Davno zaboravljena i neka ne baš lepa zanimanja: Hvatač pacova, dobavljači leševa i skupljači krpa i kostiju

Sa ubrzanim razvojem tehnologije mnoga zanimanja nestaju. Ili ljude koji su ih obavljali, zamenjuju mašine.

U starom Rimu postojali su nomenklatori ili „pozivaoci imena“. Njihov zadatak je bio da političaru na skupu šapuću imena ljudi koji im prilaze jer je ljudi bilo mnogo i teško ih je bilo sve zapamtiti. Doduše, ovoga ima i danas.

Dok nije postojao vodovod od velike pomoći su bili ljudi koji su u kofama donosili vodu u kuću.

Poznato vam je sigurno da su nekada u bioskopima radili profesionalni pijanisti koji su bili muzička pratnja u eri nemih filmova. Sa zvučnim filmom sve se promenilo i muzičari više nisu bili potrebni bioskopima. I to je bilo jedno lepo zanimanje.

Nije strašno bilo biti i alarm. U nekim krajevima Velike Britanije i Irske, do skoro sedamdesetih godina, postojali su profesionalni kucači na prozore ili ljudi-budilnici. Njihov zadatak je bio da probude ukućane kucajući im na prozor. Kucači na prozore su bili dobro plaćeni. U to vreme, žena-alarm je zarađivala 30 šilinga nedeljno. Za dva meseca ona je mogla da zaradi koliko kućna pomoćnica za godinu dana.

Mnogo gadnije bio je posao nabavke leševa. Naime, u stara vremena engleskim medicinskim školama je često nedostajalo tela za seciranje pa su morali da angažuju ljude koji će u gluvo doba noći iskopavati leševe za kurseve anatomije.

Vrlo brzo se to pretvorilo u pohlepnu trgovinu i nelojalnu konkurenciju. Ukoliko bi nastavnik kupio telo od nekoga ko nije bio njegov uobičajeni „dobavljač“, konkurencija bi ušla u prostorije i isekla telo i tako ga učinila beskorisnim za učenje.

Gadno zanimanje je bilo i hvatanje pacova i to golim rukama. Posebno je bio poznat lovac Džek Blek koji je neustrašivo golim rukama hvatao pacove iz kanalizacije i domova. Jednom je ispričao da iz rupe u zidu izvukao 300 pacova.

U 19. i početkom 20. veka postojali su ljudi koji su kupovali stare krpe, papir, užad i kosti i prodavali ih fabrikama za recikliranje i proizvodnju papira, odeće ili lepka. U Parizu je 1884. godine bilo registrovano 50.000 skupljača.

Verovatno nikada niste čuli za frenologa, čoveka koji je prstima šetao po nečijoj glavi, tražeći uzvišenja ili udubljenja na osnovu kojih bi mogao da dobije uvid u nečiji karakter! Pre provere prošlosti, mnogi poslodavci bi unajmili lokalnog frenologa da uradi analizu karaktera za potencijalne zaposlene kako bi bili sigurni da su pošteni i vredni.

Pročitajte i ovo:

Čudna zanimanja: Pseću hranu testiraju ljudi, a picu u podvodni hotel dostavljaju ronioci

Teško za poverovati – Koja je najstarija profesija na svetu, gde žive najniži ljudi, a koje ime je najpopularnije na svetu?

Profesionalni čitači u kubanskim fabrikama cigara su duge sate monotonog rada radnicima olakšavali hranom za dušu

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam