Mediteranska ishrana važi za najzdraviju: Zašto je tako i koliko je opasna stomačna gojaznost govori naš vodeći stručnjak za dijabetes

Gojaznost je savremena bolest i već je na nivou pandemije. Mnogo se govori o metodama mršavljenja, mnogi posežu i za lekovima ne bi li ubrzali ovaj proces. Godinama unazad govori se o tome da je mediteranska ishrana najbolja kada je u pitanju postizanje, ali i održavanje optimalne telesne težine.

Leto je vreme plaža i kupaćih kostima, ali kada je višak kilograma u pitanju ne smemo ga svesti samo na estetske kriterijume. U razgovoru sa jednim od naših vodećih stručnjaka kada su dijabetes i ishrana u pitanju, saznali smo da je čak i stomačić problematičan, a da ne govorimo o ozbiljnoj stomačnoj gojaznosti.

"Brojna ispitivanja su pokazala da osobe sa stomačnom gojaznošću češće obolevaju od šećerne bolesti i infarkta miokarda, za šta postoje značajna naučna objašnjenja. Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji luči brojne faktore zapaljenja i tromboze, što sve utiče na ubrzanu aterosklerozu," objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, nečelnica odeljenja za lečenje hroničnih dijabetesnih komplikacija i ishranu i šef kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKCS.

Privatna arhiva

Ako smršamo i smanjimo stomačnu gojaznost imaćemo povoljne efekte i na regulaciju masnoća, krvnog pritiska, nivoa šećera i tako sprečiti već postojeći metabolički sindrom, pa samim tim i razvoj predijabetesa i dijabetesa.

Tajne mediteranske ishrane i kako ona utiče na naš organizam, te koje su inovativne metode lečenja dijabetesa u svetu i kod nas otrkila nam je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković u razgovoru za 24sedam.

Zašto je stomačna gojaznost toliko opasna i koji su najčešći komorbiditeti koji su pridruženi dijabetesu?

- Stomačna gojaznost predstavlja glavni kriterijum za postavljanje dijagnoze premetaboličkog i metaboličkog sindroma i ukazuje na rizik za razvoj šećerne bolesti, isnulinske rezistencije, aterosklerotskih komplikacija, kao što su angina pektoris, infarkt i šlog, masne-nealkoholne bolesti jetre, seksualnih poremećaja i neplodnosti, depresije i karcinoma. Svaka osoba koja ima stomačić, makar bila i dete ili mlada osoba, ima premetabolički sindrom koji karakteriše hiperinsulinizam, insulinska rezistencija, pojava albumina, belančevina u mokraći, povišeni faktori tromboze i smanjena antioksidantna zašita. Stomačić vodi u dijabetes i mnogobrojne hronične bolesti i alarm je da moramo da se trgnemo i sprečimo metabolički sindrom. Stomačno masno tkivo, navodi se u naučnim tekstovima, predstavlja novonastali endokrini organ koji luči brojne faktore zapaljenja i tromboze, što sve utiče na ubrzanu aterosklerozu. Metabolički sindrom može predstavljati stanje koje prethodi ranim poremećajima glikoregulacije i šećernoj bolesti, a često je prisutan, između 70 i 80 odsto, kod ovih poremećaja. Dijabetes i pridruženi komorbiditeti mogu se prevenirati i lečiti izbalansiranom ishranom individualno podešenoj prema osobi. Individualni pristup uključuje godine, pol, telesnu težinu i stepen fizičke aktivnosti na osnovu čega se izračunavaju dnevne energetske potrebe.

Profimedia

Koji tip ishrane najviše odgovara gojaznima i osobama koje imaju dijabetes?

- Za osobe obolele od dijabetesa podjednako je važno šta ne treba da jedu, koliko i šta bi trebalo da unose u većoj količini. Rafinisani šećeri, masti i namirnice životinjskog porekla, belo brašno, peciva, industrijski sokovi i slatkiši, sadrže veliku količinu i šećera i masti i odvode do naglog skoka isnulina u krvi. S druge strane, sveže povrće i voće, zeleniš iz bašte, orašasti plodovi sadrže vlakna, masti, proteine, minerale i prirodne šećere i mnogo su bolji za optimalan nivo šećera u krvi. Umesto sokova i bezalkoholnih pića treba piti vodu (eventualno s limunom) i druge tečnosti siromašne šećerom, i jesti celo voće. Voćem i posnim sirom treba zameniti kolače prepune rafinisanog šećera, brašna i zasićenih masnoća. Sušeno i kandirano voće ne koristiti jer može da dovede do porasta šećera u krvi a unositi šaku oraha, badema ili lešnika kao zdrave zamene za komercijalne slane pržene grickalice. Beli luk i crno vino (umerena količina) odlični su antioksidanti i obavezni sastojci kardioprotektivne mediteranske ishrane. Složeni ugljeni hidrati i dijetna vlakna iz voća, povrća i žitarica kojima obiluje hrišćanski post doprinose regulaciji telesne težine, smanjenju stomačne gojaznosti, faktora inflamacije i tromboze, normalizaciji glikoregulacije, lipidnog statusa, hipertenzije i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih događaja. Povećan unos kalijuma iz voća, povrća i oraha značajno doprinose regulaciji krvnog pritiska. Orašasti proizvodi sadrže i mononezasićene masnoće, dijetna vlakna, kardioprotektivne minerale i vitamine. Dijetna vlakna usporavaju varenje i apsorpciju hranjljivih materija, smanjuju nivo šećera i masnoća u krvi, povećavaju sitost između obroka i time uspostavljaju normalan rad i pražnjenje creva, prevenirajući kancer debelog creva. Cerealije su odličan izvor (solubilnih i nesolubilnih) vlakana, a pri tom siromašne zasićenim i bogate polinezasićenim masnim kiselinama, bez holesterola, bogate ugljenim hidtratima, beta karotenom i folnom kiselinom (vrlo značajnom za održavanje nivoa homocisteina, odnosno prevenciju koronarne bolesti). Preradom zrna žitarice do belog brašna, gubi se 66 odsto dijetnih vlakana, 92 odsto selena, 62 odsto folata i 99 odsto drugih korisnih fitojedinjenja. Rafinisanjem cerealija se, takođe, znatno podiže i njihov glikozni indeks, čime one postaju hrana koja vodi u dijabetes i koronarnu bolest. U tom smislu, vlakna celog zrna žitarica su bolja zaštita od vaskularnih komplikacija i od voća i povrća - jedan obrok žitarica (kuvana pšenica, kuvani kukuruz), smanjuje rizik od pojave dijabetesa za 34 odsto.

Freepik

3. Šta podrazumeva mediteranska ishrana i koliki je njen značaj u lečenju dijabetesa? Možete li da nam opišete jednodnevni jelovnik sa mediteranskom ishranom za obolele od dijabetesa?

- Obroci treba da budu raznovrsni, s dosta voća i povrća, zeleniša, supa, salata, svežih trava, belog luka. Treba se opredeliti za žitarice celog zrna, testenine, sušene i sveže mahunasto povrće, pre svega zbog dijetinih vlakana, rastvorljivih (boranija, grašak, pasulj, sočivo, ovas, ječam, voće), i nerastvorljivih (zrna žitarica, pšenične mekinje, povrće). Prema jednoj studiji, ovsene i ječmene pahuljice (solubilna vlakna), za razliku od mekinja, imaju direktan efekt na smanjenje holesterola. Povrće i pečurke su odličan izvor proteina, kako bi se smanjile namirnice životinjskog porekla.

- Ishrana regije Mediterana bogata je upravo onim mineralima i vitaminima koji štite srce - kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i hromom, vitaminom E i C. U visokorafinisanoj hrani nema dovoljno hroma (dnevno je potrebno 150 mikrograma), obično se unosi tek petina te količine, a hrom povećava insulinsku senzitivnost, ubrzava vezivanje insulina za receptore, i veoma je važan za regulaciju glukoze. U mediteranskoj ishrani hroma ima dovoljno (u pivskom kvascu, leguminozama, orahu, celom zrnu žitarica). Voće, povrće i orah bogati su, pak, kalijumom, koji direktno utiče na krvni pritisak. Smanjen unos soli (natrijuma), a povećan unos kalijuma  smanjiće rizik za infarkt miokarda za 40 odsto. Ako se, pri tom, doda i dovoljno kalcijuma,  kojim mediteranski jelovnik takođe obiluje, doći će i do smanjenja dijastolnog pritiska i bolje regulacije tonusa glatkih mišića. Nedostatak magnezijuma može da pogorša aterosklerozu, hipetrenziju, i da poveća rizik za pojavu moždanog i srčanog udara, te ga treba uzimati kroz prokelj, krompir, spanać, blitvu, lisnato povrće, mahunarke, orašaste plodove, skušu. Maslac i margarin treba zameniti hladno ceđenim maslinovim uljem, a hleb krompirom i integralnim pirinčem.

Privatna arhiva

4. Može li mediteranska ishrana da spreči pojavu dijabetesa?

- Najbolji rezultati postižu se fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom. Preporučuje se mediteranska ishrana, bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja i orašastih plodova, uz smanjenje masnoća i proteina životinjskog porekla. Svakodnevna šetnja ili brzi hod u trajanju od bar pola sata dnevno ili dozirana stručno planirana i stručno vođena fizička aktivnost povoljno utiču na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti prevenciju predijabetesa, dijabetesa i pridruženih komorbiditeta. Prema iskustvu iz sopstvene endokrinološke prakse, mediteranska ishrana podrazumeva veliku potrošnju voća i povrća, integralnog hleba i celog zrna žitarica, orašastih plodova, plave ribe dubokih mora, maslinovog ulja, i crnog vina u umerenim količinama. To je, naime, hrana sa malo zasićenih, a mnogo mononezasićenih i polinezasićenih omega-3 masnoća i dijetnih vlakana. Poznato je da stanovništvo mediteranskih zemalja, iako troši velike količine masnoća, zahvaljujući ovoj ishrani ima mali procenat kardiovaskularne bolesti.

Unsplash/Sweet Life

5. Koje su biljke lekovite, odnosno koje mogu da preveniraju bolest, a koje da pomognu u samom lečenju?

- Bioaktivna jedinjenja biljaka su posebno značajna kao dopuna terapije dijabetesa, jer deluju povoljno na stimulaciju sekrecije insulina, glukozne transportere i povećanje senzitivnosti na insulin. Pojedine biljke koje su već korišćene u kliničkim studijama (cimet, kurkuma, gorka dinja, piskavica, svertija, jambolan i druge kao inovativna kuralinska biljna terapija koja u budućnosti može da bude dopuna dosadašnjim programima terapije dijabetesa. Jedno od iskustava ukazuje da se primenom prirodnih preparata koji sadrže gore navedena jedinjenja postiže normoregulacija glikemije kod 70% bolesnika (praćena preko smanjenja glikozilovanog hemoglobina - HbA1C) u odnosu na kontrolnu grupu a značajni su i efekti redukcije telesne mase. Kuralinska biljna terapija u kontroli nivoa šećera sve više se primenjuje i kod nas u Srbiji, pored 17 (registrovanih) zemalja, jer ima naučnu potvrdu u kliničkoj studiji, lekarskoj praksi i daje odlične rezultate u kontroli nivoa šećera u krvi kod dijabetesa tip 2.

BONUS VIDEO:

 

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi