Između poezije i nasilja: Otvorena izložba Eme Bregović u bioskopu „Balkan“

U subotu, 12. juna u bioskopu „Balkan“, otvorena je izložba „Don’t Worry” Eme Bregović, ćerke čuvenog muzičara Gorana Bregovića, na kojoj ova vizuelna umetnica predstavlja svoje radove nastale u poslednjih nekoliko godina. Izložbu organizuje Fondacija Saša Marčeta, a kustoskinja je direktorka fondacije Ksenija Samardžija. Posetioci mogu da pogledaju izložbu do 4. jula, a radno vreme Bioskopa Balkan je od 11 do 20 časova, od utorka do subote.

Povodom otvaranja izložbe u ovom prostoru, Ema Bregović je rekla:

– Balkan je u svojoj istoriji toliko puta menjao identitet. Bio je i opera i pozorište, i bioskop i kafana. Mislim da se sve stvari na takav način menjaju i evoluiraju, pa i skulpture. Moja umetnost pokušava da bude što pristupačnija i zato se i bavim arhetipovima – stvarima koje svi mogu da prepoznaju. Od kolevke, do babuški, ruskog jajeta, gnezda… Arhetipovi grade kulture, grade identitete, i od momenta kada ih mi dekonstruišemo tu se stvara magija. Identiteti se non-stop menjaju i mešaju, i to je lepota umetnosti i čovečanstva – ističe umetnica.

Ksenija Samardžija o izložbi je napisala:

„Monumentalnost radova, složena produkcija, sjajni aluminijum, mesing, sve je u funkciji utiska grandiozne apsurdnosti. Estetika je sačuvana. Upravo u svim ovim elementima nastajanja Eminih radova, koji se grade dugo, sporo, mukotrpno, učitava se potencijal koji svojom mladalačkom energijom unosi svežinu i smelost suočavanja sa fundamentalnim temama. U toj liniji Ema stoji uz rame sa prethodnim generacijama skulptora, žena, koje su dominantno predstavljale savremenu jugoslovensku umetničku scenu”.

Ema  Bregović rođena je u Parizu 1994.  godine. Magistrirala je na Školi lepih umetnosti u Nantu (Francuska), 2018.  godine, a trenutno živi i radi u Beogradu  i Parizu. Ema crpi inspiraciju iz univerzuma nerazrešenih konflikata, fluktuirajućih identiteta i kontroverznih značenja, analizirajući kompleksna pitanja granica, transgresije, religija i šizmi.

Njeni radovi reflektuju dihotomije  i kontroverze i odišu ambivalentnošću, višeznačnošću i nesaglasnošću, koje su  u konstantnom dijalogu sa opipljivim karakteristikama i subverzivnim  konotacijama objekta. Umetnica na ovaj način provocira publiku, pozivajući je  da istraži antagonizam između materijala koje koristi, objekata koje predstavlja i značenja koja im pridaje.

Pročitajte još

Nove misterije o najpoznatijoj slici na svetu: Gde je originalna Mona Liza?

Najznačajnija dela mlade umetnice prikazuju sinestetičku harmoniju između poezije i nasilja, odražavajući njenu katarzičnu potragu za mirom, jedinstvom i spokojem izgubljenim kroz jugoslovenske ratove.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi