Onlajn izdanje 71. Međunarodnog filmskog festivala Berlinale počinje danas u Berlinu, a za Zlatnog medveda takmiči se 15 filmova.
Dugo se nije znalo kako će se aktuelna situacija odraziti na najveći filmski festival u Nemačkoj. Poslednje, jubilarno 70. Berlinale za malo je izbeglo mere zatvaranja, i održano je u normalnom obliku, ako se ne računa činjenica da je to bilo prvo Berlinale pod novim rukovodstvom.
Duo na čelu Berlinala, Marijete Risenbek i Karlo Šatrijan se već druge godine svog rada našao pred možda najvećim izazovom s kojim se taj festival susreo od svog osnivanja pre više od sedamdeset godina. Da se filmska industrija nalazi u kritičnom periodu pokazuje i akcija održana u nedelju uveče, dan uoči početka specijalnog izdanja Berlinala: svi bioskopi su, nakon tačno četiri meseca, bili osvetljeni. Time se želi, kako kažu organizatori akcije, da se utiče na politiku da filmskoj industriji napokon pruži neku perspektivu otvaranja, piše DW.
– Nipošto nismo hteli da otkažemo Berlinale – rekla je Marijete Risenbek.
Iz te odlučnosti rodio se novi koncept kojeg već mnogi i pre nego što se pokazao uspešnim hvale kao moguće rešenje za budućnost festivala koji poslednjih godina pomalo gubi trku s konkurencijom iz Kana i Venecije.
Ovogodišnje Berlinale tako je podeljeno u dva dela: prvi od 1. do 5. marta i drugi od 9. do 20. juna. U prvom, prolećnom delu filmove će preko onlajn-platformi da gleda profesionalna publika: stručni žiriji, predstavnici industrije, i novinari. Pobednik će, naravno bez svečane ceremonije, biti proglašen saopštenjem na kraju petodnevnog onlajn-striminga.
U drugom delu festivala odabrani filmovi biće prikazani širokoj publici u bioskopima širom Berlina. Organizatori u tom delu programa vide šansu da povrate aspekt koji je ove godine zbog pandemije izostao, a na koji su jako ponosni: kontakt s publikom. Jer, za razliku od ostalih velikih festivala, Berlinale je bio i ostao festival otvoren za sve ljubitelje filma, a ne samo za povlašćene s akreditacijama oko vrata.
Na leto će se i deliti nagrade, Zlatni i Srebrni medvedi. Za mnoge filmove koji su se našli na programu već sada su poznati počeci prikazivanja u bioskopima na leto, tako da bi drugi deo Berlinala mogao ipak da bude iskorišćen za promociju kao što je to obično slučaj s normalnim izdanjima festivala.
Da ipak sve nije normalno pokazuje i izbor filmova, posebno u takmičarskom delu. Tu upada u oči potpuni izostanak američkih produkcija. Holivudski producenti svoje adute ne žele da “troše” sada, već kasnije, kada bude bilo jasno kada će filmovi moći da se prikazuju u bioskopima širom sveta.
Ni nemački producenti nisu preterano išli na ruku novom konceptu festivala: dva nemačka filma od kojih se mnogo očekuje, film “Nebenan”, rediteljski prvenac poznatog glumca Danijela Brila i “Fabian – oder Der Gang vor die Hunde” Dominka Grafa nisu na raspolaganju novinarima u onlajn-izdanju festivala. Producenti su objasnili da filmove premijerno žele da prikažu publici, u pravim bioskopima. Teško je reći da li se tu radi o filmofilskoj motivaciji ili o pukom strahu od piratskih kopija.
Pa ipak, predstavnici ostalih filmova u glavnoj konkurenciji zadovoljni su što su njihovi radovi prošli kroz strogi odabir. U takmičarskom programu ove godine konkuriše samo 15 filmova, od čega čak pet nemačkih.
Organizatori festivala uoči početka smotre posebno ističu zadovoljstvo što se za filmski sajam “European Film Market” ove godine prijavilo čak i više predstavnika filmske industrije nego inače. To bi moglo delimično da se objasni činjenicom da je ovakvo učestvovanje na sajmovima bez putnih troškova mnogo pristupačnije, ali i željom da se što bolje dočeka letnja sezona od koje mnogi očekuju mnogo.
Četiri člana žirija Berlinala su Jasmila Žbanić, Ildiko Enjedi, Đanfranko Rozi i Adina Pintilie.
U brojnim službenim programima ovogodišnjeg Berlinala pojavljuju se samo dva autorska filma iz zemalja zapadnog Balkana: “Kelti”, srpske rediteljke Milice Tomović u programu “Panorama”, kao i “Tabija”, bosanskohercegovačko-kanadskog reditelja Igora Drljače u programu “Genarations”. To je, u poređenju s prošlim godinama, relativno skromna ponuda.
Među 15 ostvarenja, nalaze se dva francuska filma – “Albatros” Gzavijea Bovoa i “Mala mama” rediteljke Selin Skijama, pored pomenutih nemačkih, ovu zemlju predstavljaće i film Marije Šreder “Ich bin dein Mensch”. Rumunski reditelj Radu Žude, koji je 2015. u Berlinu nagrađen za fim “Aferim”, ove godine se takmiči sa ostvarenjem “Bad Luck Banging or Looney Porn”.
Pročitajte još
Međunarodni filmski festival u Berlinu je osnovan 1951, a od 1978. godine redovno se održava svake godine i to u februaru, a Zlatnog medveda je prošle godine dobio film “There is no Evil” Muhameda Rasulofa.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs
