Tri crne udovice iz Jasenovca: Ustaške „hijene smrti“ sa licima anđela

Nemilosrdnost i bezrezervna odanost bolesnoj ideologiji bili su recept za uspešno upravljanje koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Veoma često su u nacističkoj Nemačkoj, ali i ustaškoj NDH nadzornice logora bile žene, koje se po surovosti ni po čemu nisu razlikovale od muškaraca. Zvali su ih „hijene smrti“.

Ponekad su čak bile i ekstremnije i spremnije na radikalnije poteze. Svirepost, surovost i odsustvo saosećanosti lebdeli su u svoj najgorem izdanju i nad Starom Gradiškom pod-logorom u okviru Jasenovca, u kom je stradalo najmanje 80.000 Srba, Roma i Jevreja.

Premijerno prikazivanje filma „Dara iz Jasenovca“, Predraga Antonijevića izazvalo je burne reakcije javnosti, a na scene brutalnosti i svireposti niko nije ostao ravnodušan. Sve dobija na dodatnom značaju ako se uzme u obzir da su nekim od najsurovnijih poduhvata komandovale žene, koje po svojoj svireposti ni po čemu nisu zaostajale u odnosu na muške načelnike logora. Logoraši su ih opisali rečima: „Pljačkale su i oduzimale sve od zatočenica. Tukle su, kažnjavale, bacale u samice i ubijale za sitnicu.“, piše Blic.

Ko su bile hijene smrti?

Nada Šakić

Nada Šakić je bila čuvar ženskog logora Stara Gradiška koji je funkcioniosao u okviru logora Jasenovac, čiji je komandant bio njen muž, Dino Šakić. Bila je polusestra Vjekoslava Maksa Lunburića, jednog od Pavelićevih ljudi od najvećeg poverenja. Bez trunke oklevanja i griže savesti činila je zlodela. Bila je poznata po čestim ubistvima i to bez ikakvog povoda. Svedočenja preživelih zatvorenica jasno govore o tome da bi posle ubistva samo „utegla“ odeću, rukom pročešljala kosu i ponašala se kao da se ništa nije dogodilo.

Kako se navodi u svedočenjima, uvek je bila u ustaškoj zelenoj uniformi sa opasačima, pištoljem i kamom u čizmi, i patološki je uživala u zverskom mučenju i najčešće ubijala bez ikakvog povoda.

Nadin brat, Maks Luburić bio je jedan od pionira ustaške emigracije. Jula 1998. godine vlasti Jugoslavije zatražile su od Argentine njeno izručenje, a to isto učinila je i Hrvatska, doduše sa ciljem da je što pre vrati u zemlju i da se zaštiti od izručenja SR Jugoslaviji.

Procesom u Županijskom državnom tužilaštvu utvrđeno je da nema dokaza za njene zločine, a ona je izjavila

– Osećam se izvrsno, pravda je pobedila. Srećna sam što sam došla u svoju zemlju, to mi je i bila najveća želja.

Od tada, Nada je živela u elitnom domu penzionera zu hrvatskoj prestonici, a sredinom 2011. godine Interpol je na zahtev Srbije raspisao poternicu za njom, međutim hrvatski mediji istog dana su objavili da je ona preminula pet meseci ranije.

Božica Obradović

Ovu nemilosrdnu i krvoločnu „dužnosnicu“ logora u Staroj Gradiški opisali su rečima: „Kod nje se ne vidi nikakav momenat preispitivanja, to je osoba koja ubije a ne trepne.“

Ona je između ostalog ulazila u sobe i birala koga će voditi na klanje. Preživeli tvrde da je nemilosrdno tukla žene, bacala ih u samice, pljačkala novopristigle logorašice i oduzimala im lekove i odeću.

Pored pravljenja „liste“ za klanje, Božica je prednjačila u izvršenju tog dela, a takođe se često i odlučivala da pretuče neku od zatvorenica. Za nju su govorili da je danonoćno, poput zmaja, sumorno bdila nad logorašima.

Najjezivije od svega zvuči činjenica da je Božica u tom trenutku imala svega 16 godina, a pored klanja, noću je ulazila u sobe i gušila žene.

Marija Buždon

Jedina upravnica logora Stara Gradiška koja je osuđena za svoja dela bila je Marija Buždon. Prema rečima preživelih, Marija je bila najstarija i naokrutnija od svih upravnica.

Po svedočenju preživelih logorašica, ova osoba se sadistički iživljavala nad ženama. Pre svega su joj trn u oku bile mlađe žene njenih godina i one sa malom decom. Na njih je pucala i nekoliko ih ubila. Tukla ih je palicama i motkama. Puštala je pse na njih. Naređivala je njihovo bacanje u samice gde su umirale od gladi i bolesti.

Pročitajte još

Vuk Kostić o ulozi Fra Sotone i scenama zbog kojih mu je pozlilo na snimanju „Dare iz Jasenovca“

Nakon poraza ustaša bežala je pred pobedničkom partizanskom vojskom iz Hrvatske u Sloveniju gde su ju partizani uhvatili. Otišla je na suđenje u vojni sud u Zagrebu. Osuđena je na smrtnu kaznu vešanjem.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi