Kada je virus zaustavio svet, mnogi ljudi su osetili da su ponovo živi, a neki su „procvetali“

Već godinu dana živimo jedan neobičan, usporeni život. U februaru prošle godine proglašena je pandemija koronavirusa i tada je zaustavljen život brzog tempa, a malo ko je mogao da pretpostavi da će biti i onih ljudi kojima će prijati privremeno zaključavanje sveta.

Studija naučnika sa Univerziteta Bath u Velikoj Britaniji i portugalskog univerziteta u Lisabonu sprovedena među ljudima koji imaju decu otkriva da su karantin i fizičko distanciranje usled kovida-19 doneli neke neočekivane koristi, a neki su čak izjavili i da su „procvetali“ tokom pandemije, piše eKlinika.rs.

Pozitivne strane uprkos svemu

Nema sumnje da su poremećaji u funkcionisanju sveta usled zaključavanja prouzrokovanog kovidom-19 imali dubok psihološki i ekonomski uticaj na mnoge ljude. Za mnoge se zaustavio takozvani normalan tempo života, za koji se u stvari ispostavilo da je ipak bio pomalo „mahnit“ način življenja.
Pomenuta studija otkrila je da prisiljavanje ljudi na neku novu vrstu životne vrteške i nije tako loše palo. Kada su ljudi pitani „da li mislite da postoje ikakvi pozitivni ishodi iz ove pandemije i ograničenja fizičkog udaljavanja“, čak 88,6 procenata ispitanih odgovorilo je sa „da“.

možda će vas i ovo zanimati

Biti sebičan u stvari može biti jako dobro za mentalno zdravlje

Ako radite ovih sedam stvari, mnogo ste pametniji nego što mislite

Prvi utisak je važan: Slušajte intuiciju – ona vas čuva i usmerava

Prilika za „posttraumatski rast“

Studija objavljena u časopisu „British Journal of Psychiatry“ otkriva da poteškoće izazvane pandemijom mogu da pruže priliku za ono što se u istraživanju naziva „posttraumatskim rastom“. Prema vodećem autoru studije, profesoru Polu Stalardu sa Odeljenja za zdravlje Univerziteta Bath, nema sumnje da postoje negativne posledice pandemije:

– Ali to nije cela priča. Mnogi ispitanici u našoj studiji naglasili su ono što smo u šali mogli da čujemo o nekim pozitivnim efektima koji su proizašli iz vođenja života na tiši i sporiji način zbog karantina i fizičkog distanciranja.“

Manje od 50 odsto ispitanih tokom pandemije zarađivalo manje

Istraživači su svoje zaključke izvukli iz rezultata onlajn upitnika koji je, između 1. maja i 27. juna 2020, popunilo 385 negovatelja, roditelja iz Velike Britanije i Portugala. Od toga je 185 bilo iz Portugala, a 200 iz Velike Britanije. Većina su bile majke u porodicama sa jednim ili dvoje dece. Deca o kojima su brinule bila su uzrasta od šest do 16 godina. Skoro tri četvrtine učesnika – oko 70,4 odsto – izjavilo je da rade isključivo od kuće. Od dece o kojoj su se brinile njih 93 procenata učilo je od kuće, na daljinu. Nešto manje od polovine ispitanih – 45,2 odsto – izjavilo je da je tokom pandemije zarađivalo manje novca nego obično. Za portugalske učesnike studije ovaj gubitak prihoda bio je veći od 30 odsto, ali većina ih je bila zaposlena na puno radno vreme.

Usporen život otkrio primarne oblasti ličnog rasta

Ispitanici su u anketi identifikovali četiri primarne oblasti ličnog rasta koje su rezultat prekida njihovog normalnog, prezauzetog života.

Čak 48 odsto ispitanika izjavilo je da oseća zahvalnost za svoju porodicu. Roditelji su više vremena provodili s porodicom, što je dovelo do, kako je rekao jedan učesnik, „bližih odnosa i do toga da jedni druge bolje razumeju“.
Ljudi su takođe rekli da im posebno znači to što su više uključeni u živote svoje dece.
Kako je život prisilno usporen, 22 procenata učesnika ankete izjavilo je da im je data prilika da izanaliziraju svoje lične vrednosti i „preispitaju ono što je zaista važno“. Ljudi su ponovo počeli da se povezuju sa „malim zadovoljstvima“, a sve manje interesa bilo je za materijalne stvari. Budući da se „život usporio“, 22 odsto ispitanika izjavilo je da živi na zdraviji način, sa manje stresa.

Otkrovenje za nove mogućnosti

Druga oblast bio je duhovni rast, sa više vremena za razmatranje osnovnih, egzistencijalnih pitanja. Duhovno osveženi, pojedinci su prijavili da razvijaju ljubazniji odnos prema drugima i „jači osećaj zajednice“. To je uključivalo veće uvažavanje ljudi kao što su zdravstveni radnici i „priznavanje nejednakosti“.
Ispitanici su takođe naveli pozitivne koristi za životnu sredinu zbog manjeg korišćenja automobila. Za 11 procenata učesnika ankete – pandemija je bila neka vrsta „otkrovenja“ koja je ljudima „otvorila oči“ za nove mogućnosti. Bili su zadovoljni što su imali priliku da savladaju tehnologije uključene proces rada od kuće i online učenja. Ljudi su naveli da imaju mogućnost da razviju bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života i napomenuli su da su uživali u mogućnosti da prate svoju decu dok su učila na daljinu.

Studija predlaže strategiju za ponovono zatvaranje država

Profesor Pol Stalard navodi da su ovo veoma važni nalazi. Ne samo da identifikujemo koja su bila neka od ovih pozitivnih iskustava, smatra profesor, već pokazujemo da su ljudi koji su mogli da pronađu te pozitivne osobine pandemije imali bolje mentalno stanje od onih kojima se usporavanje sveta nije tako učinilo. Prema koautorki dr Ani Isabel Pereira sa Univerziteta u Lisabonu, „ova studija takođe predlaže strategije koje porodice, koje se ponovo vraćaju u restriktivniji način življenja i karantin u nekoliko zemalja, mogu da koriste“. Tim povodom dr Ana Isabel Pereira zaključuje:

– U svakom trenutku možemo da pronađemo nove načine za povezivanje i izgradnju čvršćih veza sa svojom decom, partnerom ili prijateljima, da izaberemo kako možemo najbolje da iskoristitimo ovo vreme „zatočeništva“ i da pomognemo drugima u zajednici koji proživljavaju više nedaća ili se sa manje resursa kreću kroz ovaj period“.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi