Nova istraživanja o Van Gogu otkrivaju mračne strane genijalnog uma čuvenog slikara

03.11.2020

11:44

0

Autor: Mona Cukić

Naučnici iz medicinskog univerziteta u Groningenu su otkrili pozadinu njegovog mentalnog stanja u periodu nakon što je sebi odsekao uvo, čitajući stotine pisama koje je slao, najviše svom bratu Teu

Printscreen

Slavni slikar Vinsent van Gog (1853-1890) je najverovatnije imao delirijum tremens kada je naglo pokušao da se odvikne od alkohola, pokazala su nova istraživanja iz Holandije.

Kako prenosi BBC, istraživači iz medicinskog univerziteta u Groningenu su otkrili pozadinu njegovog mentalnog stanja nakon što je sebi odsekao uvo, pošto su istražili njegovu psihu na osnovu stotine pisama koje je slao, najviše svom bratu Teu.

Van Gog je za života demantovao da je taj incident bio posledica nervnog sloma. Međutim, naučnicu su sada otkrili da je umetnik najverovatnije imao dve epizode delirijum tremensa, izazvanog naglim prekidanjem alkohola, nakon što je odsekao sebi uvo. Istraživači su se ogradili da ne mogu da tvrde da je ovo 100 posto tačno jer “pacijent nije živ da bi im odgovorio na pitanja”.

Delirijum tremens je najteža komplikacija bolesti alkoholizma i nastaje posle naglog prekida uzimanja alkohola.

Naučnici su istakli da Van Gog najverovatnije nije imao šizofreniju, ali je bolovao od “maskirane” epilepsije, koja mogu da izazovu anksioznost, zablude i halucinacije. U njegovom slučaju, epileptične epizode su možda uzrokovane “stilom života koji je vodio – prekomerno je koristio alkohol, bio neuhranjen, slabo spavao i mentalno se iscrpljivao.”

– Iako su njegova pisma sadržala mnogo informacija, moramo imati na umu da ih nije slao doktorima, već članovima porodice i rođacima, kako bi ih obaveštavao o stanju. Tako da je mnoge stvari možda ublažavao ili skrivao. Stoga, ovaj naš izveštaj o Van Gogu neće biti poslednji po pitanju njegove bolesti – rekao je Viljem Nolen, psihijatar koji je deo istraživačkog tima. Dodaje se i da je Van Gog bolovao od bar dve mentalne bolesti – manično-depresivne psihoze i bipolarnog poremećaja, ali mu tadašnji lekari nisu dijagnostikovali bolest.

Budući da u njegovo vreme nisu bili dostupni dodatni pregledi – posebno skeniranje mozga i tehnike snimanja, teško je utvrditi ove nalaze van razumne sumnje, naveli su.

Van Gogova kreativnost se ponekad pripisuje njegovim problemima mentalnog zdravlja, ali stručnjaci za umetnost tvrde da su njegova dostignuća zasnovana na veštinama njegovog zanata, na kojem je radio naporno razvijajući ga tokom mnogih godina. Ono što ističu je, a je u stvari, retko stvarao tokom perioda psihoze. Uprkos unutrašnjim previranjima, navode stručnjaci, Van Gog je bio duboko motivisan da nastavi da slika, a svoja „intimna prijateljstva“ opisivao je kao svoj jedini lek.

Umro je 29. jula 1890. godine, dva dana nakon što je pokušao da se ubije.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti