Ima neka tajna veza: Posmatranje umetničkih dela uživo će vam stimulisati mozak 10 puta snažnije od reprodukcija

Umetnička dela oduvek su bila više od pukih estetskih objekata — ona dodiruju najdublje delove našeg bića. Na prelazu između umetnosti i ljudske psihe nalazi se fenoman poznat kao Stendalov sindrom. Kada su suočeni s izuzetnim umetničkim delima, neki ljudi doživljavaju vrtoglavicu, ubrzano lupanje srca, pa čak i nesvesticu. Ovaj sindrom je nazvan po francuskom piscu Stendalu, koji je prilikom posete Firenci u svojoj knjizi "Napulj i Firenca: Putovanje od Milana do Ređa" opisao slične simptome dok je stajao pred veličanstvenim freskama u Crkvi Santa Kroče.

Ako umetnost može doslovno "pomutiti razum", kakav uticaj ima na svakodnevno posmatranje? Upravo na ovo pitanje pokušali su da odgovore istraživači iz muzeja "Mauritshuis" u Hagu, analizirajući kako originalna umetnička dela stimulišu mozak u poređenju sa reprodukcijama.

Press/Mauritshuis

 

Mozak voli originalnost

Koristeći savremenu tehnologiju, tim istraživača je upotrebio opremu za praćenje pokreta očiju i elektroencefalografiju (EEG) kako bi merili reakcije posetilaca muzeja. Njihov fokus je bio na reakcijama mozga dok su ispitanici posmatrali remek-dela poput Vermeerove "Devojke sa bisernom minđušom" u poređenju sa reprodukcijama istih dela u obliku postera.

Rezultati su bili zapanjujući: originalna umetnička dela izazvala su stimulaciju u mozgu koja je bila deset puta jača od one izazvane reprodukcijama. Aktiviran je posebno deo mozga poznat kao prekuuneus, koji je povezan s introspekcijom, emocionalnom obradom i osećajem sopstvene prisutnosti u prostoru.

Drugim rečima, fizička prisutnost umetnosti ima moć da nas uvuče u stanje duboke refleksije i povezanosti sa sobom. Reprodukcije, koliko god bile vizuelno verne, nisu uspele da izazovu isti nivo angažovanja.

 

Zašto originalna umetnost ima veći uticaj?

Postavlja se pitanje: zašto originali imaju ovako snažan efekat? Jedan od odgovora leži u samoj fizičkoj prisutnosti dela. Originali nose tragove umetnikovog stvaranja - svaki potez četkice, svaka tekstura boje priča priču o procesu nastanka. Kada posmatramo reprodukciju, gubi se taj "lilni pečat" i osećaj autentičnosti.

Osim toga, muzejski ambijent dodatno doprinosi ovom iskustvu. Tišina, svetlo i sam kontekst prostora stvaraju osećaj svečanosti koji reprodukcije jednostavno ne mogu oponašati.

Ne postoji zamena za lično iskustvo

Rezultati istraživanja muzeja Mauritshuisa potvrđuj koliko je važno negovati kulturu posete muzejima i galerijama. U digitalnoj eri, gde su slike umetničkih dela dostupne na svakom ekranu, podsećaju nas da ne postoji zamena za lično iskustvo pred originalima. Ovo je posebno važno za mlađe generacije koje umetnost često doživljavaju isključivo kroz digitalne formate.

Kada se sledeći put nađete pred umetničkim delom u muzeju, zastanite i posmatrajte. Dozvolite svom mozgu da upije svaki detalj, jer šansa da budete nadahnuti je mnogo veća nego što mislite. Kao što je Stendal opisao pre skoro dva veka, umetnost može biti iskustvo koje nas menja iznutra.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi