Ovo su sve vrste soli za koje treba da znate: Da li je himalajska zaista najzdravija za korišćenje

Himalajska so je vrsta kamene soli koja potiče iz podzemnih naslaga starih milionima godina, nastalih isparavanjem drevnih mora. Najpoznatija nalazišta nalaze se u Pakistanu, gde se ova so vadi iz rudnika, a zatim obrađuje u različite oblike, od sitnih kristala do velikih blokova koji se koriste i za pripremu ili serviranje hrane.

Njena karakteristična ružičasta boja dolazi od prisustva minerala u tragovima, pre svega gvožđa, ali i manjih količina kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.

Da li zaista sadrži više minerala?

Često se ističe da himalajska so ima na desetine različitih minerala. Iako je to tačno, njihove količine su veoma male. U suštini, i himalajska i obična kuhinjska so gotovo su u potpunosti sastavljene od natrijum-hlorida, pa im je i nutritivni efekat vrlo sličan.

Drugim rečima, razlike postoje, ali su toliko male da nemaju značajan uticaj na zdravlje ako se so koristi u uobičajenim količinama.

Freepik

Šta je sa jodom?

Jedna važna razlika ipak postoji. Klasična kuhinjska so u mnogim zemljama je jodirana, odnosno obogaćena jodom koji je važan za pravilan rad štitne žlezde. Himalajska so najčešće ne sadrži dodat jod, pa je važno da oni koji je redovno koriste ovaj mineral unose iz drugih izvora, poput ribe, mlečnih proizvoda ili jaja.

Zašto je toliko popularna?

Popularnost himalajske soli delom dolazi iz njenog izgleda i načina upotrebe u gastronomiji. Krupni kristali i blag ukus čine je idealnom kao završni začin, a zbog atraktivnog izgleda često se koristi i u restoranima. Marketinške poruke koje naglašavaju njeno „prirodno poreklo“ dodatno su doprinele njenoj popularnosti.

Pixabay/ Anna Sulencka

Ostale vrste soli

Iako se često izdvaja kao posebna, himalajska so je samo jedna od mnogih koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. Razlike među njima uglavnom su u načinu proizvodnje, veličini zrna, boji i prisustvu minerala u tragovima, dok je osnovni sastojak kod većine – natrijum-hlorid.

Kuhinjska (stona) so

Najčešće korišćena u domaćinstvima, dobija se iz rudnika i prolazi kroz proces rafinacije. Zbog toga ima sitna zrna i gotovo je čist natrijum-hlorid. Često je obogaćena jodom kako bi se sprečio njegov nedostatak u ishrani.

Morska so

Dobija se isparavanjem morske vode i obično ima krupnija zrna. U zavisnosti od porekla i obrade, može sadržati male količine minerala poput kalijuma, gvožđa ili cinka.

Profimedia

Košer so

Prepoznatljiva je po krupnim, pahuljastim kristalima i često se koristi u profesionalnim kuhinjama. Naziv potiče iz jevrejske tradicije, gde se koristila za obradu mesa. Lako se dozira i ravnomerno raspoređuje po hrani, ali obično ne sadrži dodat jod.

Keltska so

Ova vrsta morske soli dolazi sa obala Francuske i ima sivkastu boju. Često je blago vlažna jer zadržava deo morske vode. Sadrži tragove minerala i nešto manje natrijuma u odnosu na klasičnu kuhinjsku so, a najčešće se koristi kao završni začin.

Iako se često smatra „zdravijom“, himalajska so nema značajnu nutritivnu prednost u odnosu na običnu. Mnogo važnije od izbora vrste je umereno korišćenje soli u ishrani.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam