Koliko bi zaista koštao iPhone ako bi se pravio u Americi: Ne bi bio za obične smrtnike

Prošle su godine, promenili su se i predsednici i direktori, ali ideja o iPhone-u „Made in USA“ i dalje je tu – naročito od kada je administracija Donalda Trampa uvela dodatne takse na uvoz iz Kine.

Trampova administracija tvrdila je da Amerika ima dovoljno radne snage i resursa da sama sklapa iPhone, ali u Apple-u nisu pokazali preveliki entuzijazam. Analitičari smatraju da bi takva proizvodnja bila ili teško izvodljiva ili znatno skuplja.

Prema proceni stručnjaka iz Bank of America, samo zbog veće cene rada u SAD-u, iPhone 16 Pro – koji trenutno košta oko 1.200 dolara – mogao bi da poskupi na 1.500 dolara. A neki, poput analitičara iz Wedbusha, procenjuju da bi „domaći iPhone“ mogao da košta i preko 3.500 dolara, uz ulaganja većih razmera – čak 30 milijardi dolara za premeštanje samo 10% proizvodnje u SAD u naredne tri godine.

Danas se više od 80% Apple-ovih uređaja pravi u Kini. Na papiru, proizvodnja u Americi deluje logično, naročito ako se uzme u obzir da su neke takse za uvoz iz Kine porasle i do 145%. Ipak, u praksi je situacija mnogo komplikovanija.

Freepik

Apple sarađuje sa velikim ugovornim firmama poput Foxconna, koje zapošljavaju na desetine hiljada ljudi u kineskim megafabrikama. Takve radne snage nema u SAD-u, ni po broju ni po stručnosti. Tim Kuk je još 2017. rekao da Amerika jednostavno nema dovoljan broj inženjera koji bi mogli da upravljaju složenim mašinama potrebnim za sklapanje uređaja poput iPhone-a.

Čak su i ambiciozni planovi o otvaranju velikih fabrika u SAD-u – poput najavljene Foxconnove u Viskonsinu – završili neslavno. Umesto obećanih 13.000 radnih mesta, otvoreno je jedva 1.500, i to za vreme pandemije, kada su u pogonima pravili zaštitne maske umesto elektronike.

Iako Apple pokušava da širi proizvodnju i van Kine, uspeh je zasad ograničen. U Brazilu postoji fabrika koja sklapa iPhone za lokalno tržište, a TSMC je počeo da pravi male količine čipova u Arizoni. Međutim, većina najvažnijih komponenti i dalje dolazi iz Azije – procesori stižu iz Tajvana, ekrani iz Južne Koreje, a mnogi drugi delovi iz Kine.

Profimedia

Bez poreskih olakšica i izuzeća od carina, Apple bi morao da plaća dodatne dažbine na skoro svaki deo koji se uvozi, što bi dodatno povećalo cenu krajnjeg proizvoda.

Stručnjaci upozoravaju da bi cena iPhone-a, ako bi se kompletno pravio u Americi, mogla da skoči i do 91%.

Za sada, najrealnija opcija je da Apple zadrži manji deo proizvodnje u SAD-u – možda za uređaje poput AirTags-a ili HomePod-a – kako bi se izborio za povoljnije uslove u trgovinskoj politici.

Apple se na sve ove spekulacije nije oglašavao, piše CNBS.

BONUS VIDEO:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi