Misterija je napokon rešena posle 100 godina: Naučnici su otkrili šta to svetli noću iznad močvara i groblja

Sablasna svetla koja plešu u noći, lebdeći iznad močvara, šuma ili čak grobalja, vekovima su palila maštu i izazivala strah. Ovaj fenomen, poznat pod latinskim nazivom ignis fatuus ili „varljiva vatra“, duboko je ukorenjen u folkloru mnogih naroda. Ljudi su ih nazivala bludnim svetlima, jack-o'-lanterns, hinkypunks, pa čak i „duhovima močvara“. U narodnim pričama, ona su često tumačena kao lampe izgubljenih duša osuđenih da lutaju večnost, kao obmana đavola ili kao upozorenje na blizinu smrti.

Ipak, koliko god bajkovito i jezivo zvučalo, fenomen ignis fatuus nikada nije imao zadovoljavajuće naučno objašnjenje. Iako se pretpostavljalo da u njegovoj pozadini stoji zapaljivi gas koji nastaje u močvarama, misterija je ostajala – ako se metan ne može sam zapaliti, šta pokreće ovaj sablasni plamen koji se pojavljuje niotkuda?

Od mita do naučne zagonetke je tanka linija

Još u 19. veku, istraživači su pokušavali da razumeju ovaj fenomen. Sveštenik Džon Mičel 1829. godine zapisao je da takva svetla „pobuđuju i praznoverje i filozofsku znatiželju“, nagoveštavajući da bi njihovo poreklo moglo biti „para koja izlazi iz blata“. Nauka je kasnije ponudila objašnjenje koje se činilo razumnim – spontano paljenje metana, gasa koji nastaje raspadanjem organske materije u močvarnim uslovima bez kiseonika.

Profimedia

Međutim, problem je bio očigledan: metan se ne pali sam od sebe. Za njegovo sagorevanje potreban je izvor energije – iskra, trenje, električni impuls. A u vlažnom, mirnom okruženju močvara takvi uslovi teško se stvaraju prirodno. Upravo ta praznina između logike i stvarnosti činila je ovaj fenomen jednom od poslednjih pravih „zemaljskih misterija“.

Tajanstvena svetla koja dolaze iz prirode

Naučnici sa Univerziteta Stanford, predvođeni hemičarom Ričardom Zareom, odlučili su da stanu na kraj ovoj zagonetki. Naučnici su  objavili su studiju koja objašnjava da iza „bludnih svetala“ stoje mikromunje – sićušni električni izboji koji nastaju kada se mehurići gasa sudaraju u vodi.

Pixabay

U laboratorijskom eksperimentu, istraživači su upumpavali mehuriće metana i vazduha u vodu, simulirajući uslove močvare. Kamere velike brzine zabeležile su munjevite bljeskove koji su trajali tek deliće milisekunde. Fenomen se objašnjava triboelektričnim nabojem: kako se mehurići kreću i sudaraju, njihova trenja stvaraju različite električne naboje. Kada se pozitivno i negativno naelektrisani mehurići približe, dolazi do pražnjenja – mikroskopske iskre koja ima dovoljno energije da zapali metan.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi