Od šikaniranja do potpune izolacije i neljudskih uslova: Gde sve robijaju Srbi osuđeni u Hagu

18.08.2021

20:25 >> 08:11

0

Autor: M. Ivanić

Praksa Haškog tribunala je da posle presude određuje gde će osuđeni da budu premešteni iz pritvora u Sheveningenu na odsluženje kazne

Od šikaniranja do potpune izolacije i neljudskih uslova: Gde sve robijaju Srbi osuđeni u Hagu
24sedam/Profimedia

Haški tribunal bio je međunarodni ad hoc sud sa sedištem u Hagu. Osnovan je 25. maja 1993, a sa radom prestao 24 godine kasnje – 31. decembra 2017.

Za to vreme se “proslavio” brojnim kontroverzama: od menjanja pravila u toku suđenja do prakse u kojoj se neke od optužnica podižu javno, dok su neke „zapečaćene“.

pročitajte još:

Danas je sasvim jasno da su glavna meta ovog tzv. suda bili Srbi. Kada bi se kalendarski sabrale sve presude, Srbi su odlukom Haškog tribunala osuđeni na čak 1.138 godina zatvora.

S druge strane, Hrvati su osuđeni na 249 godina zatvora, Albanci 13, Bošnjaci na 42 godine dok je samo jedan osuđeni iz Makedonije i iza rešetaka će provesti 12 godina.

Praksa Haškog tribunala je da posle presude određuje gde će osuđeni da budu premešteni iz pritvora u Sheveningenu na odsluženje kazne. Neki od Srba koji su osuđeni prošli su bolje (koliko to može da se kaže za boravak iza rešetaka), a neki se nalaze u uslovima nedostojnim čoveka u 21. veku.

Ratko Mladić čeka premeštanje

General Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je na doživotnu robiju u Haškom tribunalu zbog navodnih zločina genocida, progona, istrebljivanja, ubistva, deportacija i nehumanog dela zločina protiv čovečnosti, terorisanja, uzimanja talaca.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Mladića 1995. godine. Za informacije koje mogu doprineti njegovom hapšenju tada je ponuđena nagrada od 1 do 10 miliona evra. Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011, a Haškom tribunalu je izručen 31. maja iste godine. Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine. Prvostepenom presudom od 22. novembra 2017. osuđen je na doživotan zatvor. Kaznu doživotnog zatvora mu je potvrdilo sudsko veće Mehanizma 8. juna 2021. godine.

General se sada nalazi u zatvoru u Sheveningenu, a odluka gde će da nastavi služenje kazne biće naknadno doneta. U opticaju su zatvori u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj.

24sedam/Profimedia

Nažalost, prema nekim informacijama velike šanse da to bude u nekom od ozloglašenih zatvora u Velikoj Britaniji. Mladićev bivši cimer iz haškog pritvora Veselin Šljivančanin, pukovnik JNA u penziji, kaže da strahuje da bi nekadašnji komandant VRS mogao da završi baš u Engleskoj, što bi, kako ocenjuje, bilo strašno budući da su “puni mudžahedina, koji jedva čekaju da se svete ljudima poput njega”.

– Oni (Hag) su moć, sila, biraju koga će gde i kada, imaju one na koje su se okomili, ništa ne može da se uradi. To je veliko licemerje posle svega što se desilo sa generalom Krstićem, kog su pokušali da ubiju. Takođe su mi i sveštenici koji obilaze zatvorenike svašta pričali godinama unazad šta se ljudima tamo dešava, šta im sve rade. Pa tamo su sve mudžahedini, koji su ogorčeni na sve ljude koji su učestvovali u sukobima na prostoru BiH i koji jedva čekaju da se svete. Zaista se nadam da će, ukoliko odluče da ga šalju u Englesku, on uložiti prigovor i da će ga uvažiti – kaže Šljivančanin.

Što se tiče zatvora u Sheveningenu, uprava se hvalila da ova ustanova ispunjava sve uslove za humano izdržavanje kazne.

pročitajte još:

– Ćelije se otključavaju u sedam ujutru, a zaključavaju uveče. U tom međuvremenu zatvorenici su slobodni da koriste različite prostorije unutar kompleksa, kao i da se viđaju sa ostalim zatvorenicima. Takođe, njima je omogućeno da spremaju hranu koju vole i žele ili da se bave rekreativnim aktivnostima – govorio je svojevremeno Frejžer Gilmor, najviši oficir u komandnoj vertikali zatvora u Ševeningenu.

Svaka ćelija ima jedan televizijski prijemnik sa satelitskim kanalima sa područja Balkana, a zatvorenicima su na raspolaganju i teretana i teren za sport. Pored toga, u menzi su dostupni sveže meso ili sveža riba.

– Zatvorenici dobijaju i džeparac kako bi mogli da kupuju neophodne stvari, poput telefonskih kartica, koje im omugućavaju da budu u stalnom kontaktu sa svojim porodicama na Balkanu – rekao je Gilmor.

Međutim, iako to lepo zvuči, prema svedočenju onih koji su proveli godine u ovom zatvoru, to nije baš u potpunosti tačno. Mnogi su se žalili na hranu u pritvoru koja je često bila nejestiva, dok su imali i mnoge porbleme oko poseta i kontakata sa porodicom.

Radovan Karadžić u ozloglašenom engleskom zatvoru

Dr Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, prvostepenom presudom Haškog tribunala osuđen je 24. marta 2016. godine na 40 godina zatvora po 11 tačaka, koje obuhvataju navodni genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratova. Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale je 20. marta 2019. godine, u drugostepenom postupku, kaznu preinačio u doživotnu.

Inače, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je 1995. godine podigao optužnicu protiv njega. Radovan Karadžić je bio u bekstvu od 1996. godine do 21. jula 2008. godine kada je uhapšen u Srbiji. Organi Republike Srbije su ga 30. jula 2008. godine, izručili Haškom tribunalu.

Karadžić je nedavno prebačen iz zatvora u Hagu u britanski zatvor na ostrvu Vajt, poznat po bivšem nazivu Parkhurst, gde će služiti ostatak doživotne kazne.

Dr Sonja Karadžić Jovičević, ćerka Radovana Karadžića, kazala je da je porodica opravdano zabrinuta za njegovu bezbednost, ali i zbog toga da li će dobijati specifičnu ishranu koja mu je neophodna i da li će imati odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, pošto mu je zdravlje već narušeno.

Profimedia/24sedam

Ona je dodala da je njen otac zlonamerno prebačen u Englesku i izmešten od svoje kulture, vere, jezika, informacija sa ovih prostora, jer neće imati televiziju, niti dobijati časopise na srpskom jeziku.

– Živeće u necivilizacijskim uslovima. Namerno je udaljen što više od porodice, mimo pravila rezolucije UN iz 2015. godine prema kojoj bi trebalo da izdržava kaznu što bliže kući. Sad je predaleko i biće nam otežano i finansijski i proceduralno da ga posetimo zbog izdavanja viza i vakcina koje tamo ne priznaju. Uz to, cela porodica se bez ikakvog razloga nalazi na američkoj crnoj listi, što nam otežava sve, pa i da ikada odemo tamo i posetimo ga – izjavila je ona neposredno pošto je Karadžić prebačen u Britaniju.

Inače, zatvor u kojem se Karadžić nalazi smatran je za jedan od najtežih u Velikoj Britaniji. Mnogi poznati kriminalci su upravo robijali u ovoj ustanovi.

Zatvor je poznat i po smrti pripadnika Irske republikanske armije (IRA) Majkla Goana koji je umro posle 64-dnevnog štrajka glađu. On je u decembru 1971. godine osuđen na sedam godina zatvora zbog učešća u pljački banke u severnom Londonu i posedovanja dva revolvera. U to vreme IRA se često finansirala pljačkajući engleske banke, ali u toj konkretnoj pljački odneto je samo 530 funti.

Goan je započeo štrajk glađu 31. marta 1974. tražeći status političkog zatvorenika. Britanci su pripadnike IRA tretirali kao obične zatvorenike i u slučaju štrajka glađu primenjivali su prisilno hranjenje. Goan je tokom štrajka bio prisilno hranjen 17 puta, a poslednji put noć pre smrti. Posle štrajka glađu koji je trajao 64 dana, umro je u ponedeljak 3. juna 1974. godine, u svojoj 24-oj godini.

Nebojša Pavković vreme provodi slikajući i pišući

General Nebojša Pavković je, pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu, optužen je za navodne zločine protiv čovečnosti (po četiri tačke, za deportaciju, prisilno preseljavanje, ubijanje, i progon) i kršenje zakona i običaja ratovanja (za ubijanje) tokom sukoba na Kosmetu 1999. Optužnica je zvanično saopštena oktobra 2003. godine, a Pavković se predao Tribunalu 25. aprila 2005. godine. Haški tribunal ga je februara 2009. godine osudio na 22 godine zatvora.

Za razliku od haških osuđenika koji kazne služe u drugim zemljama, Pavković je imao koliko-toliko sreće da bude premešten u zatvor kod mesta Kilmakoski u Finskoj.

24sedam/Profimedia/Wikimedia

Zatvori u Finskoj su na nešto višem nivou. Zatvorenici imaju više slobode i nisu konstantno zatvoreni u ćeliji.

General Pavković se bavi slikarstvom, a uprava zatvora mu je dozvolila da oslika i zidove ove ustanove. Pored toga, on piše knjige, a u slobodno vreme se bavi i sportom.

– Odnos osoblja prema zatvorenicima je izvanredan. Ne samo prema meni, nego i prema svima ostalima. Nema galame, pretnji ili nešto slično… Radivoje Miletić i ja smo se ovde uklopili i ne izdvajamo se ni po čemu. Ne uživamo mi ugled ovde zato što smo nešto važni, nego zato što smo korektni – ispričao je svojevremeno general Pavković.

Milan Martić u neljudskim uslovima

Predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić predao se 2002. godine Haškom tribunalu. On je 12. juna 2007. osuđen na 35 godina zatvora zbog „progona, ubistva, pritvaranja, mučenja, nehumanih dela, okrutnog postupanja, napada na civile, deportacije i prisilnog premeštanje nesrpskog stanovništva, bezobzirnog razaranja naselja i verskih objekata i pljačke imovine Hrvata i Bošnjaka u RSK, Cazinskoj krajini i Zagrebu“. Kaznu izdržava u zatvoru u Estoniji.

Nažalost, Milan Marić se verovatno nalazi u najgorim uslovima od svih haških osuđenika.

Njemu i generalu VRS Dragomiru Miloševiću, koji takođe kaznu služi u Estoniji, položaj otežava to što ne poznaju jezik države u kojoj izdržavaju kaznu niti postoji mogućnost da im se obezbedi prevodilac. Zbog toga im je otežana komunikacija, pa su im uskaraćene neke osnovne potrebe.

Srbija više od 10 godina traži od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da im se omogući služenje kazne u našoj zemlji, ali to do danas nije dozvoljeno.

Kakvu torturu prolazi nekadašnji predsednik RSK opisao je njegov advokat Predrag Milovanović.

24sedam/Profimedia/Wikimedia

– Zbog upale nerva koju je Martić imao u ramenu, nije mogao da mrdne ruku. To zatvorskim službenicima nije mogao da objasni, pa su ga strpali u samicu po kazni, jer nije obrisao hodnik – naveo je jednom prilikom Milovanović i tada je istakao da od kada je prebačen iz Sheveningena, tri meseca proveo u podrumu u izolaciji i nemogućim uslovima, kao i da ga “psihički ubijaju”.

Martić je 23 časa na dan izolovan, sa dozvolom da samo sat vremena dnevno može da izađe napolje i udahne vazduh.

– Kontrola zdravlja u estonskom zatvoru je katastrofalna. Mesecima nije mogao da popravi zub, a da ne pričam o drugim ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Čuvari ga šikaniraju, odnos prema njemu je grozan, a on ne zna jezik i ne može da komunicira s njima – rekao je Milovanović.

pročitajte još:

O katastrofalnim uslovima u kojima se Martić nalazi, govorio je i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

– Srpski zatvorenici u Estoniji služe kaznu u uslovima nižim od garantovanih i propisanih međunarodnim konvencijama – naveo je Linta.

On je kazao da se Milan Martić, koji ima šećernu bolest, nalazi u najtežoj situaciji, dodajući da ako se nastavi diskriminatorski odnos zatvorske uprave prema njemu, postoji realna opasnost da neće dugo živeti.

Pored Velike Britanije, Finske i Estonije Srbi služe kazne i u Francuskoj, Španiji, Austriji, Italiji, Nemačkoj, Norveškoj i Danskoj.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti