"Srbija napreduje u reformama, očekujemo da to Evropa vrednuje otvaranjem klastera": Jadranka Joksimović za 24sedam

Italijanski diplomata Emanuel Žofre uskoro će zameniti na poziciji šefa Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Sema Fabricija. Odlazeći EU ambasador predstavio je nedavno rezultate studije koji pokazuju da je sve veći broj građana Srbije naklonjen evrointegracijama, te EU prepoznaje u najpozitivnijem svetlu. On je tom prilikom i preneo pozitivnu poruku:

-Reforme ponovo kreću, Srbija pojačava dinamiku reformi i nove klastere treba otvoriti do kraja godine, rekao je Fabrici.

pročitajte još

Jadranka Joksimović, za 24sedam, o rezultatima Vlade Srbije: Očekujem da ove godine počnemo sa otvaranjem klastera

Ovim povodom, u intervjuu za 24sedam, ministar za evrointegracije Jadranka Joksimović otkriva da li je zadovoljna ovakvim rezultatima, govori o toku reformi, dijalogu Beograda i Prištine, međustranačkom dijalogu, o tome šta nas koči, a šta može da ubrza put ka EU.

-Zadovoljna sam pre svega činjenicom da građani Srbije razumeju zašto je Vlada Srbije kao jedan od šest ključnih ciljeva svog mandata zacrtala upravo ubrzanje reformi neophodnih za članstvo naše zemlje u EU. Jača vladavina prava, razvoj zelene i digitalne ekonomije, održivi razvoj, regionalna saradnja – sve to građani prepoznaju kao deo odgovora na pitanje da li su za pristupanje EU, čak i u uslovima sada već višegodišnje krize izazvane kako pandemijom tako i zastojem u pregovaračkom procesu nastalog delom i zbog dugotrajnog procesa usaglašavanja između zemalja članica EU oko načina primene nove metodologije proširenja EU. Takođe, isto istraživanje kaže i da vide Uniju kao vodećeg donatora, trgovinskog i investicionog partnera. Takav rezultat pokazuje da napori koji ulažemo zajedno sa EU u pravovremeno i istinito informisanje građana daju rezultate. Stoga i podatak iz tog istraživanja, koje je početkom nedelje objavljeno, da ispitanici dominantno vide EU u pozitivnom svetlu i povezuju je sa mogućnostima i napretkom, boljim ekonomskim standardom i poštovanjem ljudskih prava, govori da je to način života koji žele za sebe, svoje porodice i za Srbiju kao društvo.

Za godinu i po dana nije otvoreno nijedno poglavlje (klaster), što Fabrici objašnjava pandemijom, kao i promenom metodologije, ali smatra da će novi klasteri biti otvoreni. Beograd je za to dobio podstrek i na poslednjoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu. Očekujete li da do kraja godine budu otvorena dva klastera?

-Mi smo uradili sve što je bilo do nas da klasteri 3-Inkluzivni rast i konkurentnost i 4-Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost, budu otvoreni na Međuvladinoj konferenciji održanoj krajem juna u Luksemburgu. Dostigli smo sva merila neophodna za otvaranje ovih klastera, koji ukupno broje 12 poglavlja i sada je odluka o daljim pregovorima u ovim oblastima na Evropskoj uniji. Takođe želim da naglasim da smo jedina zemlja koja je pravovremeno ušla u izmenu i unapređenje svih pregovaračkih struktura u skladu sa principima i kriterijumima nove metodologije što je itekako primećeno i vrednovano i u EU. Ipak i na tom sastanku jasno se videlo da nisu sve države članice u potpunosti spremne za primenu nove metodologije. Očekujemo da i one pređu sa reči na dela i pokažu u praksi da su spremne za nastavak pregovora, kao i da proces proširenja vrate na vrh prioriteta EU. Pored ovih tzv. tehničkih kriterijuma koje smo ispunili u okviru dva klastera, Republika Srbija sprovodi temeljne reforme u oblasti vladavine prava. U ovaj proces su se uključili i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić, koji svojim političkim autoritetom podstiču sve nadležne da angažovano i efikasno urade svoj deo posla. Ono što je izuzetno važno, a što smo uspeli da izdejstvujemo na toj međuvladinoj konferenciji je verifikacija činjenice da je klaster 1-Osnove (Vladavina prava) otvoren, s obzirom da je svih 5 od 5 poglavlja već otvoreno, a što su potvrdili i komesar Varhelji i sve zemlje članice. To je važno jer je na taj način pokazano da je nova metodologija počela da se zvanično i stvarno primenjuje na naš pregovarački proces.

pročitajte još

Otvoren prvi, slede 3 i 4: Šta su klasteri koje Srbija otvara na putu ka EU i šta koji tačno znači

Najčešće kritike koje stižu iz Evrope tiču se reformi u oblasti vladavine prava, pravosuđa, slobode medija i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. U kom roku Srbija može da otkloni ove nedostatke i da li su to sve prepreke na daljem putu?

-Srbija je sve vreme posvećena reformama i dijalogu o najvažnijim temama za jedno društvo, a tu svakako na prvom mestu spada oblast vladavine prava. Uprkos pandemiji, koja je značajno uticala na sve segmente društva i u izvesnom smislu usporila reforme, uspeli smo da ostvarimo značajne rezultate. I Evropska komisija konstatovala je da je otvoren klaster 1- Osnove, koji se odnosi upravo na tu oblast. U okviru ovog klastera, svakako najvažnija i najzahtevnija aktivnost u narednom periodu je izmena Ustava. Nakon usvojenih izmena Ustava biće nastavljen rad na usklađivanju seta pravosudnih zakona sa Ustavom. Najvažnije odredbe predviđaju da Narodna skupština više neće biti nadležna za imenovanje sudija i državnih tužilaca, već će to biti u nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, što potvrđuje nastojanje Srbije da razvije nezavisnije sudstvo sa profesionalno izabranim sudijama i tužiocima. Takođe, usvojena je i nova i unapređena medijska strategija i akcioni plan za njenu primenu. Ovi dokumenti u oblasti slobode izražavanja, usvojeni su kroz potpuno inkluzivan i transparentan postupak, i oni se sprovode u skladu sa predviđenom dinamikom. Takođe, usvojen je i novi Zakon o sprečavanju korupcije, koji je počeo da se primenjuje od 1. septembra 2020. godine, kao i izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koje su usvojene u Skupštini krajem februara ove godine, koje predstavljaju važne elemente u borbi protiv korupcije, jer predviđaju mogućnost za proveru imovine svakog građanina i visoke poreze za onu imovinu čije poreklo ne može da se dokaže. Ove godine usvojeni su i primenjuju se novi propisi o rodnoj ravnopravnosti i o zabrani diskriminacije, kao i o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. U toku je i rad na izradi nacrta zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i o Zaštitniku građana. Ovo su samo neki od primera koji jasno pokazuju da ima mnogo pozitivnih pomaka u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava zbog čega sa pravom očekujemo da se taj rezultat uskoro vrednuje i otvaranjem pregovaračkih klastera.

Dijalog sa Prištinom ključni je element za pristupanje Srbije Uniji. Fabrici naglašava da Brisel čini sve da on i uspe. Koliko nam činjenica da nema pomaka na tom planu, zbog opstrukcija Prištine koja odbija formiranje ZSO i postavlja nove uslove, usporava realno put ka EU?

-Dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem EU na tehničkom i na visokom političkom nivou, stalno je u zastoju zbog opstrukcije Prištine, koja osporava ne samo smisao dijaloga, već i ranije postignuti sporazum o Zajednici srpskih opština. S druge strane, predsednik Srbije je vodio proaktivnu politiku i u svakoj prilici isticao opredeljenost Srbije da učestvuje u dijalogu čiji rezultat mora da bude kompromis dveju strana. Traženje kompromisnog rešenja za Sveobuhvatni sporazum o normalizaciji ostaje ključna tema za dalji napredak procesa. Najvažnije pitanje jeste uspostavljanje ZSO, kao i dalji napredak na unapređenju bezbednosti srpske zajednice, očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa na KiM, nestalih i interno rasenjenih osoba, kao i sveobuhvatna ekonomska saradnja. Osnova našeg pristupa dijalogu jeste kategorična obaveza Vlade Republike Srbije da aktivno doprinese regionalnoj stabilnosti, unapređuje proces evropskih integracija u regionu i normalizuje odnose sa Prištinom. Stoga očekujemo da će uloga i odgovorno i racionalno postavljanje Beograda biti objektivnije tretirano u procesu dijaloga o normalizaciji, posebno zato što neki drugi u regionu pokazuju mnogo manje političke odgovornosti i obaveza od Srbije.

pročitajte još

Standard, prava i putovanja: Sve više građana za članstvo Srbije u EU, među njima najviše mladih

Međustranački dijalog o izbornim uslovima, kome posreduju poslanici Evropskog parlamenta, nastavlja se na jesen kada će biti izneti predlozi. Očekujete li dogovor svih strana?

-Narodna skupština Srbije vodi proces međustranačkog dijaloga, kako onaj u kojem posreduju predstavnici Evropskog parlamenta, tako i onaj u kojem učestvuju političke stranke koje ne žele takvu vrstu posredovanja, kojima je prisustvovao i predsednik Vučić. Sa evroparalamentaricima razgovarale smo i predsednica Vlade i ja u odvojenim susretima i tom prilikom su nam potvrdili da razgovori protiču u dobroj atmosferi i da su konstruktivni i otvoreni. Paralelno sa međustranačkim dijalogom, nadležne institucije Vlade rade na izmeni propisa kojima treba da se poboljšaju izborni uslovi i finansiranja političkih aktivnosti. Takođe, Republička izborna komisija razgovara o unapređenju sopstvene efikasnosti, povećanju transparentnosti, edukaciji birača u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom biračkog prava i drugim važnim pitanjima iz izbornog postupka. Politička volja je dakle nesumnjiva, na tehničkim i administrativnim pitanjima koja treba da budu rešena radi se angažovano i ja verujem da će dogovora biti i da će naredni izborni ciklus biti još jedna potvrda visokog stepena demokratizacije srpskog političkog života i društva uopšte.

Sredstva iz pretpristupnih fondova, od kojih je Srbija dobila milijardu i po evra i još 900 miliona iz drugih izvora, između ostalog iskorišćena su za razvoj malih i srednjih preduzeća, ukidanje rominga u regionu, inovacije, infrastrukturu, zelene tehnologije, digitalnu agendu. Šta Vi smatrate najvećim uspehom?

-Evropska unija najveći je donator razvojne pomoći našoj zemlji i sredstva koja smo od nje dobili zapravo su znatno veća. Kada govorimo samo o bespovratnim sredstvima, odnosno Instrumentu o pretpristupnoj pomoći (IPA), od 2001. Srbija je od EU do sada dobila više od tri milijarde evra za sprovođenje sveobuhvatnih društvenih, političkih i ekonomskih reformi. Kao nacionalni koordinator te pomoći rekla bih da je za Srbiju najvažnije da sve ono što smo sa tim novcem uradili doprinosi razvoju lokalnih ekonomija, smanjenju razlika u razvijenosti između regiona, pružanju mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i rešavanje ključnih izazova u društvu i državi. Naš dodatni uspeh je i to što je stopa iskoristivosti EU sredstava u Srbiji uvek veoma visoka i prelazi 90 odsto, što je i rezultat temeljnog rada naših institucija. Važno je i da građani razumeju da su sva ova sredstva deo procesa evropske integracije naše zemlje, te da nas po ulasku u EU čekaju desetostruko veći iznosi koje ćemo, kao članica, moći da koristimo kroz strukturne i kohezione fondove Evropske unije, zašta se takođe uveliko spremamo.

Na mesto Sema Fabricija dolazi Emanuel Žofre, koji je trenutno šef Delegacije Evropske unije u Izraelu. Da li ste sarađivali sa njim i šta očekujete u budućoj saradnji?

-Ambasador Žofre je isusan diplomata, koliko je meni poznato nije se do sada u profesionalnoj karijeri bavio našim regionom, uglavnom je bio usmeren na odnose na Bliskom istoku. Sa druge strane, budući da dolazi iz Italije, države članice EU, ne sumnjam da je prilično upoznat sa istorijom i dinamikom odnosa u našem regionu. Očekujemo da sagleda napore koje mi kao država ulažemo u realizovanje svih reformskih aktivnosti u pristupnom procesu, kao i da zajednički tokom njegovog mandata približimo Srbiju punopravnom članstvu u EU.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi