Josif Tatić: Surovi emotivac koji nije voleo intervjue

Josif Tatić je rođen 13. aprila 1946. godine u Novom Sadu. Njegovi roditelji Branko i Hristina su takođe bili glumci. Prvu ulogu imao je sa četiri godine u predstavi „Madam Baterflaj“. Igrao je ćerku Madam Batrflaj u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i za potrebe uloge nosio ogromnu plavu periku. Studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Od 1968. godine bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali je igrao i u drugim pozorištima u zemlji, u SKC-u, Zvezdara teatru, Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i u SNP u Novom Sadu. Imao je veoma burnu mladost. Uživao je u rakiji, vinu, pesmi i kafani i često je uz smeh govorio da žali što mu mladost nije bila još burnija.

Iako je odigrao brojne uloge u pozorištu, na filmu i televiziji, šira publika će ga pamtiti po ulogama Slobodana Mihajlovića u predstavi „Šovinistička farsa“ koju je sa Predragom Ejdusom igrao više od hiljadu puta, Božidara Soldatovića „Jataganca“ u seriji „Bolji život“ i Tanasija Vitorovića u seriji „Grlom u jagode“. Za ulogu oca u predstavi „Hadersfild“, koja je bila njegova poslednja velika pozorišna uloga, 2006. godine je dobio nagradu „Zoranov brk“.

Nosio je nadimak „Tale Surovi“, ali je bez obzira na svoj grubi i strogi izgled, bio čovek blagog karaktera i veoma cenjen među kolegama. Njegova surovost ogledala se u njegovom glumačkom umeću o kojem svedoče odigrane predstave, filmovi i serije. Važio je za izuzetno duhovitog i emotivnog čoveka.

Igrao je u preko četrdeset predstava među kojima su „Kad su cvetale tikve“, „Spasen“, „Pučina“, „Balkanski špijun“, „Seobe“, „Knez Pavle“, „Molijer – još jedan život“, „Italijanska noć“, „Hadersfild“ i mnogim drugim.

Svoju prvu filmsku ulogu je odigrao u ostvarenju Vladimira Pavlovića “Deca vojvode Šmita”, a filmovi i serije koji su obeležili njegovu karijeru su „Košava“, „Petrijin venac“, „Hajduk“, „Još ovaj put“, „Bal na vodi“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Tesna koža 2“, „Bolji život“, „Otpadnik“, „Boj na Kosovu“, „Poslednji krug u Monci“, „Hajde da se volimo 2“, „Hajde da se volimo 3“, „Vizantijsko plavo“, „Spasitelj“, „Bure baruta“, „Nož“, „“Tajna porodičnog blaga“, „Turneja“, „Profesionalac“.

Bio je jedan od malobrojnih umetnika koji nije previše voleo da javno govori o sebi. Bilo mu je draže da o njemu pričaju njegove uloge i nije se trudio da oduševi publiku i kolege ističući sebe i svoje uspehe. Vrlo retko se pojavljivao u televizijskim emisijama i davao intervjue i izjave.

Bio je boem, čovek pun strasti, neobičan, svoj, beskopromisan i omiljen. Obožavao je sport, posebno fudbal, tenis i košarku. Gluma i pecanje su mu bili podjenako dragi, i često je putovao u Italiju, jer je kao veliki gurman, voleo njoke, lazanje i paste. U mladosti je igrao hokej i teško mu je bilo da se odluči između glume i sporta, ali čim su ga primili na Akademiju, znao je da je to njegov životni put. Voleo je da igra karte, posebno „remi“ i „crne mace“. U jednom trenutku je na godinu dana napustio pozorište želeći da bude slobodan umetnik, ali je brzo shvatio da ne može bez teatra. Bio je blizak prijatelj sa Danilom Kišom.

Pročitajte još

Sećanje na Radu Savićević: „Mislim da ne bih ni mogla da igram neku lošu ili zlu žensku, osmeh bi me izdao“

Jednom prilikom je izjavio: “Trudim se da ne gnjavim i da budem brz glumac -moj uzor na filmu je Hemfri Bogart, koji je za deset sekundi znao da izgovori dvadeset hiljada glupih rečenica i da pritom ne trepne”.

Josif Tatić je preminuo iznenada u 67. godini života, na današnji dan, 8. februara 2013. u Beogradu. Njegova ćerka, Jelisaveta Tatić-Čuturilo je poznata srpska kostimografkinja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi