Čarls Bukovski: Od skitnice do bludnog sina svetske književnosti

10.03.2021

20:14 >> 15:32

0

Autor: Mona Cukić

Prostitutke, beskućnici, opijanja, tuče, trke konja i klasična muzika bili su njegov život, a pisanje način da izrazi sopstvenu ličnost

Čarls Bukovski: Od skitnice do bludnog sina svetske književnosti
Profimedia

“Kada nedelju dana ne pišem, razbolim se. Ne mogu da hodam, hvata me vrtoglavica, ležim u krevetu, povraćam. Moram da pišem. Kada bi mi odsekli ruke, kucao bih nogama…”, reči su Čarlsa Bukovskog, koji se danas smatra jednim od najuticajnijih pisaca svih vremena.

Čarls Bukovski rođen je 16. avgusta 1920. godine u Andernahu, u Nemačkoj. Bio je američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom i vulgarnom književnom izrazu, kao i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva.

Stvarao je ne poštujući pravila i formu, oglušujući se o meru i pristojnost i izbegavajući bilo kakva poređenja. O svojoj ulozi kao pisca izjavio je: “Doprineo sam tako što sam opustio i pojednostavio poeziju, učinio je ljudskom… Naučio sam ih da pesmu možeš da napišeš kao što pišeš pismo, da pesma čak može da bude zabavna i da u tome ne mora da bude ničega svetog.”

Prostitutke, beskućnici, opijanja, tuče, trke konja i klasična muzika bili su njegov život, a pisanje način da izrazi sopstvenu ličnost.

Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. Godine 1922. porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života.

Čarls je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu “Ham on Rye”.

Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac.

Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine, posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. Godine 1944. časopis “Stori” objavljuje njegovu priču “Aftermath of a Lenghty Rejection Slip”. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja, ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles.

Profimedia

Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. Privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti tri godine, da bi 1955. godine bio hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem.

Prekida svoju vezu sa Dženet, koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola, i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa “Arlekin”. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u “Arlekinu” i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu “Post Office”.

Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznim tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim “andergraund” časopisima. Svoju prvu zbirku pesama “Flower, Fist and Bastial Wail” Bukovski objavljuje 1959. godine.

Godine 1963. dobija nagradu “Outsider of the Year”, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu “Chicago Literary Times”. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča “All Assholes in the World and Mine” objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama “At Terror Street and the Agony Way” (1968) i “The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill” (1969).

Piše svoje kolumne pod nazivom “The Notes of the Dirty Old Man” u časopisima “Open City” i ” Los Angeles Free Press” koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima, a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.

Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće “Black Sparrow Press” Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman – pomenuti “Post Office”.

Profimedia

Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za “andergraund” pisca čija dela objavljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog i vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma “Bukovski” reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama.

Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše.

Na pitanje o tajni njegovog uspeha odgovorio je: “To je bio samo naporan rad, iz dana u dan i pritom osećaj sreće.”

Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa “U-2” mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film “Priče o običnom ludilu” sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po njegovoj istoimenoj zbirci priča. Bukovski piše i scenario za film “Barfly” koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama “The Last Night of the Earth Poems”, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.

Pročitajte još

Čarls Bukovski je umro na današnji dan 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u “Green Hills” memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše “Ne pokušavajte”.

Glavni deo opusa Bukovskog objavljen je u višestrukim izdanjima i na srpskom jeziku, najvećim delom zahvaljujući prevodima Flavija Rigonata, koji je priredio i Izabrana dela ovog pisca u 14 knjiga.

Najpoznatiji romani su mu “Pošta”, “Faktotum”; “Žene”; “Bludni sin”; “Holivud”; “Šund” (Palp), a među kratkom prozom: “Beleške matorog pokvarenjaka”; “Priče o običnom ludilu”; “Fotografije iz pakla” i druge.

Ovako je govorio Čarls Bukovski:

“Predstavljaju me hrabrijim i talentovanijim nego što sam bio. Preuveličava se … ljudska rasa sve preuveličava, svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.”

“Ne zaboravite da makar jednom poludite. Život je prekratak da bismo ostali normalni i celi na tom putu, pustite kosu i dozvolite sebi da poludite.”

“Budite slobodni.”

“Jedino što je važno jeste koliko dobro hodate kroz vatru.”

“Mi smo na Zemlji da se smejemo izgledima i da živimo tako da se smrt plaši da nas uzme.”

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti