"Njihov jauk razdrobi mi srce": Bolna pisma Nadežde Petrović sa ratišta

Srpska slikarka i dobrotvorka Nadežda Petrović rođena je na današnji dan 1873. godine.

Bila je najznačajniji srpski slikar toga vremena, a iako je tematski ostala verna nacionalnom, stilski se potpuno okrenula savremenim tokovima evropske umetnosti. U odnosu na ostale naše umetnike išla je znatno ispred svog vremena, što je sigurno i jedan od razloga što od svojih savremenika nije bila dobro shvaćena, pogotovu u jednoj tradicionalnoj patrijarhalnoj srpskoj sredini.

Delo Nadežde Petrović, u celini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene žene koja se tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila i fotografijom, kao prva žena ratni fotograf.

Kao izuzetno talentovana i zapažena slikarka svoju prvu samostalnu izložbu imala je već 1900. godine u Beogradu. Tri godine kasnije, 26. avgusta 1903. godine sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri osniva humanitarno društvo Kolo srpskih sestara. 

Sem što je bila istaknuta slikarka i humanista, Nadeždino srce pripadalo je Srbiji, piše Istorijskizabavnik.rs Podstaknuta svojom ljubavlju prema domovini, ova srpska heroina priključuje se srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu kao bolničarka.

Wikipedia

Nakon uspeha Srba u Cerskoj bici u avgustu 1914. godine, austrougarska vojska krenula je u krvoločnu ofanzivu. Pred najezdom neprijatelja srpska vojska je morala da se hitno povlači iz Srema. S Austrougarima se sukobila u teškoj bici kod Mačkovog Kamena.

Nadežda je kao bolničarka na frontu bila očevidac velikih srpskih stradanja. Iako poznata kao hrabra žena koja je sve podnosila stoički, bitka na Mačkovom kamenu ju je strašno pogodila.

- Ranjenika kao što rekoh, imali smo na 4.000 i ja mišljah poludeću od jada i čuda. Imala sam krizu nervnu tako da kada su nam bili doneli 20 oficira teško ranjenih i ja ih smestila u velikom šatoru, bejah skamenjena - pisala je slikarka svojoj porodici septembra 1914. godine, prenosi Istorijskizabavnik.

U istom pismu Nadežda prepričava i događaj koji je nazvala najtežim trenutkom u životu.

- Kada otpočeh da ih pojim čajem, njihov jauk razdrobi mi srce pa padoh kraj jednog od njih na kolena sa čašom čaja u čežnji da ga pojim, ne mogući da se savladam, otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujućI me rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govorećI mi: "Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše."

Wikipedia

Kroz suze jauknuh: "Gospode, zar ne vidite, izginuste svi. Bože, što kazni ovako našu naciju" Trenuci su bili doista strašni - zapisala je Nadežda u svom pismu.

Svojoj porodici je takođe pisala: 

- Sada sam sela posle cele noći skupljanja po razbojištu preteklih neskupljenih ranjenika posle jučerašnjeg strašnog krvavog okršaja; nisam ni hleba jela, toliko je bilo posla oko toga, da sam skoro pala od umora; cele noći smo ih donosili, previjali; derala sam i svoju bolničku kecelju i košulja je došla na red... Zavoja je ponestalo, a rane strašne zjape. Tiče se života; tu se ne obazire ni na šta, samo daj, previjaj, zaustavljaj krvarenje, zapuši rane, razlokane, da se kroz slomijena rebra naziru srca i pluća, a oči iskolačene bezumno od bola i straha pred smrću.

Posle pobede srpske vojske u Cerskoj i Kolubarskoj bici u zatišju 1915. godine, Nadežda odlazi za Skoplje gde se sklonila njena porodica. Rodbina je preklinjala da se ne vraća na bojište. Tada je Nadežda mogla da bira, da ide na konferereciju u Rim, u jednu beogradsku bolnicu na rad ili u bolnicu jedne strane misije u Niš. Međutim, odvažna, izabrala je svoju bolnicu u Valjevu.

RINA

Tada je Valjevo bilo "...velika kužnica, u kojoj se jedva zna ko je živ, ko je mrtav...". Posle Suvoborske bitke Valjevo je kosila epidemija pegavog tifusa. Bolest je odnosila vojnike, lekare, bolničare i civile. Krajem marta 1915. godine zaraza je nažalost zahvatila i Nadeždu Petrović koja je radila kao bolničarka Infektivne bojne bolnice. Bolovala je sedam dana.

Umrla je od tifusa 3. aprila 1915. Sa valjevskog groblja je prenesena na beogradsko Novo groblje 2. juna 1935. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi