Nevidljivi deficit: Kako savremeni način života dovodi do nedostatka vitamina B12?

Vitamin B12, poznat i kao kobalamin, esencijalan je mikronutrijent koji učestvuje u gotovo svim vitalnim procesima organizma – od metabolizma ćelija i formiranja crvenih krvnih zrnaca, do pravilnog rada mozga i nervnog sistema. Ipak, uprkos njegovom značaju, deficit B12 sve je češći, naročito među osobama koje se hrane pretežno biljnom hranom, starijima i onima koji pate od digestivnih smetnji

Nedostatak se zato često ne prepozna odmah, već se ispoljava godinama kasnije kroz simptome poput umora, trnjenja ekstremiteta, gubitka pamćenja ili depresivnog raspoloženja, što se neretko pogrešno pripisuje stresu ili starenju.

Zdravstvene koristi vitamina B12 i šta se dešava kada ga nema dovoljno?

Vitamin B12 ima nezamenljivu ulogu u stvaranju S-adenozilmetionina (SAMe) – molekula ključnog za sintezu DNK, proteina i neurotransmitera koji regulišu raspoloženje i mentalne funkcije. Nedostatak B12 može dovesti do megaloblastne anemije, poremećaja u sazrevanju crvenih krvnih zrnaca koji izaziva hroničan umor, slabost i vrtoglavicu. Još ozbiljnije su posledice po nervni sistem – bez dovoljno B12 dolazi do oštećenja mijelinske ovojnice nerava, što uzrokuje periferne neuropatije, smetnje ravnoteže i kognitivno propadanje.

Profimedia

Iako se često veruje da suplementi B12 mogu pomoći i kod depresije, istraživanja pokazuju da efekti postoje samo kod izraženog deficita, dok kod osoba sa normalnim nivoima nema značajnog poboljšanja. Međutim, novija naučna saznanja povezuju i blage nedostatke B12 sa sporijom obradom informacija i oštećenjem bele mase mozga, što ukazuje na potrebu da se aktuelni dijagnostički kriterijumi preispitaju i usklade sa savremenim nalazima neurobiologije.

Prirodni izvori, suplementacija i rizici: Kako obezbediti dovoljno vitamina B12 bez predoziranja

Pošto se vitamin B12 prirodno nalazi gotovo isključivo u namirnicama životinjskog porekla, najbogatiji izvori su džigerica, školjke, riba, jaja i mlečni proizvodi. Vegetarijanci i vegani, koji izbegavaju te namirnice, trebalo bi da se oslone na obogaćene žitarice, nutritivni kvasac ili suplemente. Preporučeni dnevni unos iznosi 2,4 µg za odrasle osobe, dok je tokom trudnoće i dojenja nešto viši.

Profimedia

Zanimljivo je da se B12 iz mlečnih proizvoda apsorbuje i do tri puta efikasnije nego iz mesa, što mleko i sir čini vrednim izvorima ovog vitamina, naročito za starije osobe. Iako se smatra bezbednim čak i u visokim dozama jer je rastvorljiv u vodi i višak se izlučuje urinom, pojedine studije ukazuju da ekstremno visoki nivoi B12 mogu biti povezani s određenim hroničnim oboljenjima. Zato stručnjaci preporučuju da se suplementacija uvek sprovodi uz savet lekara i redovnu laboratorijsku kontrolu. Jer, iako se često zanemaruje, ovaj „tihi čuvar“ energije i nervnog sistema ima presudnu ulogu u vitalnosti, koncentraciji i dugoročnom očuvanju zdravlja mozga.

BONUS VIDEO:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi