Reditelj Diego De Brea uoči premijere u BDP: Nebo iznad nas je prazno, a život neizdrživ

Cenjeni i višestruko nagrađivani slovenački reditelj Diego De Brea trenutno radi na predstavi “Baal” čija je premijera zakazana za 15. april u Beogradskom dramskom pozorištu.

U pitanju je prvi celovečernji komad Bertolta Brehta koji je napisao sa 19 godina, ali ga je dorađivao sve do svoje smrti 1956. godine. Na kraju je napisao pet verzija, a reditelj De Brea je objasnio da se najviše referisao na poslednju, ali da su ipak zastupljeni delovi iz svih.

U komadu igraju Miloš Biković, Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Ivan Zablaćanski, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Miloš Petrović Trojpec, Milan Čučilović, Milan Zarić, Miodrag Radonjić i Stefan Radonjić.

Na današnjoj konferenciji za medije De Brea je istakao da komad koji je mladi Breht pisao u psihozi Prvog svetskog rata možda najbolje korespondira sa današnjim vremenom kada “kapitalizam i sreća i sloboda ne idu zajedno”.

– Otvara se pitanje šta mi činimo povodom toga. Zašto smo toliko dezorjentisani, zašto je ovo nebo iznad nas prazno i neobećavajuće, a ovo gde smo mi toliko neizdržljivo… Ovaj Baal traži ono što je polazno mesto slobode, a to je da kažemo ljudima i sebi ono što jeste, a ne ono što je dobro da se kaže. Ovde se traži ono što je obrnuto od kapitalizma – traži se sloboda. Ova sloboda je nešto u šta mi nikako ne ulazimo, nego pristajemo na sigurnost, a sigurnost, koja je najosnovnija fiziološka potreba je najniži nivo čoveka. Da bismo promenili nešto i izašli iz te regularnosti kojom nismo zadovoljni treba biti snažan i hrabar i ići do ruba, do kraja – iako to znači potpunu destrukciju. Smešno je da živimo u svetu u kojem nije dobro, a ipak pristajemo na ovo što jesmo – objašnjava reditelj.

Ističe da rub i opasna situacija dovedu čoveka do adrenalinskih stanja pomoću kojih možemo da otvorimo ono što je zatvoreno – a to je ono što je najbolje u nama.

– Mi sebi više ne dozvoljavamo da zaplačemo, da pokažemo kakvi jesmo zaista. I to traženje je glavni cilj našeg junaka. Može se reći da s jedne strane uništava sve ispred sebe, a s druge strane leči jer otvara one najveće rane koje kod nas postoje.

Dodao je da je rad na ovom komadu drugačiji jer i sam Breht prezire iluzije – a mi volimo iluzije jer one sakrivaju ono što je istina.

– Breht pokušava da skine šminku, da glumac ne bude zaštićen nego da izbaci iz sebe sve ono što ga muči i bili šta što predstavlja prepreku da bi se oslobodio. U ovom trenutku kada živimo u opštoj dezorjentisanosti, gde nismo više mi kreatori našeg života, nego puštamo da svet oko nas kreira nas, ovaj Baal pokazuje da izaći iz ovoga nije moguće i da je samo smrt ono jedino i pravo rešenje i da treba da se tera s destrukcijom do kraja. Iz sadašnjosti treba izvući maksimum, a ne da gledamo šta je bilo i šta će biti. Živeti od toga šta je bilo – to nije život, a kapitalizam nas programira da svaku stvar radimo samo za ono šta će biti kasnije i to je surovost koja ubija kreativnost.

O radu sa glumcima reditelj ističe da mu je zadovoljstvo što u ekipi ima Miloša Bikovića, ali i da želi da istakne da je u procesu stvaranja želeo da glumci dođu do toga da iz njih izađe ono najbolje, ono istinito, bez laži i glume na kraju krajeva.

– Pokušavao sam da glumce dovedem do ruba, da ono što izađe na čistac teramo do kraja. Ideja Brehtova je: “Nisam imao izbora, to što živim je drugi izbor, a nije najboji, bolje  je ne roditi se. Treba biti svestan da uvek tražiš izlaz koji je uvek na rubu i zahteva izuzetnu drskost i hrabrost, a mi nju nemamo zato što je lakše patiti u tome što je. Nema patnje kod  Brehta, on ne podnosti sentimentalizam, lirizam, šminke, iluzije… Na tome sam bazirao ovaj komad – zaključuje reditelj Diego De Brea.

Pročitajte još

„Cement Beograd“: Nova predstava u BDP sa čuvenom slovenačkom glumicom u glavnoj ulozi

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi