Žak Prever, pesnik Pariza: "Seti se Barbara, ja kažem ti svima koje volim"

Žak Prever je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever, rođene Katis. Jedan je od najčitanijih francuskih i svetskih pesnika 20. veka, poznat i po scenarijima za filmove Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“. Autor je čuvene pesme „Barbara“ i bio je veoma popularan među mladima pedesetih godina prošlog veka.

Ubrzo po njegovom rođenju porodica se zbog finansijskih teškoća, preselila u Tulon, da bi se posle nekog vremena ponovo vratili u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine povremeno radi razne fizičke i kancelarijske poslove. Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u tadašnjem Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera. Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno.

Godine 1925. venčao se sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Njegova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom, 1928. godine.

Prva zbirku pesama „Reči“ objavljuje 1945.godine i postiže neverovatan uspeh, koji se poredio sa Viktorom Igoom. U kratkom roku prodato je 150.000 primeraka. Nikada do tada nijedna zbirka nije doživela toliki tiraž, pa je zauvek izmenila značenje poezije. Glavni motivi njegovih pesama su život u Parizu, i scene nakon Drugog svetskog rata. Objavio je jedanaest zbirki pesama, a njegove najpoznatije pesme su „Barbara“, „Uvelo lišće“, „Deca se vole“, „Staro vino“, „Ta ljubav“, „Bašta“ i mnoge druge. Godinama je pisao pesme na komadićima papira ne pomišljajući da ih sabere u knjigu.

U svet filma 1930. godine ga uvodi njegov mlađi brat Pjer koji je bio režiser. Žak je radio na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista, a kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere. U to vreme počeo je da piše i kraće drame, monologe, horske resitale i šansone za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe.

Obožavao je slobodu i glorifikovao duh pobune i revolta. Kao anarhista, odmetnik i sanjar, Žak Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u njegovim različitim aspektima. Bio je svojevrstan moralista i kritičar društva, koji je upućivao na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i „pesnikom Pariza“. Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinitijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja.

Pročitajte još

Sergej i Isidora: Ukleti crveni šal kao simbol kobne ljubavi

Bio je majstor reči. Iako se uglavnom negativno odnosio prema religiji, tradiciji, autoritetima i konvencijama, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo dečje naivno puna poverenja u ljude, u ljubav. Njegovo stvaralaštvo je snažno uticalo i na francusku šansonu. Gajio je veliku ljubav prema modernom slikarstvu, pa je Pikasu posvetio dve velike pesme. Na kraju krajeva, Prever je svojom poezijom učio ljude da vole. Bio je poznat kao pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće.

Umro je na današnji dan, 11. aprila 1977. godine u mestu Omonvil-la-Ptit, u Normandiji, radeći na poslednjoj sceni filma „Le Roi et l’oiseau“, zajedno sa svojim prijateljem i saradnikom Polom Grimaultom. Film je objavljen 1980. i posvećen je sećanju na velikog pesnika.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi