"Lajk" kao hormon sreće

“Danas nikoga ne interesuju suština, sloboda, promišljanje. Danas masa ljudi hoda okolo gledajući u ekran. Život od Boga dat, ne bi trebalo da izgleda ovako. Neka svrha mora da postoji. Nikada neću poverovati da je svrha zveranje u mobilni telefon i društvenu mrežu koju je kao izmislio student sa Harvarda“, napisao je pisac Branko Miloradović.

Šta se tačno dogodilo sa ljudima? Kako smo pristali na to da nam mobilni telefoni budu zamena za ljude? Zar nam ne nedostaju živa reč, pogled koji nešto znači, gestikulacije, smeh, dodir? Da li nas danas zadovoljavaju smajlići, popularni stikeri koji treba da budu slika naših osećanja? Da li su savremena tehnološka rešenja dovela do još većeg otuđenja među ljudima u odnosu na ranije periode?

Na ova pitanja odgovorio nam je psiholog Miloš Bojičić, koji smatra da strah i briga oko upliva moderne tehnologije u svakodnevicu nisu danas mnogo različiti u odnosu na period kada se, na primer, pojavila televizija.

– Paradoksalno zvuči da se u dobu najveće međusobne povezanosti sve više ljudi oseća usamljeno. U kojoj meri će to biti, zavisi od toga kako koristimo te tehnologije. Sa jedne strane, one nam olakšavaju svakodnevni život i značajno su unapredile mnoge sfere, poput obrazovanja i medicine. Nažalost, one često osiromašuju socijalni život i dovode do zavisnosti kojih najčešće nismo ni svesni. Možda bi najbolje bilo reći da smo uz moderne tehnologije danas zajedno sami.

Logično pitamo, da li smo mobilni telefon i ja dovoljni za društveni život?

– Verujem da odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kome ga postavljate. Za generacije čije odrastanje nije nužno podrazumevalo mobilni telefon i društvene mreže, odgovor na ovo pitanje je sigurno negativan. Za današnje srednjoškolce i sve buduće tinejdžere, telefon i društvene mreže su realnost od onog momenta kada su imali dovoljno godina da znaju da ih koriste – objašnjava nam sagovornik.

Istraživanja pokazuju da notifikacija na telefonu ili lajk na društvenoj mreži dovode do lučenja dopamina u mozgu, što za posledicu ima da se osećamo zadovoljno i srećno.

– Mi praktično u džepovima nosimo mala pakovanja dopaminskih stimulatora, pa stoga ne čudi odakle tolika potreba za korišćenjem telefona. Gotovo da postaju fizička potreba, ekstenzija našeg tela. Bojim se da telefon nije dovoljan za društveni život, ali da je postao nužan – kaže psiholog Bojičić.

Da nije sve tako crno, ubeđuje nas realnost, a u njoj se, ipak, ljudi pomoću društvenih mreža i onlajn aplikacija upoznaju, pronalaze i pre svega održavaju kontakt na daljinu, kada drugi oblik komunikacije nije moguć.

Pročitajte još:

Horoskopski znaci zavisni od tehnologije

Pet stvari koje smo promenili zbog pandemije

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam