Dragan Vujić Vujke: 24sedam razmišljam o…

Glumac Dragan Vujić Vujke odgovor na svako, čak i najjednostavnije novinarsko pitanje pretvori u živopisan detalj svoje životne i profesionalne priče, pa tako, u našoj rubrici „24sedam razmišljam o…“, čitaocima otkriva niz zanimljivih fragmenata koji su na njega, kao čoveka i umetnika, imali značajan uticaj. Na jesen ćemo ga gledati u prilično neočekivanoj ulozi u seriji „Jugoslovenka“, a kao prvak Pozorišta na Terazijama, na svojoj matičnoj sceni će, i ove sezone, publici pokloniti niz upečatljivih uloga po kojima je prepoznatljiv.

Film kome se uvek vraćate?

Svakako ostvarenje „Cinema Paradiso”, Đuzepea Tornatorea. Kao klinac, provodio sam sate u kino-kabini mog strica, kao junak tog filma, i percepirao film „punim plućima”. Priča o filmu, o ljubavi, i ima jedan rafinirani pristup preseku karaktera male sredine. Meni, kao čoveku koji voli da voli, vraćanje ovom filmu predstavlja šumeći vitamin C za životne radosti.

Pozorišna predstava koju nikada nećete zaboraviti?

„Sabirni centar” velikog Dušana Kovačevića, u režiji Mucija Draškića, koji je “ušao u kičmu” tog vanserijskog teksta. Jednostavnost igranja, konceptualnost prijemčiva za svaku „glavu u publici” i maestralna, filigranska histrionska ekvilibristika Rade Savićević i Đuze Stojiljkovića. Nažalost, ostaje samo kao prijatno sećanje, jer snimak ne postoji.

Knjiga koja vas je promenila?

Postoji ih nekoliko, ali su „Ex Ponto” i „Nemiri” Ive Andrića pobedili. Kao mlad, i malkice za životom lud, dugo vremena sam, uvek pred spavanje, uzimao nekoliko “zalogaja” misli tog velikog poznavaoca čovekove dimenzije. To je kompas, kad se izgubim u vrtlogu dilema i problema.

Putovanje koje ćete zauvek pamtiti? 

Apsolutno – Verona. Grad u kome mi se probudio parasimpatikus na prvu sekundu. Gradić u kome bih voleo da živim ostatak života. Mir u duši, ljubaznost na svakom mestu i neki, samo njima svojstven, italijanski hedonizam, koji je parametar za dolce vita.

Mesto na koje uvek iznova odlazite?

Šetalište na „25. maju”, kao „bratanac” Dorćola. Tolike misli, koje su se namotavale kao špageti na viljušku života, rođene su i proživljene na zelenoj klupici, gledajući u prvog komšiju – Ratno ostrvo. Moj “Rat i mir” već nebrojeno dugo. Volim Dorćol!

Pesma koja budi uspomene?

Moj otac nije bio čovek kafane, ali je bio Padre padrone, i moj Dambldor, učivši me mnogo toga, na jedan poseban način. Zauvek ću pamtiti reakciju kada počne pesma „Krčma u planini”. Taj osmeh i osećaj ispunjenosti prekopirao sam do najsitnijih detalja. Lep je osećaj vratiti se, pomoću nje, u neke lepše i bezbrižnije dane, u Njegove i moje dane.

Ličnost koja je obeležila vaš život i karijeru?

Dve ličnosti. Jednu viđam svaki dan, a drugu samo na ekranu. Majka Branka, borac žešći od Jovanke Orleanke i Majke Hrabrost, vodilja, prijatelj i žrtva u isto vreme. A druga, Džek Nikolson, glavna je infuzija za moju odluku da postanem glumac. Hedonista XXL, koji je uvek sa maštom i merom sanjao svoje „američke snove”, bio primer sjajnog i obožavanog glumca i harizmatičan punkt Holivuda. Takav se jednom rađa. Žao mi je što nisam imao priliku da ga sretnem.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi