Godina bez Nede Arnerić: Sećanje na prelepu Višnju sa Tašmajdana

Neda Arnerić je rođena  u Knjaževcu, 15. jula 1953. godine. Pored glume, diplomirala je istoriju umetnosti, a jedno vreme se bavila i politkom. Njen prvi film, „San“ iz 1966. godine, napravio je od Nede prvu dečju filmsku zvezdu Jugoslavije, dok joj je godinama kasnije uloga neveste u kultnom filmu „Ko to tamo peva“ obezbedila status seks simbola. U karijeri dugoj pola veka, Arnerićeva je ostvarila značajne uloge u filmovima „Jutro“, „Podne“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Ukleti smo, Irina“, „Ispravi se Delfina“, „Užička republika“, „Valter brani Sarajevo“, „Kros kontri“, „Varljivo leto ’68“, „Tajvanska kanasta“, „Večernja zvona“, „S.O.S – spasite naše duše“, „Promeni me“, „Za kralja i otadžbinu“ i mnogim drugim. Igrala je i u mnogobrojnim italijanskim filmovima, kao i u svetskom televizijskom hitu „Šaft“. Nakon velike popularnosti šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, glumica je tokom devedesetih ponovo doživela veliku slavu zahvaljujući blokbasteru „Tri karte za Holivud“ i televizijskoj seriji „Policajac sa Petlovog brda“.

Neda Arnerić je dobitnica nagrade „Pavle Vuisić“ za životno delo, koja se dodeljuje glumcu „kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu“. Takođe, dobitnica je dve Arene na Filmskom festivalu u Puli.  Zlatne za film „Haloa – praznik kurvi“ Lordana Zafranovića (1988), i srebrne za ulogu u drami „Ispravi se, Delfina“ Aleksandra Đurčinova (1977), za koju je dobila i nagradu „Carica Teodora“.

Već od rane mladosti pokazivala je interes za scensku umetnost. Učila je balet u Dečjoj baletskoj grupi Danice Šetine (1961-1964), i bila član Dečje dramske grupe Radio Beograda (1963-1966). Kao trinaestogodišnja devojčica snimila je svoj prvi film „San“, scenariste i reditelja Puriše Đorđevića i postala prva dečja filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji. Završila je Devetu gimnaziju u Beogradu, a već 1968. godine je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića.

U periodu od 1969. do 1974. godine živela je i radila u inostranstvu i u Jugoslaviji, i tokom tih godina snimila čak 15 filmova. Od 1974. godine živela je u Beogradu. Radila je u celoj Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama. 1980. godine diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1985. do 1999. godine vodila je sopstvenu galeriju „Atrijum“ u Beogradu.

U pozorištu se prvi put pojavljuje sa 15 godina u dečjoj predstavi „Crveno i plavo u dugi“, u pozorištu „Boško Buha“. Zatim slede gostovanja u mnogim pozorištima po Srbiji, ali najzapaženije uloge Neda je ostvarila u predstavama „Profesionalac“ (izvedena 416 puta u Zvezdara teatru) i „Igra parova“ (izvedena 200 puta u Beogradskom dramskom pozorištu). Svoju monodramu „Jovana od metroa“ sa uspehom je igrala u Ateljeu 212.

Od 1998. godine predaje Javni nastup u Centru modernih veština u Beogradu. Bila je narodna poslanica u prvom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije (2000-2004), a 2005. godine postala je umetnička direktorka „Niš Art“ fondacije u Nišu.

Pročitajte još

Poslednji čin: Sećanje na umetnike koji su nas napustili u 2020. godini

Za svoja ostvarenja na filmu, 2009. godine dobila je „Plaketu Jugoslovenske kinoteke“, a godinu dana kasnije dodeljena joj je nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo.

Bila je udata za reditelja Dejana Karaklajića, glumca Radeta Markovića i lekara Milorada Mešterovića.

U karijeri dugoj 53 godine snimila je skoro 150 filmova i odigrala preko 40 uloga u pozorištu. Bila je jedna od najlepših, najtalentovanijih i najvoljenijih srpskih glumica. Plenila je šarmom, harizmom, lepotom i gracioznošću.

Preminula je u svom domu, 10. januara 2020, u 67. godini života. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi