Vuk Kostić o ulozi Fra Sotone i scenama zbog kojih mu je pozlilo na snimanju „Dare iz Jasenovca“

Proslavljeni glumac Vuk Kostić deo je glumačke ekipe filma “Dara iz Jasenovca”, u kojem tumači lik Miroslava Filipovića, komandanta logora Jasenovac i logora Stara Gradiška.

Za potrebe filma Vuk Kostić je napravio potpunu fizičku transformaciju, i u ovom ostvarenju izgleda gotovo neprepoznatljivo – ćelav je i ima plave oči, piše Objektiv.

– Duda šminkerka je divna i ona mi je puno pomogla. Pored toga što sam ćelav i izgledam starije, imam i plave oči. Znao sam da ću se transformisati, ali nisam verovao da će to toliko biti radikalno – istakao je Vuk jednom prilikom u intervjuu za Srpskainfo.com.

Miroslav Filipović Majstorović, kojeg u filmu tumači Vuk Kostić, bio je franjevac, ustaša, jedno vreme komandant logora Jasenovac i logora Stara Gradiška, i jedan od najsurovijih zločinaca u Drugom svetskom ratu. Rođen je u Jajcu 1915. godine, a 1938. zaredio se i ušao u franjevački red u samostanu Petrićevac u Banja Luci, dobivši redovničko ime Tomislav.

Odgovoran je za masovne zločine nad srpskim stanovništvom u selima oko Banja Luke, zbog čega je prozvan “Fra Sotona”.

Dokumentovano je da je učestvovao u pokolju oko 2.300 civila u predgrađima Banja Luke, često sekirama i krampovima. Ono što je o Filipoviću tada zabeleženo, iz današnje perspektive može se činiti kao puka fikcija. Prezime Majstorović dodao mu je Maks Luburić lično, jer je „Fra Sotona“ bio “majstor za klanje”.

U selu Šargovcu, Filipović, već u ustaškoj uniformi, jer franjevci za njega više nisu hteli ni da čuju, i još nekoliko ustaša zatekli su 52 mališana usred nastave u školi. Ušli su u jedan razred, pristojno pozdravili učiteljicu i decu, da bi Filipović zamolio nastavnicu da odabere nekog od učenika.

Miroslava su u tom kraju jako dobro poznavali, pa je učiteljica mislila da želi da neko od učenika nešto izrecituje. Odabrala je izvesnu Radojku Glamočanin, da bi on dete, koje mu je prišlo sasvim bez straha, podigao na učiteljicin sto i naglo joj prerezao vrat nožem.

Filipović je početkom maja 1945. godine pobegao je u Austriju, i predao se Britancima, koji su ga odmah izručili jugoslovenskim vlastima. Vojni sud Komande grada Zagreba ga je 29. juna 1945. godine proglasio krivim i osudio na smrtnu kaznu vešanjem, trajan gubitak građanske časti i konfiskaciju imovine.

Vuk Kostić je nakon završetka snimanja filma priznao da je čitav proces doživeo vrlo emotivno, te da mu je na snimanju u jednom trenutku čak i pozlilo.

– Na taj film se čeka više od sedamdeset godina, i vrlo sam počastvovan što sam u njegovoj ekipi. Oni koji su ga gledali na zatvorenoj projekciji rekli su mi da je fenomenalan, a siguran sam da će premijerna publika biti vrlo iznenađena kada me vidi u liku ovog ozloglašenog ustaše. Filipović je zbog krvoločnih zločina u logorima Jasenovac i Stara Gradiška imao nadimak „Fra Sotona“, a ubijanje dece se može opisati samo ludilom i najdubljom psihičkom patologijom. Koliko su strašni ti prizori sa decom govori i to što mi je na snimanju čak i fizički pozlilo. Moja scena u “Dari” nije velika, ali mi u ljudskom smislu mnogo znači – rekao je Kostić u intervjuu za “Novosti”.

Glumac je istakao da je čak imao problem da se fotografiše sa decom prilikom snimanja.

– Igram Fra Majstorovića, kojeg ne mogu da nazovem dušmanom, jer dušman na turskom znači neprijatelj, a ovaj nije samo neprijatelj, on je zver. To su strašne stvari, a ja sam u principu nežan čovek i nikada ne bih mogao nekome da naudim, ali ti ljudi, to je neka posebna priča. Imao sam problem jer mi je dosta ljudi prilazilo da se slikam sa njihovom decom i kažu mi: “Mi Vas volimo, pa makar bili i tako ćelav i zao lik”. Ali bih im uvek rekao da ne mogu. U redu je da me vole kao glumca, ali ova uloga nije pozitivna i za slikanje sa decom. Još jedan problem mi je bio jer sam u principu veoma veseo i volim umetničku dokolicu i pre kadra volim da se zezam i opustim. Naravno, ne kada su neke teške scene u pitanju, ali glumcima mnogo zanči da se malo opuste. Ovaj put to nisam mogao. Par dana pred snimanje sam se baš zatvorio u sebe i razmišljao mnogo o svemu tome. Kada vidite one vagone i onu decu jednostavno vam nije dobro. Samo kad zamisliš, bar u jednoj sekundi, da su to pravi ljudi, logoraši, a ne statisti, jer glumac mora da zamisli da se to stvarno dešava da bi sve što realnije izgledalo, to je užasno – rekao je glumac u jednom od intervjua.

Pročitajte još

Stvarni likovi iz filma „Dara iz Jasenovca“ i njihove sudbine nakon Drugog svetskog rata

Kako je dodao, uprkos svemu, ponosan je na ulogu u filmu “Dara iz Jasenovca”.

– Ovakav film koji govori o stradanju mora da postoji. Par prijatelja me je pitalo moram li baš ja da igram ovakvu ulogu. Rekao sam: “Da, moram. Baš ja moram!“ Bolje i ja da ga odigram nego neko ko ne zna. Takvi filmovi moraju postojati kao podsetnik – iskren je bio Vuk Kostić jednom prilikom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi