Kada jednom poverujemo da Neša više nije sa nama, sećaćemo ga se s ljubavlju i radošću

Vest o smrti glumca Nenada Nenadovića, koji je danas premino od posledica koronavirusa u 57. godini, izazvala je nevericu i tugu među njegovim kolegama, ali i među publikom koja je ovog uvek nasmejanog umetnika pratila od njegove trinaeste godine, kada se prvi put pojavio na televiziji u ostvarenju „Povratak otpisanih“.

Pozorište „Boško Buha“, u kome je Neša ostavio dubok trag svojom glumom, ali i vrlinama koje je imao kao čovek, objavilo je zvanično saopštenje, kao oproštaj od omiljenog glumca, koje prenosimo u celosti.

Danas je u Beogradu preminuo naš dragi kolega i prijatelj Nenad Nenadović, jedan od omiljenih glumaca najmlađe, ali i one starije publike. Bio je član pozorišta „Boško Buha“ od 1987. godine.

Nenad Nenadović je rođen 20. oktobra 1964. u Beogradu. Bio je glumac od malih nogu. I to ne samo glumac, već prava zvezda. Publika ga je, još kao dečaka, prepoznavala iz „Vage za tačno merenje“ i „Boška Buhe“, a nastavnice u njegovoj školi su oplakale smrt njegovog junaka Moljca iz „Povratka otpisanih“. Dobijao je stotine pisama dnevno, iz cele Jugoslavije.

Završio je glumu u poslednjoj klasi profesora Minje Dedića, i odmah po diplomiranju zaposlio se u pozorištu „Boško Buha“, svojoj „prvoj i poslednjoj profesionalnoj ljubavi“, kako je sam govorio. Odigrao je na desetine uloga – od svoje prve profesionalne uloge Bertrama u predstavi „Sve je dobro što se dobro svrši“ Šekspira u režiji Dejana Mijača, preko Vuka u „Bajci u Vuku i Srbima“, Rake u „Sumnjivom licu“, Renca u „Zelenom ptiću“, Princa Filipa u „Uspavanoj lepotici“, Njuške kotlokrpe u „Snu letnje noći“, pa čuvenog Mitra Pjevca iz „Carevog Zatočnika“, kneza Vukana u „Princu Rastku – monahu Savi“, Ministra u „Golom kralju“, Msje Žaka u „Mačoru u čizmama“, Lovca u „Snežani i sedam patuljaka“, Oca u „Gospodaru muva“, Gospodina Darlinga u „Petru Panu“, Kralja Grdana u „Zvezdarskom vitezu“, Novinara u „Tomu Sojeru“, Feliksa u „Florentinskom šeširu“, Riste Todorovića u „Gospođi Ministarki“, Kralja u „Uspavanoj lepotici“, Kontea od Albafiorite u „Krčmarici Mirandolini“, Tima u „Iza kulisa“, Vuksana u „Majstori majstori“, Gospodina Braunloa u „Oliveru Tvistu“, do poslednje u „Mačoru u čizmama“ Igora Bojovića u režiji Juga Radivojevića.

Teško je u ovom trenutku pomiriti se sa tim da rečima. Poslednja uloga. Verovali smo da će ih Nenad odigrati još na desetine.

Dva puta je dobio nagradu „Gita Predić Nušić“ – 1996. za nekoliko uloga u predstavi „Princ – arkadna avantura“ Nebojše Romčevića, u režiji Gorčina Stojanovića, i 1999. za ulogu Luja XIII u predstavi „Tri musketara“ Aleksandra Dime/Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića. Od 2002. do 2005. godine bio je upravnik pozorišta „Boško Buha“. Za vreme njegovog mandata, osnovan je TIBA festival, internacionalni festival pozorišta za decu i mlade.

Sa Nešom je bilo lako raditi. Uvek vedar i nasmejan, nikad nije unosio težinu u proces, a uvek je dolazio do glumačkih kreacija koje su osvajale srca publike. Bio je pouzdan kolega, neko na koga smo uvek mogli da se oslonimo, i sa kojim smo uvek sa radošću stvarali, ali i delili priče iz naših i njegovog života.

Osim njegove Snežane, Jane i Mine, njegove porodice iz pozorišta „Boško Buha“, za Nenadom će tugovati i mnoga beogradska deca, njegovi đaci iz škole glume koje je uveo u magični svet pozorišta, i kojima je bio veliki prijatelj i oslonac.

Pročitajte još

Emotivna životna ispovest Nenada Nenadovića: Te godine sam plakao više nego ikada u životu

Kada jednom poverujemo da Neša više nije sa nama, sećaćemo ga se često i rado, sa ljubavlju i radošću što smo se sreli u ovom životu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi