učenike i apostole, ali i sve potonje sledbenike, moleći se za naše postradale, i tako odužujući najsvetiji dug koji imamo prema njima - naglasio je patrijarh.
Državni vrh u Loznici
Među zavičnicima prvi su pristigli Ana Brnabić, Slavica Đukić Dejanović, Dubravka Đedović Handanović, Milica Stamenkovski Đurđević, Vladimir Orlić, Petar Petković, Darija Kisić Tepavčević. Milenko Jovanov, Marija Zdravković, Dragan Marković Palma.
Na lozničkom stadionu "Lagator" biće izveden i umetnički program prilagođen komemorativnom skupu.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta pre 29 godina, napadom na Knin
Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.
Tanjug/Vladimir Dimitrijević
Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, kojom je rukovodio predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman.
U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Linta: "Oluja" najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je da mnoge činjenice ukazuju na to da je operacija "Oluja" najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i da predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.
"U Hrvatskoj se već 29 godina slavi progon i ubijanje Srba. Slave se ratni zločinci, govori se samo o hrvatskim žrtvama, dok se srpske žrtve prećutkuju, omalovažavaju, ponižavaju, umanjuju, pa čak i negiraju," rekao je Linta za Tanjug povodom godišnjice operacije "Oluja".
Prema njegovim rečima, hrvatsko pravosuđe organizuje montirane sudske postupke protiv krajiških boraca sa strateškim ciljem da na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika podigne što više optužnica i donese lažne presude.
Cilj je, kako kaže, verifikacija laži da je Oluja "čista kao suza" i da je bila oslobodilačka akcija.
Linta je istakao da je veoma važno da država Srbija vodi aktivnu borbu za istinu o karakteru rata na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i generalno prostora bivše Jugoslavije i da jasno iznosi činjenice o stradanju Srba tokom avgusta 1995. godine.
Vučić obišao rekonstruisanu kasarnu "Podnarednik Momčilo Gavrić" u Loznici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je rekonstruisanu kasarnu "Podnarednik Momčilo Gavrić" u Loznici, pred obeležavanje godišnjice zločinačke akcije "Oluja".
Tanjug printscreen
On je rekao u razgovoru sa oficirima da će biti nekih novina, i da će narednih dana razgovarati o tome sa njima.
- Koliko ljudi treba da bude smešteno? Od 200 do 500 ljudi. Kolika je predviđena obuka? Važno nam je, ovde će biti nova jedinica koja pripada Lozničkom garnizonu - rekao je predsednik.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari