Predstoje nam novi izborni uslovi, evo šta bi sve moglo da se menja

Premijerka Ana Brnabić pre par dana najavila je da je u toku priprema prednacrta tri zakona u skladu sa preporukama ODHIR-a u vezi sa izbornim uslovima, a u CeSID-u smatraju da bi jedna od promena mogla da se odnosi i na izborni ce cenzus i produžavaje rokova za prijavu izbornih nepravilnosti.

Brnabić je najavila da se radi na izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o predsedniku Republike.

Odmah po najavi premijerke da se radi na izmeni izbornih zakona reagovale opozicione stranke Dveri i Narodne stranka, tvrdnjom da sledi “kozmetička podvala i prevara kako bi sve ostalo isto”.

pročitajte još

Dijalog vlasti i opozicije bi trebalo do leta da bude završen: Bojan Klačar o neophodnim i nerealnim zahtevima pred izbore

-Šta je za njih da, suprotno dobroj demokratskoj praksi, menjaju izborne zakone u izbornoj godini, kad su ih prošle godine menjali usred izbornog procesa, pa su potpisi za izborne liste pre vanrednog stanja skupljani po jednim, a posle po drugim pravilima. Tako su smanjili izborni cenzus sa pet na tri odsto da bi probali da razbiju bojkot opoziciju. Sada će da smisle nešto drugo, rekao je Obradović.

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kaže da ga ne bi iznenadilo da vlast podigne census, ali i da on nema ništa protiv tog povećanja.

-Nameravaju da izmene ono za šta procene da će ih najmanje koštati i što će im omogućiti da nastave da zloupotrebljavaju zakone ove zemlje i da nastave da kradu izbore kao što su radili i do sada, smatra on.

Emilija Orestijević iz CeSID-a podseća da je sama premijerka najavila da će se o tome razgovarati, pa samim tim, kako kaže, ne bi bilo nemoguće da se census vrati na pet odsto.

pročitajte još

Istraživanje: Da su izbori ovih dana, SNS bi dobio 58 odsto, a SPS 7,2 odsto glasova

Ona objašnjava da se ODHIR-ove preporuke ponavljaju u poslednjih pet-šest izbornih ciklusa, navodeći da ima 11 prioritetnih i da se većina odnosi na pitanje funkcionerske kampanje, zloupotrebu javnih resursa, birački spisak i rad nezavisnih tela REM-a i Agencije za sprečavanje korupcije.

Prema njenim rečima, ODHIR definiše dve preporuke koje se odnose na zakonodavni okvir i tu se, kako kaže, ističu tri važne stvari, najpre da moraju da postoje javne konsultacije kako bi se promenili zakoni, zatim da se osnovni aspekti izbora ne smeju menjati unutar izborne godine i da je važno da se izborna regulativa koja je sada propisana u podzakonskim dokumentima kao što su pravilnici, upustva, vodiči sada prebaci u zakonski okvir.

Ona je dodala da se na taj način izbegava pravna nesigurnost koja se videla ranije u različitim postupanjima u različitim izbornim ciklusima.

Orestijević kaže da bi u izmenama zakona mogli da se nađu rokovi za podnošenje prigovora za izborne nepravilnosti koji po sadašnjim propisima iznose 24 sata od momenta kada je prigovor učinjen.

-To je vrlo često neefikasno jer građani nemaju ni vremena da podnesu prigovor, a zatim su i rokovi za odlučivanje veoma kratki 48 sati koliko RIK ima, objasnila je Orestijević i dodaje da sada ODHIR predlaže produžavanje tih rokova ili da ti rokovi drugačije teku i to bi možda moglo kroz ove nove zakone da se uredi.

Predsednica Vlade je govorila i o obavezi izborne komisije da na svojoj stranici objavljuje zapisnike o radu biračkih odbora sa biračkih mesta, a Orestijević podseća da se sa tom praksom započelo na junskim izborima 2020. godine, ali da je proces tada pokazao neke manjkavosti na kojima treba raditi.

Kaže da se u tom smislu čini važnim objavljivanje i onih zapisnika koji su ispravljani u skladu sa zakonskim i podzakonskim procedurama, ali i onih koji su nepotpuni ili manjkavi, jer se jedino na taj način može adekvatno podizati transparentnost i graditi integritet izbornog procesa.

Iz Vlade najavljuju i uspostavljanje jasnih kriterijuma za stranke koje se smatraju stranke manjinama.

Orestijević kaže da su poslednje izmene u vezi sa tim na neki način, suprotno stanovištu civilnog društva, potvrdile pravo RIK-a da utvrđuje da stranka ima položaj stranke nacionalne manjine i dodaje da se tim pitanjem bavi i ODIHR.

Iz ove organizacije preporučuje postavljanje jasnih kriterijuma u zakonu kojima bi se omogućilo utvrđivanje statusa nacionalne manjine za izborne liste, čime bi se sprečila zloupotreba posebnih odredbi koje se odnose na liste nacionalnih manjina.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi