Melina Merkuri: Afrodita 20. veka

Melina Merkuri je bila grčka glumica, pevačica i političarka. Rođena je 18. oktobra 1920. godine, na Kolonakiju, najlepšem delu Atine, podno Akropolja. U dva mandata je bila grčka ministarka kulture, inače prva žena na toj poziciji, i stekla je kultni status među svojim sunarodnicima jer je, kako svojom umetnošću, tako i političkom borbom učinila mnogo za svoju zemlju.

Snimila je samo 18 filmova, ali se većina smatra izuzetnim ostvarenjima koja su joj donela svetsku slavu. Najzapaženiju ulogu ostvarila je u filmu „Nikad nedeljom“, koji joj je doneo nagradu BAFTA, Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za Oskara 1960. godine. U tom filmu je igrala Ilju, „prostitutku zlatnog srca“ i pevala legendarnu pesmu Manosa Hadzidakisa, kod nas poznatu kao „Deca Pireja“. Dve godine kasnije snimila je „Fedru“, jedan od svojih najboljih filmova, u kome je igrala sa Entonijem Perkinsom. Ovaj crno-beli film je režirao njen suprug Žil Dasen, a muziku je radio čuveni Mikis Teodorakis. Melina je u filmu nosila isključivo „Dior“, a ovo ostvarenje se pamti po jednoj od najlepših ljubavnih scena u istoriji evropske kinematografije koju prati instrumentalna verzija čuvene pesme „Zvezdo moja, meseče moj“. Merkuri je bila neprikosnovena heroina ove priče koja dominira svakim kadrom. Elegantna, prelepa, graciozna, harizmatična, divnog glasa i izvanrednog glumačkog umeća, bila je oličenje filmske dive u svakom pogledu. Film je imao premijeru 18. oktobra 1962. na njen 42. rođendan. Poznati su i njeni filmovi „Ciganin i džentlmen“, „Topkapi“ i mnogi drugi, kao i nezaboravne pozorišne uloge u Brehtovoj „Prosjačkoj operi“, Tenesijevoj „Slatkoj ptici mladosti“ i Eshilovoj „Orestiji“.

Otac Meline Merkuri bio je ministar unutrašnjih poslova, a majka je poticala iz jedne od najuglednijih grčkih porodica. Ipak, najznačajniju ulogu u Melininom životu imao je njen deda, Spiridon Merkuris, jedan od najuspešnijih gradonačelnika koje je Atina ikada imala. U svojoj biografiji „Rođena sam kao Grkinja“, koju je Melina počela da piše nakon što je bila prisiljena da napusti domovinu, 1971. godine, u više navrata je istakla da su je upravo dedini životni stavovi odredili kao osobu i postavili joj visoke etičke standarde.

Pokazala je čeličnu snagu u borbi protiv vojne hunte koja je 21. aprila 1967. pučem preuzela vlast i gušeći građanska i demokratska prava Grka ostala na čelu države do 1974. godine. Melini je zbog te borbe oduzeto grčko državljanstvo, proterana je iz zemlje i sva imovina joj je konfiskovana. Otišla je u Pariz, ali se nikada nije zaustavila. Nastavila je da kritikuje režim u Grčkoj, organizovala je proteste širom sveta, javno istupala u prepoznatljivoj crvenoj haljini i žestoko osuđivala način na koji je hunta vodila zemlju.

– Uzeli su mi imovinu, pa šta? Nisu mogli da mi otmu moj grčki identitet i ono čemu me naučio još moj deda: prave vrednosti nisu ni novac, ni vlast, već hrabrost i osećaj za pravdu – izjavila je kada je napuštala Atinu.

Umrla je 6. marta 1994. godine. Grčka ne pamti sahranu sa više ljudi ni pre, ni posle toga, a danas je u toj zemlji gotovo nemoguće naći grad koji nema ulicu sa imenom Meline Merkuri. Grčka je nastavila da vodi borbu jedne od svojih najslavnijih i najvoljenijih glumica, i veoma poštovane ministarke, za „Povratak partenonskog mermera“, kako je davne 1961. godine nazvala svoju misiju da delovi Partenona iz Velike Britanije budu vraćeni u Atinu. Naime, engleski lord Elgin je još u 19. veku navodno „kupio“ njegove najznačajnije delove, koji se još uvek nalaze u Britanskom muzeju u Londonu. Melina je to smatrala pljačkom i skrnavljenjem jednog od najveličanstvenijih dela koje je stvorio ljudski um.

Sunarodnici su je posle njene smrti prozvali poslednjom grčkom boginjom, a 2020. godina je u Grčkoj proglašena njenom godinom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi