Milić: Opasan narativ Prištine blokira dijalog

Direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić ocenila je da “institucionalna i parlamentarna kriza na Kosovu i opasan narativ o navodnom genocidu blokiraju dijalog Beograda i Prištine”.

Ona je komentarisala i moguće domete Specijalnog suda za zločine OVK u suđenju bivšem kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju i njegovim saradnicima.

“Specijalistička veća osnovana su sa jako dobrim razlogom. Važno je shvatiti razliku između njihovog i mandata Haškog tribunala. Specijalistička veća su dodatak i suplement kojim je omogućeno procesuirati i zločine koji po mandatu Haškog tribunala nisu mogli biti predviđeni, jer je tribunal osnovan za zemlje bivše Jugoslavije. Neki od zločina nad Srbima i i ljudima koji nisu albanske nacionalnosti, počinjeni su u Albaniji, a njih Haški tribunal nije imao mogućnost da procesuira”, rekla je Milićeva za Kosovo onlajn.

pročitajte još

Predsednik Vučić: Istina je da na zapadu niko ne misli da je Kosovo deo Srbije

Priština bez pomaka: Hoti tvrdi – nema sporazuma bez međusobnog priznanja

Iako nema približavanja stavova, EU ne uslovljava niti predlaže rešenje

“Sa druge strane, postoji vremensko ograničenje kraja sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji ovaj sud probija i u mogućnosti je da procesura zločine koji su, defakto, počinjeni posle kraja oružanih sukoba”, dodaje ona.

“Upravo u tom periodu počinjeno je najviše zločina nad Srbima. Ima mišljenja i da je sada za sve kasno, jer umiru svedoci, umiru i porodice žrtava kojima bi pravda nešto značila, ali je bolje išta nego ništa”, izjavila je Milićeva.

U procesu suočavanja s prošlošću, Milić ukazuje na “posebno opasan narativ koji kreira Priština.”

“Istorijski revizionizam i kršenje poštovanja tranzicione pravde dolazi sistemski od takozvanih neratnih progresivnih lidera sa Kosova, pre svega Vjose Osmani i Aljbina Kurtija, koji bezočno lažu o navodnom genocidu bez ijedne optužnice ili presude. Sada to već postaje deo novog narativa, novi mejnstrim koji ulazi u medije i liberalnu retoriku što uopšte nije dobro za normalizaciju odnosa”, upozorava Milić.

Ona ukazuje na činjenicu da je Srbija žestoko kažnjana, ali da je sarađivala u istraživanju ratnih zločina.

“NATO bombardovanje je par ekselans kolektivno kažnjavanje, da se ne lažemo. Ipak, svi koje je Hag tražio za počinjene zločine na Kosovu su izručeni i to u mnogo težim uslovima neposredno po mirnoj tranziciji vlasti, kada su u institucijama bezbednosti još uvek bili mnogi počinioci i saučesnici”, ističe Milić.

Milić je naglasila da je nekadašnjem premijeru Aljbinu Kurtiju predočeno iz Beograda da Kosovo mora da se suoči sa počinjenim zločinima OVK, usput naglasivši da kriza institucija na Kosovu posebno ugrožava srpsku zajednicu.

“Predstavnici Srba sa Kosova, bez obzira na to šta Ahtisarijev plan kaže, kako su oni uključeni u parlament, defakto su institucionalno ugroženi zato što se krše ustavnom garantovana prava. Recimo vezano za reformu kosovskih bezbednosnih snaga, postoje mnoge stvari koje nisu smele da se urade bez saglasnosti srpske zajednice, a urađene su”, upozorava Jelena Milić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi