Kada je grob otvoren, otkriveno je da se mrtva žena porodila: Misterija „porođaja u kovčegu“ iz srednjeg veka koja i dalje intrigira

U nekom trenutku tokom 7. ili 8. veka, trudna žena je preminula i sahranjena je u srednjovekovnom italijanskom gradu Imoli. Nažalost, u tome nema ničeg neuobičajenog. Međutim, kada je 2010. godine otkriven njen grob, arheolozi su naišli na dva izuzetno neobična detalja. Prvi je bio skup sitnih kostiju smeštenih između njenih nogu – ostaci fetusa, koji je, po svemu sudeći, rođen nakon majčine smrti. Drugi je bila mala rupa u lobanji žene, što je dodatno produbilo misteriju njenog kraja.

Kako prenosi Brandon Specktor za Live Science, naučnici su sada objavili rad u časopisu World Neurosurgery, u kojem pokušavaju da rasvetle šta se dogodilo ženi – pre i posle smrti.

Ostaci nesrećne majke pronađeni su položeni na leđima u kamenom grobu, što ukazuje da je bila sahranjena s namerom i dostojanstveno. Analizom naučnika sa Univerziteta u Ferari i Bolonji utvrđeno je da je žena imala između 25 i 35 godina kada je umrla. Njen fetus, čiji pol nije mogao da se odredi, bio je u 38. nedelji trudnoće, dakle samo dve nedelje pre termina.

Prema pisanju Džordža Dvorskog za Gizmodo, bebine noge su se i dalje nalazile unutar majčinog tela, dok su glava i gornji deo tela izgledali kao da su rođeni nakon smrti. Autori studije navode da je ovaj slučaj redak primer "postmortalne fetalne ekstruzije", poznate i kao "porođaj u kovčegu" – fenomen koji se dešava kada se u telu preminule trudnice nakupe gasovi i istisnu fetus kroz porođajni kanal. Ova jeziva pojava se izuzetno retko beleži u arheološkim nalazima.

Profimedia

Jednako intrigantna bila je i rupa u ženskoj lobanji, prečnika 4,6 milimetara. Bila je uredna i pravilna, što sugeriše da nije nastala nasiljem. Prema autorima studije, verovatnije je da je rupa napravljena kao deo sirove hirurške procedure poznate kao trepanacija. Ova praksa potiče još iz neolita i smatralo se da pomaže kod različitih tegoba – od visoke temperature, preko konvulzija, do povišenog pritiska unutar lobanje. Na lobanji su uočeni i tragovi linearnog reza, verovatno mesto gde je skalp zasečen kako bi se pripremilo područje za intervenciju.

Zašto bi srednjovekovni lekari primenili tako ekstremnu metodu na trudnoj ženi? Iako se ne može sa sigurnošću znati, istraživači pretpostavljaju da je žena možda patila od preeklampsije ili eklampsije – komplikacija u trudnoći koje karakterišu visok pritisak, oštećenje funkcije jetre, a kod eklampsije i napadi. Autori studije ističu da su simptomi poput groznice, povišenog pritiska u lobanji i moždanog krvarenja, koji prate ove poremećaje, nekada lečeni upravo trepanacijom – pre nego što je medicina napredovala.

Profimedia

Na osnovu tragova zarastanja na lobanji, naučnici veruju da je žena živela još oko nedelju dana nakon zahvata. I dalje nije poznato da li je preminula usled komplikacija izazvanih hipertenzijom u trudnoći, same operacije ili nečeg trećeg, ali tim istraživača smatra da je otkriće izuzetno važno. Iako je trepanacija uočena kod brojnih drevnih ostataka, retko se nalazi na lobanjama iz perioda srednjovekovne Evrope. Pored toga, "porođaj u kovčegu" čini ovaj grob još neobičnijim, i mogućim izvorom uvida u to kako su lekari tog doba pokušavali da pomognu trudnicama čiji je život bio ugrožen, piše Smithsonianmag.com.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi