Akademik Dimić: Srbima se menja identitet, oduzima dostojanstvo, briše istorijski učinak generacija

Albanski genocid nad Srbima traje već 15 godina, a zapad na to žmuri, ukazuje akademik Ljubodrag Dimić.

On je ocenio da izjave Aljbina Kurtija – da su Srbi nad Albancima izvršili genocid – nisu samo politička provokacija koja traje danima, već klasični primer nenaučne revizije istorijske slike prošlosti sa dugoročnim društvenim posledicama.

pročitajte još

Igra moći ili pravni akt: Šta su bonska ovlašćenja kojima je Incko zabranio negiranje “Srebrenice”

-Toga moraju biti svesni svi, posebno oni koji ga tolerišu, a možda i podstiču. Ovako se konstruiše nova, lažna istorija, negira prošlost i ukida budućnost, u ovom slučaju – srpskom narodu. Srbima se menja identitet, oduzima dostojanstvo, briše istorijski učinak generacija i mesto u evropskoj istoriji, upozorio je akademik Dimić u intervjuu za Večernje Novosti.

On naglašava da je bilo upravo suprotno i da su Albanci, usled velikih ambicija za prostorom, sprovodili represiju nad srpskim stanovništvom, nasilnu islamizaciju i albanizaciju, prisilno iseljavanje.

Promena istoriografske slike prošlosti, ističe, uvek je nasilna, politička, ideološka, o naučnom znanju ne vodi računa, odbacuje ga i poništava.

-Krajnji rezultat je konstrukcija novog društvenog sećanja, nove istorije koja odgovara društvenim snagama koje gospodare svetom i onima koji im ponizno služe falsifikujući podatke, menjajući suštinu ključnih događaja, konstruišući istorijske procese koji sa onovremenom stvarnošću nemaju mnogo zajedničkog. Pojava proizvoljnosti, stereotipa i mitova suštinski sputava društveni razvoj, što je verovatno i cilj pokušaja revizije istorijske slike prošlosti na čemu Kurti insistira, predočio je akademik Dimić.

pročitajte još

Čedomir Antić: Kurti laže o genocidu da ne bi morao da prihvati obaveze i nastavi pregovore

On je podsetio da je u godinama koje su prethodile Velikom ratu garant za realizaciju velikoalbanske ideje pronađen u Turskoj carevini, kasnije Austrougarskoj, a u vreme i neposredno po okončanju Balkanskih ratova i u Velikoj Britaniji, koja je i presudno uticala na formiranje albanske države, smatrajući da se na taj način može uspešno sputati uticaj Rusije i širenje panslavizma na Balkanu.

Dimić ukazuje da je od kraja 1918. godine realizaciju velikoalbanske ideje, u skladu sa svojim interesima, podržavala i Italija.

-Projekat o ”Velikoj Albaniji” imao je unisonu podršku političke, plemenske, intelektualne, ekonomske, vojne, kriminalne (kačačke) elite, kao i albanskih masa na celom prostoru naznačenom ”granicama” buduće velike Albanije, rekao je akademik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi