Igor Marojević za 24sedam: Nikada ne bih švercovao otiske lepote

Njegovo pero je oštro, inspirativno i priznato. Njegove knjige dovoljno duboke da u njima pronađemo sebe, a njihovi naslovi dovoljno simbolični da iz njih proistekne razgovor i oslika njegov portret ne samo rečima već iskustvom, emocijom, duhovitošću, autentičnošću… On je pisac, ali onaj koji ume da zagrebe po papiru i srcu čitaoca istinom, bez zavaravanja, bez kalkulacija, bez dodvoravanja. Sasvim svoj, i kao čovek i kao književnik. Slobodan u svom izrazu, životu, rečima… zarobljen svojom ljubavlju prema pisanju. On je nomad. Ponekad neočekivan, uvek dobrodošao. Zna svrhu svog putovanja i svojih dela. I onaj poseban osećaj kada se ta dela podele sa čitaocima. Igor Marojević u ovom intervjuu kroz svoje knjige ispisuje sebe.

Šta čitaoce očekuje na stranicama vaše najnovije knjige “Sve za lepotu”, a šta između njenih redova?

Na stranicama će naći izbor iz moje dosadašnje tri zbirke priča - “Tragači”, “Mediterani” i “Beograđanke” - i novijih narativa (ciklus “Smrti poznatih”), gde su odabrane pripovesti u njihovoj konačnoj formi upodobljene naslovnoj temi. Između redova se može naći roman čiji je glavni junak lepota u najrazličitijim pojavnim oblicima. Raspon njenog delovanja je širok: od osveženja poimanja lepote u svakodnevici vanbračnom preljubom, preko uobičajenijih muško-ženskih odnosa, ili pak muško-muških (slučaj Federika Garsije Lorke), uživanja lepote sna, medija, filma i, zasebno, pornografije, ali i video-igrica, lepote sopstvenog lica i tela, lepote života u ličnom prostoru, dublje lepote unutrašnjeg života, lepote lova i grada, lepog za život u njemu, ali i smrt... Kao što se može pretpostaviti, raspon vremenskog kretanja lepote kao glavnog junaka ovih priča - ili poglavlja, kako ko čita - prostire se od našeg veka do prve polovine prethodnog.

Šta nikada ne biste uradili za lepotu?

Ponešto od onog što su učinili junaci moje nove knjige. Neki od njih su zaista spremni da se do žrtvovanja poslednje kapi rutinske svakodnevice bore za sopstveno poimanje lepote: neke od njihovih rizika bih, ili već jesam, podelio, ali na primer, ne bih se na više godina zarad uživanja u spoljnjem vidu unutrašnjog sveta zaključao u stan, ne bih snimao porno-filmove niti švercovao otiske lepote, ne bih se oprobao u homoseksualnom iskustvu jer sam hetero, ne bih rizikovao zdravlje ulepšavajući se plastičnim operacijama ili zahtevnim medijskim rekvizitima, niti bih se bavio lovom i video-igricama. 

Vladimir Manojlović

Šta nam donosi obmana Boga? Da li je to obmana sebe samog, sopstvenog života, postojanja, trajanja, bića, srca, ili put da, sasvim suprotno, dođemo do onoga ko smo, ma koliko nam ta obmana donela rana i teških koraka? 

Pojedini misle da će obmanuti Boga verujući u njega i praveći ogrešenja o ono što bi religija pretpostavljala. Paradoks verovanja u Boga i istovremenog neverovanja da on vidi naše grehove široko je rasprostranjen, nije li?

Koje zidove u svom životu i radu ste srušili i šta ste pronašli iza njih, a koje ne želite da rušite i zbog čega? 

Sve one saznajne i zanatske zidove koji su mi pravili prepreke da dospem do ovog nivoa bavljenja pisanjem. Ne bih nikada srušio zidove svog stana, jer među njima imam gotovo sve uslove za nesmetano bavljenje pisanjem. Još samo da nabavim adekvatniju daktilo-fotelju.

Koja žega vas je najviše opekla u stvaralaštvu i životu, gde se nalaze ti ožiljci i o čemu svedoče? 

Samo neko ko je sistematski pratio moj rad bio bi dovoljno objektivan da pruži valjan odgovor na to pitanje.

Koji šnit vašeg života je onaj na koji se prišivaju svi ostali, a kom šnitu vašeg stvaralaštva se uvek vraćate? 

Za sada se ostale knjige privezuju uz “Ostatke sveta” kao najdublji i kritikom ubedljivo najpodržaniji izraz mog ciklusa “Etnofikcija”, a i inače, “Beograđanke” kao neuporedivo najpopularniji izraz mog ciklusa “Beogradsko petoknjižje”, a i inače, i uz “Sve za lepotu”, kao podvlačenje crte mog bavljenja pisanjem kraćih formi.

Šta uvek čuva majčina ruka a da i danas jeste ona linija na tom dlanu zbog koje ste postali to što jeste kao umetnik i kao ličnost? 

Da bi neko bio i umetnik i ličnost mora se razlikovati ne samo od roditelja nego i od sve čeljadi. Sa majkom delim struku - diplomiran Srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti, odnosno Srpski jezik i književnost - ali ona je iz studentskih klupa otišla među učenike, a ja za radni sto i pred pisaću mašinu, odnosno monitor računara.

Printscreen / Youtube Laguna

Da li je iz partera bolji pogled na život, književnost i sebe samog, ili je scena  mnogo jasnija kada se gleda sa balkona? 

Svaka tema iziskuje drugačiji pogled, kao i svaka životna okolnost. Ukoliko ostanemo na knjigama, čini mi se da je u konkretnom slučaju pogled iz partera i sa balkona najubedljivije sjedinjen u knjizi “Sve za lepotu”.

Za čim i dalje tragate u životu i u onome što želite da iznedri vaše pero? 

Za građom koja mi preostaje da završim etnofikcionalni ciklus, peti roman iz serije, “Etno”.

Na kojim Mediteranima ste bili najusamljeniji, i zbog čega? 

U malim mestima Mediterana, zbog nemogućnosti izbora. Konkretno, u Perastu i gradiću na francusko-španskoj granici, Port Bou, koji se prilično opisuju u knjizi “Sve za lepotu”.

Šta vam prolazi kroz glavu svaki put kada završite neku od svojih knjiga? 

Pitanje kako će tekst izgledati kad se pojavi u PDF formatu.

Koju Beograđanku nikada nećete zaboraviti? 

Ako ne pretrpim mentalnu bolest, nijednu Beograđanku neću zaboraviti jer imam neselektivno pamćenje, inače verovato ne bih ni pisao.

U kojim tuđinama ste najviše plakali, i zašto? 

Ne sećam se kad sam poslednji put plakao ni kod kuće, ni u tuđinama.

Kada se pomešaju krv i voda šta dobijamo? 

Verovatno mediteransko piće po meri vampira, koji bi da su obični ljudi preferirali bevandu.

Promo/Dereta

Da li ste nekada bili nomad ili ste to uvek, i šta vam to donosi? 

Oduvek sam nomad, najpre sticajem okolnosti, a zatim i ličnim izborom. Živeo sam, za sada, u šest gradova u tri države. Takvo nomadstvo mi donosi mogućnost objektivnijeg sagledavanja, jer nisam vezan ni za jedno mesto toliko da bih se s te strane zavaravao. A ni inače.

Koje pijanstvo vam je donelo otrežnjenje u svakom smislu? 

Kad bi pijanstva donosila otrežnjenja u svakom smislu, niko se ne bi opijao.

Kojim ostacima sveta se uvek vraćate i šta je u njima a da vas u potpunosti definiše i kao pisca i kao osobu? 

Uvek se vraćam radu. Kada se povremeno vratim ljudima, vraćam se prijateljstvu, ljubavi, lojalnosti i cinizmu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi