Suze i aplauzi kao znak sećanja na veliku Cacu Aleksić: Od žene do čuda od žene

Uz pregršt emocija, aplauza, evociranja uspomena i iskrenih suza danas je na sceni Pozorišta “Puž” prvi put dodeljena nagrada koja nosi ime velike rediteljke Slobodanke Cace Aleksić (1941-2019).

Čast da bude prvi laureat priznanja za najbolju režiju predstave za decu bio je Jug Radivojević za komad “Sirano De Beržerak” banjalučkog Dečjeg pozorišta Republike Srpske, rađenoj po tekstu dramaturga Igora Bojovića.

Kako je na početku u svom šaljivom maniru istakao glumac Branko Milićević Kockica, Cacin suprug i uz nju osnivač “Pozorištanceta”, često se zanemari ime onoga po kome je neka nagrada nazvana, ističu se samo njeni dobitnici, te kako se to ne bi dogodilo sa nagradom “Caca Aleksić” odlučili su da, odsad pa na dalje svaka dodela bude posvećena sećanju na nju.

Za početak je pušten emotivni film koji je sve prisutne podsetio na Cacinu veličinu kao reditelja, ali pre svega kao čoveka i pokretača posebne energije i čarolije teatra.

Na sceni su se potom smenjivali dramski umetnici koji su svoje prve korake načinili baš na daskama “Puža” uz Branka i Cacu – Đoko Bulajić, Zlata Numanagić, Boba Stojnić, Svjetlana Knežević, Nenad Ćirić, Ana Radivojević Zdravković, Igor Damjanović, Sofija Juričan, Dubravko Jovanović, te Igor Bojović i Tanja Peternek.

Svi emotivni govori ispraćeni su uz pokoju suzu, mnogo osmeha, i neizmerne ljubavi i zahvalnosti na svemu što je Aleksićeva ostavila svima u amanet.

Bilo je reči o kultnoj Cacinoj predstavi “Hamlet u podrumu”, brojnim priznanjima, anegdota sa putovanja i gostovanja na festivalima, uz zajedničku konstataciju da je “Caca bila jedna, jedina, neponovljiva, buntovna, radosna, eksplozija života i umetnosti”.

Nenad Ćirić se tako prisetio davne 1987. godine kada je prvi put stao na daske “Puža” rekavši da je Caca dokaz da svet stvarnosti ima granice, ali da “svet mašte u ovom teatru sigurno nema”.

– Caca je bila naša dobra vila, a sada je dobri duh ovoga teatra i siguran sam da je tu sa nama – kazao je Ćirić.

Sofija Juričan je rekla da je teško ne plakati od sreće jer su neizmerno zahvalni što im se u životu pružila prilika da budu deo Cacinog univerzuma.

– Njeno ime je samo po sebi pojam. Ne verujem da bismo svi ovde uspeli da pobrojimo šta sve taj pojam predstavlja. On je toliko rastegljiv i počinje od žene do čuda od žene, a sve ostalo staje između – majka svih nas, vođa, erudita, sanjar, lider, revolucionarka… Bila je revolucija sama! – govorila je glumica i dodala:

– Sve nas su ona i Branko uspeli da ujedine oko jedne ideje, ideala, vrednosti i nečega što je bilo najbliže utopiji, nešto što su nazvali “Puzorište Puž”. Danas nepregledni broj nožica i nogu maršira u slavu i odbranu ostvarenja lepog, pod ovim imenom i za moralnu poruku do koje se ovde dolazilo bez nejasnoća i poteškoća i uvek sredstvima koje odlučno zastupa pozorište. Mesto odakle se zastupaju i najplemenitije težnje i interesi, šire se nove ideje, otkriva sramota, prevaspitavaju neznalice, podstiču sramežljivi na hrabrost, pruža nada… I na kraju aplauzi koji hrabre da se ostaje i opstaje da bi sve ovo imalo smisla.

Kako je istakla, Pozorište “Puž” je formula koju su mnogi hteli da dosegnu, ali taj neophodni sastojak uspeha su bili ljudi koji su imali veru i posvećenost svih ovih godina i na kojima ovo pozorište počiva.

– Čast je bila biti pored Cace i Branka. Bili su privilegovani oni koji su odabrani od strane nje i koji su bili po njenoj meri da im prepusti rediteljsku palicu. Jug Radivojević je zasluženo imao tu čast – kazala je Juričan.

Tanja Peternek istakla je ovom prilikom da je imala tu čast da kao dramaturg prisustvuje probama Cacinih predstava, koje su bile poput vatrometa, eksplozivne i burne.

– Ta bura kako su razgovarali Caca i Branko bila je bura koja je stvarala legendarne predstave. Kako je ona živela i radila najbolje opisuje jedan stih iz zavšnog songa u predstavi “Mačak u čizmama”: “Život je kao pozorište, pozorište je kao život” – kazala je Peternek i dodala da joj je neizmerno drago što će prvu nagradu poneti Jug Radivojević čiji talenat je lično Caca prepoznala.

Radivojević je primajući nagradu rekao da je ona za njega najvažnija dosad u karijeri.

– Ova nagrada nosi ime nekoga koga sam jako dobro poznavao, pored koga sam živeo tačno 30 godina. Imala je suštinsku brigu i ljubav prema svim teatrima. Caca je bila veliki reditelj. Znala je ona to. Govorili smo joj i osećala je to. Bila je stvaralac i graditelj. Ona je režirala teatar, čitav svet oko sebe, stvarala je jedan ambijent i čaroliju. Zadala je jedan koncept pozorišnog života kojem nas je naučila i kojim se služim i danas. Moramo verovati da se snovi ostvaruju. Moja želja u detinjstvu bila je da upoznam Branka Kockicu, bio je moj idol, a evo baš on mi uručuje ovu najznačajniju nagradu. Ponosan sam što sam prvi dobitnik ove nagrade koja me obavezuje da nastavim da stvaram za decu – kazao je Radivojević.

Pročitajte još

Tatata-tira! Branko Kockica i Ršum za 24sedam povodom Svetskog dana pozorišta za decu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi