Veličanstveni Luvr: Godišnjica otvaranja uz puste hodnike i virtuelno razgledanje

Više od dva veka bio je dvorac francuskih kraljeva, revolucionarna vlada 1791. godine pretvorila ga je u muzej, a na današnji dan dve godine kasnije Luvr je svečano prvi put otvoren za javnost.

Nažalost, zbog aktuelne pandemije, jedna od najznačajnih kulturnih institucija zatvorena je za posetioce i nije u mogućnosti da svoju 227. godišnjicu proslavi, ali je zato svoja vrata otvorila virtuelno. Iako je nemoguće uporediti onlajn razgledanje s pravim iskustvom poseta, ono ipak donosi i neke prednosti – od komfora, do vremena za istraživanje detalja koji vas zanimaju.

Jedan od najpoznatijih i najvećih muzeja na svetu baštini impresivnu kolekciju, a od nedavno se ona može upoznati preko besplatnih onlajn tura, te ljubitelji umetnosti mogu da saznaju mnogo toga zanimljivog o delima Mikelanđela ili brojnim drevnim antikvitetima. Virtuelno iskustvo donosi pogled od 360 stepeni i dodatne informacije o izloženim predmetima koji se klikom mogu i blisko proučiti.

Izdvajamo za vas nekoliko zanimljivosti o Luvru, koje vam mogu pomoći u pripremi za ovakvu posetu ili odlazak, kada se budu za to stekli uslovi.

Turbulenta istorija

Velelepno zdanje počeo je da gradi kao svoju tvrđavu Filip Ogist još davne 1204. godine koja je služila kao odbrana od neprijateljskog napada koji je pretio sa severa. Utvrđenje su činili bastioni, šanac i ogroman toranj u centru. Kako je grad Pariz svoje granice za vreme Filipove vladavine proširio tako se i tvrđava proširila. Danas posetioci ostatke prvih obrisa muzeja mogu videti u Donjoj sali.

Zatim su ga preuređivali mnogi kraljevi, ponajviše Luj XIV, a sve do 1848. na njegovom izgledu radilo je sukcesivno šest arhitekata. Danas je to kompleks koja se prostire na površini od 210.000 m2, koji čini jedna četvorougaona palata s dvorištem na koju se oslanjaju dva paralelna krila i predstavlja jedan od najbogatijih muzejskih zdanja na svetu sa 380.000 umetničkih dela i definitivno spada u grupu najposećenijih.

Vreme Napoleona Bonaparte

Dolaskom na vlast Napoleon je ne samo nazvao muzej po sebi već je on postalo i centar gde je sve predmete velike umetničke vrednosti koje je uzeo za vreme ratovanja uspeo da izloži. Stotine slika i skulptura krasili su Muzej Napoleon, između ostalog i antički bronzani konji sa fasada bazilike Sv. Marka u Veneciji i statua sa Brandenburške kapije u Berlinu. Nakon pada Napoleona 1814. godine svih 5.000 osvojenih dela za vreme rata vraćeno je u zemlje odakle je Napoleon uzeo, a Luvr je konačno postao Muzej Luvr.

Luvr deo najveće pljačke na svetu

Kustosi su za vreme Drugog svetskog rata uspeli da evakuišu najvrednija dela i ona koja su mogla da se prenesu u jedan od tajnih seoskih palata širom Francuske. Nacisti su nakon okupacije Pariza naredili da se Luvr ponovo otvori, a konfiskovana i ukradena remek dela iz Luvra i Muzeja Že de Pom i bogatih jevrejskih Francuza odvojena su za komandni vrh nacističke vojske, dok su dela koja su bila moralno neprihvatljiva, kao što su slike Pikasa i Dalija, ili prodata kolekcionarima koji nisu nemačkog porekla ili su javno spaljena 1942.
Luvr nije bio toliko uspešan u povraćaju ukradenih kolekcija vlasnicima pa je često na udaru zbog svoje kontroverzne uloge u najvećoj umetničkoj pljački u istoriji i nespremnosti da vrati ukradena remek dela.

Šta muzej Luvr nudi svojim posetiocima?

Turisti iz celog sveta dolaze u Luvr jer se u njemu nalaze najpoznatija svetska remek-dela. Muzej sadrži najbogatiju zbirku egipatske i antičke umetnosti, uključujući grčku, etruščansku, rimsku, islamsku i orijentalnu umetnost. Krasi ga i zbirka umetničkih predmeta i stilskog pokućstva i neprocenjiva galerija svih evropskih naroda i umetničkih razdoblja do kraja 19. veka. Od 2008. kolekcije su podeljene u 8 kustoskih odeljenja.
Odeljenje “Slikarstvo” prikazuje dela evropskih škola, koja su nastajala od srednjeg do 19. veka. Na prvom spratu u krilu Denon nalaze se ikone, francuska dela iz 19. veka, dela italijanske, španske i engleske škole, a upravo u ovom delu nalazi se Da Vinčijeva Mona Liza.

Mona Liza

Najpoznatija slika Luvra je ujedno i najpoznatija slika na svetu. Leonardo da Vinči ju je slikao od 1503. do 1505. godine. Predstavlja portret mlade firentinske dame, Lize del Đokondo. Leonardo је pre smrti prodao ovu sliku kralju Fransoi I, koji ju je izložio u dvorcu Amboaz. Kasnije je slika preseljena u dvorac Fontenblo, a najzad u Versaj. Posle Francuske revolucije premeštena je u Luvr. Napoleon Bonaparta ju je izložio u svojoj spavaćoj sobi, ali posle njegovog poraza, slika je vraćena u Luvr. Svake godine, čak 6 miliona ljudi dođe da pogleda Mona Lizu “u oči” i uveri se zašto nosi titulu najpoznatije slike sveta.

PROČITAJTE JOŠ:

Svetski čuvari umetnosti: Pogled kroz ključaonicu najvećih muzeja sveta

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi