Tihomir Stanić za 24sedam o velikom prijatelju: Bio je jedini kome sam se svakodnevno poveravao

U foajeu Ateljea 212 danas je dodeljena nagrada za režiju Milošu Loliću koja nosi ime velikog Ljubomira Mucija Draškića. Prijatelj i kolega slavnog reditelja, i jedan od članova žirija glumac Tihomir Stanić za naš portal je evocirao uspomene na to vreme i druženja u bifeu ovog teatra.

– Nama, staroj gardi, koji smo poznavali, bili prijatelji i voleli Mucija Draškića ova nagrada znači mnogo, da se čuva sećanje na njega, ali i da se veže za mlade ljude i bude im podstrek. Mi smo počastvovani što je takav reditelj, smem slobodno reći, već evropskog renomea dobio ovu nagradu – kaže na početku razgovora Stanić i govoreći o Loliću dodaje:

– Nekada davno sam dolazio u sukob sa etabliranim rediteljima koji su uvek tvrdili, kada su želeli da se naprave važni i da demonstriraju svoj autoritet nama glumcima, da nema takvih umetnika kod nas kao u Americi ili Nemačkoj… Pa bih im ja odgovorio: “Znate li kakvi su američki i nemački reditelji”… Uvek sam imao argument da naši glumci uspevaju u svetu i da igraju u svetskim produkcijama, a nešto ne znam koji su to naši pozorišni reditelji imali uspeha van lokalnog teatra. E, pa Miloš Lolić je jedan od retkih koji ima uspeha i van ove sredine iz koje je ponikao, i u koju se, hvala mu na tome, vraća.

Baš na ovo mesto – u Atelje 212, seća se Stanić, došao je kada je umro Muci Draškić.

– Posle Mucijeve sahrane bio sam kod njih u kući i nakon celog dana provedenog tamo, krenuo sam ovde, u bife Ateljea 212, da mu ispričam kako je to izgledalo. Tek kada sam ušao i shvatio da ga nema, shvatio sam i šta radim. Muci je bio jedina osoba kojoj sam se ja svakodnevno poveravao u svim segmentima i privatnog i profesionalnog života. Pamtim ga kao veoma duhovitog čoveka. Nije mi često pokazivao da me voli, ali znam da me je voleo – priča glumac i dodaje:

– Bio je mnogo temeljniji i ozbiljniji čovek nego što se predstavljao. Nikad nije pridavao spolja značaj svom ogromnom obrazovanju, talentu, a ono što sam od njega naučio i što i danas najviše cenim je poverenje koje je imao u glumce. Pamtim i dalje momente kada u toku generalne probe predstave on sedi u bifeu, a ja ga pitam zašto ne gleda, a on mi kaže: “Zašto bih, to je sada vaše”.

Kada je reč o savetima, Stanić kaže da jedan posebno pamti:

– Govorio mi je: “Ja ne znam gde su granice Petru Kralju i ne želim da mu ih postavljam, jer će sam doći do nekih neslućenih visina kojih možda ni sam nije bio svestan”. Znam da smo svi iz moje generacije kod Mucija dobili priliku. Tvrdio je da je najvažnije u pozorištu trajati i truditi se da budeš uvek bolji nego što si juče bio.

Na pitanje da li prepoznaje takve talente kao što su bili Muci ili Petar Kralj u mladim autorima i glumcima, Stanić ističe:

Pročitajte još

Poslednja ocena koju je Muci upisao bila je Miloševa: Danica Maksimović preuzela nagradu u ime sina

– Nedopustivo je reći da nema više takvih kao što su bili ti reditelji i glumci, kada govorimo o ljudima iz prošlosti, jer oni nisu prošlost, oni su ostali na neki način tu živi među nama, ali opterećivati mlade njihovom veličinom je nedopustivo. Među mladim glumcima ima neuporedivo boljih od svih nas koji smo dosad igrali, jer oni u sebi nose i naše iskustvo, i na svoj autentičan talenat imaju dodatni kvalitet. Ne treba ih opterećivati veličinom onih koji su nekada igrali, nego im prenositi taj duh. Svi ti ljudi su bili jako otvoreni, blagonakloni prema mladim ljudima i odnosili su se sa mnogo više poštovanja prema njima. Znali su onu Šekspirovu: “Stigli su glumci”, a drugi kaže: “Postupite s njima po zaslugama”, te ovaj odgovara: “Nemojte po zaslugama, jer ih onda treba išibati, postupite bolje nego što zaslužuju”…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi