Ispod grada krije se tajna mreža: Podzemni sistem koji čuva ceo Helsinki (FOTO)

Jednog subotnjeg jutra u Helsinkiju, Lasi Kurkijarvi i njegova četvorogodišnja ćerka ušli su u lift nedaleko od pijace Hakaniemi. Nakon spuštanja kroz oko 18 metara čvrste granitne podloge grada, devojčica je potrčala ka velikom podzemnom igralištu "Leikiluola" i nestala u lavirintu uređenom u šumskom stilu.

Otac, koji ima četvoro dece, kaže da i sam rado posećuje ovaj prostor, ističući da je idealan za igru i druženje najmlađih, ali i da deci daje osećaj prave male avanture. Ipak, iza zabavnog izgleda krije se mnogo ozbiljnija funkcija ovog podzemnog kompleksa.

Podzemno igralište koje je i sklonište

Iako izgleda kao običan zabavni prostor za decu, "Leikiluola" je zapravo i civilno sklonište namenjeno zaštiti stanovništva u slučaju ratnih sukoba ili nuklearne opasnosti. Ta funkcija dugo nije bila u prvom planu za mnoge građane.

Kurkijarvi priznaje da o tome nije razmišljao sve do početka rata u Ukrajini, kada je prvi put shvatio da se nalazi u prostoru koji može da ima i potpuno drugačiju svrhu. Tada je, kako kaže, postao svestan da igralište u isto vreme predstavlja i bezbednosnu infrastrukturu.

Zbog rata u Ukrajini, mnogi stanovnici Finske ponovo su počeli da obraćaju pažnju na široku mrežu civilne zaštite poznatu kao sistem "Veztonsuoja".

Alessandro RAMPAZZO / AFP / Profimedia

Sistem skloništa i svakodnevna upotreba prostora

Za razliku od većine evropskih zemalja koje su nakon Hladnog rata smanjile ulaganja u skloništa, Finska je nastavila da razvija ovaj sistem. Danas je među državama sa najvećim kapacitetom za zaštitu stanovništva u slučaju krize.

U Helsinkiju, gradu sa oko 700.000 stanovnika, postoji oko 5.500 skloništa koja mogu da prime gotovo celo stanovništvo, a neka čak i više ljudi od ukupnog broja stanovnika. Oko 50 njih nalazi se u velikim podzemnim kompleksima uklesanim u stenu.

Ovi prostori u mirnodopskim uslovima imaju različite namene, od parking garaža i metro stanica, do sportskih centara, skejt parkova, pa čak i bazena i kulturnih prostora.

Alessandro RAMPAZZO / AFP / Profimedia

Skloništa u svakodnevnom životu Finaca

U pojedinim delovima grada, poput naselja Hertoniemi, postoje ogromni kompleksi koji mogu da prime i do 9.000 ljudi iz okolnih stambenih zgrada. Neka skloništa se koriste i za umetničke i kulturne događaje.

Iako imaju svakodnevnu funkciju, svi ovi prostori projektovani su tako da u hitnim slučajevima mogu biti brzo pretvoreni u zaštitne zone koje izdržavaju rušenje objekata, udarne talase i radijaciju.

Gradske vlasti navode da se skloništa mogu isprazniti i vratiti u funkciju zaštite u roku od 72 sata, dok su građani u obavezi da znaju gde se najbliže sklonište nalazi.

 

 

Povratak interesa zbog bezbednosne situacije

Tokom 2022. godine, nakon početka rata u Ukrajini, gradske službe zabeležile su veliki porast interesovanja građana koji su želeli da saznaju gde se njihova skloništa nalaze.

Mnogi Finci ranije nisu ni znali da u zgradama imaju ovakve prostorije, iako su one obavezne po zakonu i često se koriste kao podrumski ili tehnički prostori.

Stručnjaci i gradski zvaničnici ističu da postojanje ovakvog sistema predstavlja i važnu poruku potencijalnim krizama - da je stanovništvo zaštićeno i da država ima kapacitete za reagovanje u najtežim situacijama.

Alessandro RAMPAZZO / AFP / Profimedia

Dugogodišnja tradicija i savremeni sistem

Izgradnja skloništa u Finskoj počela je još tokom Drugog svetskog rata, kada se kopalo ručno kroz granitnu stenu. Vremenom su sistemi modernizovani i prošireni na velike podzemne komplekse.

Jedan od najpoznatijih primera je kompleks Itakeskus, završen 1993. godine, koji u mirnodopskim uslovima služi kao sportski i rekreativni centar, ali može da primi hiljade ljudi u vanrednim situacijama.

Danas Helsinki ima razvijen i zvaničan plan korišćenja podzemnog prostora, što ga svrstava među prve gradove u svetu sa takvom urbanističkom strategijom.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi