Još jedna strana priče o „Dari iz Jasenovca“: Film eksplicitno odvaja obične hrvatske građane od ustaškog režima

Film „Dara iz Jasenovca“ o srpskoj devojčici koja u jeku Drugog svetskog rata završava u koncentracionom logoru Jasenovac u Hrvatskoj gotovo svakodnevno u celom svetu izaziva veliko interesovanje, sukobe mišljenja i oprečne stavove. Film Predraga Antonijevića je okarakterisan da promoviše srpsku nacionalističku propagandu, a zapravo je u pitanju ozbiljan pokušaj da se opiše fašističko ugnjetavanje na ovim prostorima, piše portal Balkan Insight.

U tekstu „Kontroverzni srpski film o Holokaustu nije anti-hrvatska propaganda“ eminentni britanski istoričar Rori Jomans, stručnjak za period ustaške NDH, nije saglasan sa takvim jednostranim viđenjem ovog filma, ističući da je „Dara iz Jasenovca“ ozbiljan prikaz fašističkog ugnjetavanja.

– I pre nego što je publika imala prilike da pogleda film Predraga Antonijevića, koji se bavi stravičnim zločinima ustaša u kompleksu logora smrti Jasenovac, naišao je na salve neopravdanih kritika američkih i britanskih filmskih poznavalaca – piše Jomans, navodeći da su recenzenti film blanko odbacili kao grubu srpsku nacionalističku propagandu, dok je jedan kritičar otišao toliko daleko napisavši da film uopšte nije trebalo da bude snimljen.

– „Dara iz Jasenovca“ ima za cilj da prikaže svakodnevni život u koncentracionom logoru iz ugla desetogodišnje devojčice Dare Ilić, koja je uhapšena sa starijim bratom, majkom i dvogodišnjim bratom Budom na Kozari. Njen otac je već zatvoren u Jasenovcu i radi kao grobar na stratištu Gradina, znajući da će jednog dana i sam sebi iskopati grob. Ubrzo pre dolaska u ženski i dečji deo logora Stara Gradiška, Darina majka i stariji brat su ubijeni. Nakon toga, priča se fokusira na Darinu odlučnost da održi obećanje koje je dala majci – da se nikada neće odvojiti od malog brata, čak i kada on postaje sve slabiji i kada žene koje su brinule o njemu u logoru budu ubijene ili poslate u Nemačku na prinudni rad – objašnjava istoričar radnju filma.

Jomans piše da uprkos tvrdnjama brojnih kritičara, u ovom filmu ima malo dokaza o nekakvoj skrivenoj nacionalističkoj agendi.

– Naprotiv, u prvoj sceni mlada hrvatska seljanka spašava bebu iz kolone zatvorenika na putu do koncentracionog logora, gorko osuđujući nehumanost ustaša prema srpskim ženama i deci. Kao takav, film od samog početka eksplicitno odvaja obične hrvatske građane od ustaškog režima. Film takođe ne ignoriše patnju Jevreja ili Roma u logoru. Trubački orkestar koji prati banket za stražare je romski, dok su dva najvažnija sporedna lika u filmu Jevreji – piše Jomans.

On se slaže sa činjenicom da se film fokusira na iskustva Srba u Jasenovcu, ali da je to ispravna odluka s obzirom na to da su većina logoraša bili Srbi.

– To, pak, odražava činjenicu da je za ustaše glavni cilj izgradnje države bio uništavanje Srba kao naroda – naglašava istoričar.

Jomans primećuje da je film donekle moguće protumačiti kao anti-katolički, ali i pojašnjava čitaocima zašto je to tako.

– Delovi katoličkog klera u Hrvatskoj odigrali su sramotnu ulogu u progonu Srba. Osim zloglasnog fratra Miroslava Filipovića-Majstorovića, koji se pojavljuje kao sporedni lik u filmu, brojni sveštenici, monasi i studenti bogoslovije služili su kao stražari koncentracionih logora.

Ipak, Jomans naglašava da, iako su neke katoličke monahinje poznate po okrutnosti prema srpskoj deci, naročito u dečjem logoru Jastrebarsko, nijedna časna sestra nije bila smeštena u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.

I pored pohvale za kostime kaže da neki od njih nisu bili baš najsrećnije rešenje, ali pošto je „Dara iz Jasenovca“ igrani film, a ne dokumentarac, preplitanje stvarnih događaja i likova u dramske svrhe je standardni deo filmske konvencije.

Jomans još navodi da iako su neke scene previše nasilne i izgledaju preterano, poput kadrova banketa na kom su logoraši prinuđeni da igraju „muzičke stolice“, ti delovi filma imaju svoju svrhu.

– Te scene imaju više smisla kada shvatite šta Predrag Antonijević pokušava da postigne. Želi da nas frontalno suoči sa užasima Jasenovca i ne dozvoljava nam da odvratimo pogled. Mračni banket, gde mladi nemački oficir povraća dok mu nadređeni viče: „Dobrodošao na Balkan“ je kao Bunjuelevsko pozorište – piše istoričar i dodaje:

– Sjajna gluma je ono što odlikuje ovaj film. Iako je glumac Marko Janketić daleko lepši nego što je Maks Luburić bio u stvarnom životu, on sa zapanjujućom tačnošću prikazuje njegovu sociopatičnu, zastrašujuću ratobornost. U međuvremenu, Jelena Grujičić kao jevrejska medicinska sestra koja se sprijatelji sa Darom predstavlja hrabar i moralan lik.

Britanac ističe da film dirljivo istražuje neustrašive i složene moralne kompromise koje su zatvorenici logora smrti prisiljeni da naprave, dok kamera izbliza snima njihova izražajna lica.

Pročitajte još

Neočekivano: „Dara iz Jasenovca“ pre bioskopa na televiziji

– Iznad svega, tihi, dostojanstveni nastup Biljane Čekić u ulozi Dare, odlučne da spasi bebu i da se ne odvoji od nje, nosi film na svojim plećima. Do samog kraja emocionalno smo preplavljeni brigom za njenu sudbinu, i do poslednjeg trenutka zaista nije jasno kako će se njena priča završiti – navodi Jomans.

Možda su pozitivne i negativne kritike ovog filma manje bitne od onoga što predstavlja. Uprkos svim svojim manama „Dara iz Jasenovca“ je značajan proboj koji pruža referentnu tačku regionalnim režiserima koji žele da snimaju ozbiljne komercijalne filmove o žrtvama u ratom razorenoj Jugoslaviji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi