Neradni dani, polaganje zakletve, plave kape, crvene marame, bogata trpeza i razne svečanosti, samo su neke od stvari kojih se sa nostalgijom sećaju svi oni koji su proslavljali 29. novembar – Dan republike Jugoslavije. Dok mnogi smatraju da je tog dana formirana jedina istinska država blagostanja na ovim prostorima, drugi pak misle da je reč o veštačkoj državi, čije su se posledice videle tek nekoliko decenija kasnije.
Jugoslavija se “rodila u 5 do 12”
Tog pretposlednjeg dana u novembru 1943. godine održano je Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), u Jajcu, u Bosni i Hercegovini, na kome su udareni temelji socijalističke Jugoslavije.
Krajem novembra te godine, u Jajce su stigle delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Na zasedanju, u lokalnom Domu kulture, bila su prisutna 142 delegata, a predsedavao je tadašnji predratni predsednik Skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, doktor Ivan Ribar.
Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a pročitane su nešto pred ponoć 29. novembra, pa je taj datum uzet kao datum njihovog donošenja.
Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike. Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a. Đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, deljena su razna ordenja.
AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula “maršal Jugoslavije”, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.
Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.
Izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju. Doneta je odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.
Srbija kao izuzetak
Posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je 29. novembar proslavljan kao državni praznik – Dan Republike.
Obeležavanje tog datuma prestalo je raspadom SFRJ, 1992. godine, u svim njenim republikama. Izuzetak je bila Srbija, gde se ovaj državni praznik slavio čak deset godina posle raspada zajednice SFRJ, sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Puste ulice, pioniri i svinjokolj
U bivšoj SFR, tog datuma vladala bi potpuna euforija. Ulice su bile puste jer se nije radilo, prvaci su postajali pioniri, porodična okupljanja su bila obavezna, a čuveni svinjokolj bio je nezaobilazan. Dan Republike uglavnom se slavio dva dana, često se spajao sa vikendima, pa su svi uživali u produženom vikendu. To su bili dani kada se odmara, druži s porodicom, negde otputuje, i obavezno jede sveža svinjetina spremljena tog dana.
Pročitajte još: Sofija Loren s Titom u staroj Jugi: U Puli je uživala u glumačkim bravurama Bate i Smokija, a na Brionima joj je Broz pravio štrudlu!
Veštačka država, a blagostanje prirodno
Sociolog Neven Cvetićanin za 24sedam ističe da je činjenica da smo tada živeli u društvu koje je bilo dosta mirnije i u kojem je pojedinac bio zaštićen.
– Treba reći i da je u celom svetu tih godina bilo drugačije nego danas jer je vladalo blagostanje. Najveći deo ljudi bio je socijalno zaštićen i prirodno je da se ljudi sada sećaju tog perioda sa nostalgijom, pogotovo što je sistem isticao kulturu, zaštitu… Ipak treba da pogledamo i drugu stranu medalje, niko nije mogao da napreduje van sistema. Nostalgični su oni koji vole taj sistem vrednosti, da svi budu jednaki, ali verujem da oni, koji su se “snašli” posle komunizma, nemaju neku nostalgiju. Dodao bih i da smo tada imali krajnje ograničene mogućnosti za prikupljanje informacija, servirano je samo ono što je država želela. Sve je prikazivano na dva kanala i komunizam je bio određena vrsta religije. Samim tim se pravio utisak da su ljudi povezani, da je kolektiv ispred individue – objašnjava naš sagovornik.
Međutim, Cvetićanin tvrdi da se radilo o veštačkoj državi, što se, prema njegovim rečima, videlo po načinu na koji se raspala SFRJ.
– Videli smo kako se brzo raspala država, čim su se promenile spoljašnje okolnosti, sve je bilo veštački napravljeno. To je bio proizvod istorije, jednog vremena i spoljašnjeg trenutka. Takva država je trebala velikim silama, a kada se promenila geopolitika, vrlo brzo se sve urušilo. Nakon raspada u svim budućim državama razvili su se nacionalni diskursi, dok se do tada mislilo da vlada harmonija. I to je bilo nevino razmišljanje, posle čega smo konačno morali da porastemo – zaključuje sociolog.
Jugoslavija – odgovornost ili naivnost
Muzičar i pisac Nenad Janković, poznatiji kao doktor Nele Karajlić, takođe smatra da je Jugoslavija nestala onog dana kada je klackalica između supersila prevagnula na jednu stranu.
– Jugoslavija je zemlja koja je trajala tačno onoliko koliko je klackalica između dve supersile, Sjedinjenih država i Sovjetskog saveza, bila u ravnoteži. Nestala je onoga dana kada je klackalica prevagnula na jednu stranu. Odgovornost vođe bila je u tome da se pravilno tumače svetski vetrovi i da se ljudima, da ne kažem podanicima, stvori iluzija večne stabilnosti. U tome se nije uspelo, da li namerno ili nenamerno ne znam, ali svakako su na to pitanje dužni da odgovore stručniji ljudi od mene – navodi Karajlić za 24sedam.
Pročitajte još: Dani Muzeja Jugoslavije: Obeležavanje uz bogat program
