Izbori na KiM: Poslednja šansa za obračun s korupcijom i ratnim zločinima

Predstojeći parlamentarni izbori na Kosovu predstavljaju poslednju šansu za obračun s kriminalom i korupcijom i ratnim zločinima bez kojeg nema ekonomskog oporavka i vizne liberalizacije, navodi se u najnovijoj analizi Ifimesa i dodaje da se radi o kraju epohe ratnih vođa na Kosovu, od kojih je, pored počinjenih ratnih zločina, “većina ogrezla u kriminalu”.

U analizi “Prevremeni izbori na Kosovu 2021: Kraj jedne epohe” navodi se da se izborna kampanja odvija u vreme pandemije virusa kovid-19 kada je dozvoljeno okupljanje najviše četiri osobe i velikih poplava, koje su zahvatile pojedine delove Kosova, zbog čega će u izbornoj kampanji značajan uticaj imati mediji, internet i društvene mreže.

Dodaje se da brojni analitičari smatraju, na osnovu nedavnih skupova političkih partija, da je zemlja postala eksperimentalni prostor u kojem je borba za vlast beskompromisna, kao i da mnogo stabilnije zemlje ne bi mogle sebi priuštiti čak tri vlade u roku od godinu dana.

Navodi se da političke strukture ignorišu građane i poslovnu zajednicu, a da najveću štetu trpe radnici što će snažno uticati i na ekonomski i na socijalni aspekt, ali pre svega na psihološki, jer su građani Kosova već izgubili nadu u bolje sutra.

Takođe, Kosovo i dalje ima probleme s konačnim biračkim spiskom, koji je nepročišćen i neverodostojan, jer je nelogično da na Kosovu ima više birača nego stanovnika.

pročitajte još

Premijerka Brnabić: Vlada se neće smiriti dok ne istraži ubistvo Ivanovića

Ipak, u analizi se navodi da se prevremeni izbori odvijaju u znaku tri glavna politička rivala: Pokreta Samoopređeljenje Aljbina Kurtija, Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ise Mustafe i Demokratske partije Kosova (DPK) v.d. predsjednika Envera Hodžaja, a pored njih, kao četvrti, pokušava se uvrstiti i Ramush Haradinaj sa svojom Alijansom za budućnost Kosova (AAK).

Kao novi akter na političkoj sceni pojavljuje se Građanska lista Vjose Osmani, koja može preuzeti deo glasača DSK, zbog čega predizborno i pobedničko savezništvo Albina Kurtija i Vjose Osmani predstavlja najjaču političku snagu, jer okuplja najširi politički spektar na Kosovu.

“Analitičari smatraju, da bi novi sastav Skupštine Kosova trebao promijeniti ustavnu odredbu prema kojoj se predsjednik Kosova bira u Skupštini Kosova, nego bi se trebao birati neposredno na predsedničkim izborima. Time bi predsednik Kosova imao veći legitimitet, jer bi se tako eliminisala stranačka trgovina, koja je vrlo često na nivou krivičnog dela”, navodi se u analizi.

Četvorici čelnika nekadašnje takozvane Oslobodilačke vojske Kosova – Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi, potvrđene su optužnice za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, a analitičari njihov odlazak porede sa odlaskom u Hag tzv. Hrvatske šestorke zbog zločina u BiH.

Jadranko Prlić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić, Berislav Pušić i Bruno Stojić su kasnije pravosnažno osuđeni.

Osim kratkog vremena oplakivanja i izražavanja žalosti zbog njihovog odlaska, ništa spektakularno se nije desilo, a slična je situacija i sa tzv. kosovskom četvorkom, koji pored toga što su optuženi za ratne zločine, u mirnodopskom periodu većina njih bila je uključena i/ili povezana sa kriminalom.

Prevremeni izbori na KiM održaće se 14. februara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi