Fenomen 007: Ko je Džejms Bond?

Džejms Bond, poznat i kao agent „007“, je izmišljeni britanski špijun koji se prvi put pojavio 1953. godine u romanu pisca Ijana Fleminga koji je napisao više romana i pripovedaka sa Bondom kao glavnim junakom, o kome je snimljeno čak 25 filmova. Albert R. Brokoli i Hari Salcman producirali su većinu oficijelnih naslova do 1974. godine, kada Brokoli postaje samostalni producent. U zvaničnim filmovima, Bonda je do sada igralo šest glumaca: Šon Koneri, Džordž Lejzenbi, Rodžer Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan i Danijel Krejg. Lik Džejmsa Bonda, osim u romanima i filmovima, pojavljuje se i u mnogim video-igricama, stripovima i filmskim parodijama.

Fleming je svog čuvenog junaka nazvao po ornitologu Džejmsu Bondu, autoru priručnika „Ptice zapadne Indije“. I sam strastveni ptičar, Fleming se nalazio na Jamajci u trenutku kada je odlučio kako će se zvati junaka njegovog prvog romana, „Kazino Rojal“. Kasnije je objašnjavao da mu je to ime zvučalo „kratko, ne previše romantično, anglosaksonski i usput vrlo muževno. Upravo onako kao što mi je odgovaralo u tom trenutku”.

Inspiraciju za Bondov lik Fleming je crpeo iz svog raskošnog i razuzdanog načina života po kome je bio poznat, a nalazio ju je i među svojim kolegama, agentima britanske tajne službe za vreme Drugog svetskog rata, a naročito u događajima u „Estoril kazinu“, u portugalskom gradiću Estorilu, gde su špijuni zaraćenih država dolazili u dodir sa evropskim plemstvom. Sve to je poslužilo Flemingu kao nadahnuće za pisanje prvog romana. Veruje se da je u kreiranju Bondovog lika veliku ulogu odigrao i čuveni srpski tajni agent iz Drugog svetskog rata, Duško Popov, u kome je pisac takođe pronašao veliku inspiraciju.

Iako je u početku bio izrazito nezadovoljan izborom Šona Konerija za ulogu Bonda, opisujući ga u jednom trenutku kao „preraslog kaskadera”, Ijan Fleming se kasnije predomislio i toliko mu se svidelo Konerijevo tumačenje da je u svojim romanima prilagodio podatke o Bondovom poreklu tako što je napisao da je njegov otac bio Škot. Zapravo, Fleming je prvobitno izabrao Rodžera Mura za ovu ulogu.

Inače, agent Džejms Bond član je MI6, međunarodnog ogranka britanske tajne službe i nosi kodni broj „007”. Prefiks „007” označava neograničeno korišćenje dozvole za ubistvo pri obavljanju dužnosti. Bond je strastveni ženskaroš i obožava piće i cigare. U isto vreme, on je vrhunski špijun koji vrlo dobro obavlja svoj posao. Kao literarni junak, Džejms Bond je težak pušač koji konzumira i do 70 cigareta na dan. Filmski Bond je legendaran po svojoj svestranosti i nepobedivosti. U filmovima sa Rodžerom Murom Bondova „genijalnost” je blago parodirana, ali već u „Operaciji Svemir“ dostiže novi uzlet. Za vreme „vladavine” Timotija Daltona autori su tu Bondovu osobinu sveli na razumnu meru, ali je nisu u potpunosti eliminisali.

Žanrovski, romani i filmovi o Bondu kreću se u rasponu od realističkih špijunskih drama do izleta u naučnu fantastiku. Roman „Iz Rusije s ljubavlju“ postao je vrlo popularan kada je objavljeno da se radi o jednoj od omiljenih knjiga Džona F. Kenedija. Flemingovi originalni radovi su uglavnom mračni, bez lepršavosti i svima poznatih pronalazačkih „dosetki”. Umesto toga, u njima imamo spoj jedinstvenih negativaca, neobičnih zapleta i senzualnih žena koje se najčešće zaljubljuju u Bonda. U filmovima se detaljno razrađuju sadržaji Flemingovih knjiga i uvode razne spravice koje smišljaju genijalci iz Kjuovog odeljenja, angažuju kaskaderi u opasnim scenama i vrlo često se Flemingovi zapleti menjaju do neprepoznatljivosti, tako da postanu mnogo primereniji filmskom mediju i samim tim zanimljiviji publici. Bondove avanture su obično u vezi s nekom formulom pri čemu on spasava svet koji želi da uništi apokaliptični negativac, obično ludak. Naravno, negativac nastoji da ubije Bonda namamljujući ga u smrtonosnu zamku pri čemu taj isti negativac gubi važne informacije. Bond se izvlači iz opasnosti i koristi upravo te informacije da bi onemogućio zločinca.

Albert R. Brokoli i Hari Salcman započinju oficijelnu proizvodnju bioskopskih filmova o Bondu 1962. godine filmom „Dr. No“, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Njihova producentska kuća, EON Productions u početku je izbacivala naslove jednom godišnje, a potom jednom u dve godine i filmovi su u tom ritmu snimani sve do 1989. Uz nekoliko izuzetaka, svi su dobro prolazili na blagajnama. I nakon povlačenja iz bioskopske distribucije, filmovi još uvek donose profit putem prava od TV emitovanja. U Velikoj Britaniji, Bond zauzima tri od prvih pet mesta na listi najgledanijih filmova prikazanih na televiziji, dok je u svetu zarada od filmova o Džejmsu Bondu na samom vrhu liste najvećih zarada u istoriji.

Tokom osamdesetih godina počinje da raste nezadovoljstvo kritičara koji smatraju da su napadni Bondov seksizam i raskošni mondenski ambijenti postali zastareli i dosadni, kao i da se njegov uglađeni i doterani izgled i maniri ne mogu nositi sa „modernističkom violentnošću” Brusa Vilisa u tadašnjem konkurentskom hitu „Umri muški“. Manje džentlmenski, a više ravnodušni i nasilni Bond Timotija Daltona, s kraja osamdesetih, nailazi na pomešane reakcije gledalaca. Neki pozdravljaju realističniji pristup temi i glavnom junaku, dok su drugi žalili za opuštenim samoironijskim odmakom karakterističnim za eru Rodžera Mura. Iako je „Dozvola za ubistvo“, iz 1989. godine, finansijski dobro prošao, ipak se nije mogao meriti sa svojim prethodnicima, a jedan od razloga je bila i slaba reklamna kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Novi film iz serije bio je najavljen za 1991. godinu, ali je borba oko autorskih prava udaljila „007“ sa velikih ekrana na šest godina.

Nakon pauze, obnovljena i modernizovana serija filmova započinje 1995. godine ostvarenjem „Zlatno oko“. Pirs Brosnan igra Bonda sa elegantnom mešavinom markantnog cinizma Šona Konerija i lakrdijaške samoironije Rodžera Mura. Ipak, većina kritičara se slaže da je Timoti Dalton najsličniji Flemingovoj zamisli Bondovog izgleda koji je do kraja definisan u romanima, naročito „Iz Rusije s ljubavlju“ – vertikalni ožiljak dužine sedam centimetara na njegovom levom obrazu (izostavljen u filmskim verzijama), plavosive oči, „okrutna” usta, kratka crna kosa, čuperak koji pada na čelo i jedva primetan ožiljak u obliku ruskog ćiriličnog slova „Š” na nadlanici, koji su urezali agenti SMERSH-a.

Filmski Bond poznat je po svojoj sklonosti da pije votku martini i to „promućkan, ne promešan”. Literarni Bond preferira votku martini, ali takođe pije i džin martini i burbon viski, a u romanu „Kazino Rojal“ naručuje martini sa votkom i džinom. U romanima, „007“ uvek poručuje martini sa tankom kriškom limuna, dok na filmu ovu Bondovu naviku srećemo samo u „Dr. No“. U stvarnosti, u martini barovima se „promućkan, ne promešan” martini naziva „martini Džejms Bond”.

Od filma „Dr. No“, svaki započinje „scenom pištoljskog pucnja”, kojom se uvodi lik agenta „007“ u film. Cev pištolja vidi se iz napadačeve perspektive koji gleda nadole prema Bondu koji korača i koji se u jednom trenutku brzo okreće i puca. Kadar postaje crven, simbolizujući liptanje napadačeve krvi, otvor cevi se pretvara u beli krug i – počinje film. U prva tri filma, lik Bonda u sekvenci pištoljskog pucnja predstavlja kaskader Bob Simons. Počevši sa filmom „Operacija Grom“ iz 1965. u navedenoj sceni pojavljuju se glumci koji tumače Bondov lik. Kaskader Simons i glumci Šon Koneri i Džordž Lejzenbi jedini su u navedenoj sceni nosili šešir, dok su Rodžer Mur, Timoti Dalton i Pirs Brosnan nosili smoking. Od filma „Zlatno oko“ (1995) pištoljska cev je kompjuterski generisana, dok sledeći film, „Umri drugi dan“, koji je ujedno bio i dvadeseti film o Bondu, uvodi još jednu novinu: kompjuterskom grafikom napravljen je metak koji izleće iz Bondovog pištolja i leti pravo prema gledaocu. Film iz 1999. godine „Svet nije dovoljan“ ima najdužu uvodnu sekvencu od svih filmova o Bondu, i traje čak 15 minuta. Po njenom završetku, započinje uvodna špica filma na kojoj su u manirističkom stilu prikazane diskretno obnažene lepotice koje senzualno plešu ili pucaju iz različitog oružja. Za vreme trajanja uvodne špice, popularni pevači interpretiraju glavnu muzičku temu filma. Od sredine devedesetih godina u filmskoj industriji postaje uobičajen manir da se uvodna špica izostavlja sa početka, pa filmovi o Džejmsu Bondu, koji je zadržavaju, i po tome ostaju autentični.

Slavnu muzičku „Džejms Bond“ temu komponovao je Monti Norman, a izvodi je orkestar Džona Barija. Prvi put se čula u filmu „Dr. No“, 1962. godine. Skraćena verzija teme uvek se čuje na početku filma, ali se često koristi i u samom filmu, naročito u akcionim scenama. Glavnu muzičku temu filma za vreme najavne špice uglavnom izvode popularni pevači tog vremena. Najviše ih je otpevala Širli Besi – čak tri, a ostala poznata imena su Tina Tarner, Djuran Djuran, Tom Džons, Pol Makartni, Nensi Sinatra, Karli Sajmon, Gledis Najt, A-ha, Šeril Krou, Šina Iston, Garbidž, Madona, Adel.

Bondovo poznato predstavljanje: „Bond. Džejms Bond”, postaje popularna fraza nakon što je u filmu „Dr. No“ prvi put promrmlja Šon Koneri, sa neizbežnom cigaretom u uglu usana. Potom je fraza uvrštena i u leksikon zapadne popularne kulture kao simbol uglađenog i ležernog mačizma. Ovu frazu je 2005. godine Američki institut za film proglasio za 22. najbolju frazu u istoriji filma.

Svaki obožavalac ima svog favorita među tumačima uloge Džejmsa Bonda – Šona Konerija – grubijana, čiji je mačizam sakriven iza uglađene pojave, Džordža Lejzenbija – kontroverznog grubijana, podjednako voljenog i odbacivanog, Rodžera Mura – prefinjenog, uvek uredno počešljanog pri spasavanju sveta, Timotija Daltona – nasilnog literarnog lika, i Pirsa Brosnana – uglađenog nasilnika. Danijel Krejg – Bond 21. veka je danas već postao nezamenljiv. Rodžer Mur je jedini Englez koji je glumio Bonda u zvaničnom nizu filmova. Šon Koneri je Škot, Džordž Lejzenbi Australijanac, Timoti Dalton je mešane italijansko-velške krvi i rođen je u Velsu, dok je Pirs Brosnan Irac. Kada je Danijel Krejg postao Bond ujedno je postao tek drugi Englez u ulozi slavnog agenta.

Egzotična špijunska oprema i vozila vrlo su popularni elementi svih Bondovih literarnih i filmskih poduhvata i gotovo uvek su presudni za uspeh svake Bondove misije. Bondov najpoznatiji automobil je srebrnastosivi Aston Martin DB5 koji se pojavljuje u „Goldfingeru“, „Operaciji Grom“, „Zlatnom oku“ i „Sutra ne umire nikad“. U Flemingovim knjigama Bond najviše voli sive Bentlije, dok mu se kasnije dodeljuje modifikovani Sab 900 turbo, kojem Bond daje nadimak „Srebrna zver“.

I na kraju – nezaobilazne i neodoljive „Bond devojke“. Otkako je Ursula Andres izašla iz vode u jednoj od najčuvenijih scena u istoriji filma, „Bond devojka“ je postala jedan od najznačajnijih seks simbola na velikom platnu. Grupa britanskih akademika je utvrdila da idealna „Bond devojka“ ima američki akcenat i nosi pištolj! Tom opisu su do sada najviše odgovarale glumice Luis Čajls iz „Munrejkera“ (1979) i Lana Vud kao Plenti O’Tul u „Dijamanti su večni“ (1971). Samo 27 procenata su bile plavuše, čak 40 procenata crnke, 19 brinete, a 9 crvenokose. Svi ženski likovi, osim Silvije Trenč („Dr. No“ i „Iz Rusije s ljubavlju“), „M“ i „gospođice Manipeni“, koje se i ne smatraju „Bond devojkama“, pojavljivali su se samo u po jednom filmu. Sasvim dovoljno da velikom broju malo poznatih glumica to bude odskočna daska u karijeri. Bilo je mnogo pokušaja da se od gomile „Bond devojaka“ napravi lista od „10 naj“. Likovi koji se najčešće pojavljuju na tim listama su Anja Amasova (Barbara Bah, „Špijun koji me je voleo“), Tereza di Vićenco (Dajana Rig, „U službi Njenog veličanstva“) i Hani Rajder (Ursula Andres, „Dr. No“), koja je u većini slučajeva na mestu broj jedan.

„Nije vreme za umiranje“ je najnoviji, 25. film o čuvenom agentu, koji je ove godine trebalo da ima svoju premijeru, koja je zbog pandemije odložena za 2. april 2021. Bonda još jednom igra Danijel Krejg.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi