Sedam znakova da sam kao dete bila autistična, ali to niko nije video jer su bile osamdesete

Lija Velborn je žena sa autizmom koji je kasno dijagnostikovan. Kao dete se borila. Ali bile su osamdesete i simptomi su promicali svima. Ovo je njena priča koju je najpre objavio Medium, a potom i Your Tango. 

"Kada danas pogledam unazad, sve mi deluje kristalno jasno. Kao devojčica sedamdesetih i osamdesetih godina, bila sam drugačija, ali niko tu različitost nije prepoznao kao autizam. Umesto toga, dobijala sam etikete: „čudna“, „preosetljiva“, „preintenzivna“, „teška“.

Dijagnozu sam dobila tek nekoliko meseci nakon 49. rođendana. Tokom procene, mnoga pitanja odnosila su se na detinjstvo – da li sam imala neobična interesovanja, šta mi je teško išlo, u čemu sam briljirala. Danas znam da, prema kriterijumima iz Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-5), simptomi moraju biti prisutni još u ranom razvoju. Moji su bili, samo ih niko nije povezivao.

Dugo je vladao stereotip da je autizam „muška stvar“. Često se navodi podatak da je na četiri dijagnostikovana dečaka dolazila jedna devojčica. Međutim, novija istraživanja pokazuju da veliki procenat autističnih devojčica ostane nedijagnostikovan do punoletstva. O toj rodnoj pristrasnosti detaljno piše i Gina Rippon u knjizi Off the Spectrum.

Danas, sa distance, jasno vidim znakove koji su tada promakli.

1. Imala sam „nazubljen“ razvojni profil

Postoji stereotip da su autistične osobe matematički geniji. U stvarnosti, mnogo češće se javlja rana opsednutost čitanjem (hiperleksija), uz poteškoće sa matematikom poput diskalkulije.

Sa tri godine očajnički sam želela da naučim da čitam i pišem. Kada sam savladala slova, knjige su postale moj svet. I danas su. Ali matematika mi je uvek zadavala muke. Dok sam u drugom razredu čitala na nivou srednje škole, mučila sam se sa zadacima predviđenim za moj uzrast. Bila sam daleko iznad proseka u nekim oblastima, a ispod u drugima, tipičan „spiky profile“ koji je čest kod autizma.

Profimedia

2. Imala sam intenzivna, uska interesovanja

Jedan od kriterijuma (B) u DSM-5 odnosi se na ograničene i ponavljajuće obrasce ponašanja i interesovanja.

Bila sam potpuno uronjena u svoja interesovanja. Opsesivno sam čitala o konjima, serijalu „Mala kuća u preriji“ i britanskoj kraljevskoj porodici. Danas znamo da devojčice često imaju interesovanja koja se smatraju „tipično ženskim“, pa se zbog toga ne prepoznaju kao autistična, za razliku od stereotipa o dečaku opsednutom vozovima ili dinosaurusima.

Moja interesovanja bila su toliko intenzivna da su drugima delovala preterano. Ali to je bio moj način da razumem svet.

3. Borila sam se sa depresijom od malih nogu

Depresija i anksioznost mnogo su češće kod autističnih osoba nego u opštoj populaciji. Kod mene su se prvi znaci pojavili već oko sedme godine.

U osnovnoj školi dešavalo se da izostajem sa časova jer nisam mogla da prestanem da plačem. Kasnije sam zbog jake anksioznosti i depresije napustila srednju školu. Tada niko nije postavljao pitanje šta stoji iza toga, samo sam bila „previše osetljiva“.

Profimedia

4. Imala sam i fizičke poteškoće

Autizam često ide ruku pod ruku sa fizičkim izazovima. Kod mene je to bila hiperhidroza, prekomerno znojenje dlanova i stopala, prisutno još od najranijeg uzrasta.

Bila sam i nespretna, sa poteškoćama u koordinaciji (dispraksija), što je uticalo na motoriku i senzornu osetljivost. Uz to, ušla sam u pubertet ranije od vršnjakinja, što su novija istraživanja takođe povezala sa autizmom kod devojčica.

5. Bila sam izrazito socijalno nespretna

Kriterijum A u DSM-5 odnosi se na trajne poteškoće u socijalnoj komunikaciji i interakciji.

Nisam volela da se igram na način na koji su to radila druga deca. Više sam želela da čitam ili radim tihe aktivnosti sama. Buka, vika i haos na igralištu bili su mi nepodnošljivi. Često nisam znala šta da kažem vršnjacima.

Danas sam i dalje pomalo socijalno nespretna, ali sada barem razumem zašto i imam više razumevanja prema sebi.

Profimedia

6. Bila sam izuzetno vezana za mamu

Fenomen „omiljene osobe“ čest je kod autističnih osoba. Moja majka je bila moj siguran svet. Mrzela sam da budem odvojena od nje, čak i na kratko.

Kada se osećate drugačije i neshvaćeno, prirodno je da se snažno vežete za osobu koja vam pruža sigurnost i prihvatanje.

7. Više sam volela društvo odraslih

Kao dete sam se lakše snalazila među odraslima nego među vršnjacima. Moj bogat rečnik i suvi humor bili su im simpatični, dok su druga deca često bila zbunjena ili nezainteresovana.

Odrasli nisu trčali unaokolo vičući, što mi je uvek smetalo kod dece. Bila sam tipično „mali profesor“, kako je četrdesetih godina opisivao Hans Asperger, mada su u to vreme pod tim pojmom podrazumevani uglavnom dečaci.

Freepik

Dijagnoza koja je donela olakšanje

Iako je stigla kasno, dijagnoza mi je donela razumevanje i određeni mir. Bez nje bih verovatno nastavila da krivim sebe za sve ono što nisam mogla da promenim.

Danas se sve više devojčica dijagnostikuje na vreme, što uliva nadu. Mi smo oduvek bile tu, samo nas nisu videli. Kao udaljene zvezde pre snažnih teleskopa, postojale smo, ali svet nije znao kako da nas prepozna."

BONUS VIDEO:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi