Dragan Bjelogrlić za 24sedam o filmu "Toma": Šta je to u meni što se zove tuga? (VIDEO)

U autentičnom ambijentu Skadarlije, na mestu gde je pre mnogo godina Toma Zdravković pevao svoje najlepše pesme, simbolično je danas održana konferencija i novinarska projekcija filma “Toma” čija je premijera zakazana za 15. septembar u Sava centru.

O ostvarenju punom Zvravkovićevih svevremenih pesama koje odišu iskrenom emocijom i neizmernom tugom, govorila je ekipa filma na čelu sa rediteljem Draganom Bjelogrlićem složivši se da je ovo, pre svega, priča o duši i ljubavi.

Bjelogrlić je istakao ovom prilikom da velike nacije snimaju filmove o velikanima svoje kulture, te da bi voleo da “Toma” motiviše i druge autore da snimaju filmove o važnim, malim ljudima koji su obeležili naše živote.

– Važno je snimati filmove o istorijskim događajima, o važnim momentima u kojima su određena država i društvo pobedili, ali je od velikog značaja snimati filmove i o bardovima kakav je bio Toma Zdravković – rekao je Bjelogrlić.

Na konstataciju novinara da se odlazak velikog boema neminovno stapa i sa odlaskom jedne zemlje, što je u filmu suptilno i prikazano, reditelj kaže da drugačije nije moglo nego da se te dve stvari poklope.

– Toma Zdravković je umro 30. septembra 1991. godine. Nekako u to vreme je umrla i država koju je voleo i u kojoj je živeo i prosto nije moglo drugačije nego da se te dve stvari u filmu povežu. To je neki moj intimni odnos i odnos ljudi koji su radili ovaj film prema tom vremenu i prema toj državi. To vreme nije bilo davno, desilo se pre 30 godina, mnogi od nas se sećaju svega. Međutim, ono deluje sada kao epoha, jer se ti ljudi i to vreme više nikada neće ponoviti – rekao je Bjelogrlić.

Na pitanje 24sedam zašto takvih ljudi više nema i da li je njihova hrabrost, da osluškuju dušu i idu za osećajem i emocijom zauvek izgubljena, reditelj je rekao:

– Teško je vaše pitanje, jer kako kaže Toma: “Šta je to u meni što se zove tuga?”. Na to ne postoji odgovor. Ja samo znam da sam imao tu sreću da upoznam Zorana Radmilovića, da vidim Miku Antića i da slušam kako recituje svoju poeziju, i da pamtim i Gagu Nikolića i Boru Todorovića, kao i Tozovca, Kalezića… Naravno i Novicu Zdravkovića koji mi je bio najveći saradnik na filmu, a nije doživeo da ga vidi, što sebi ne mogu da oprostim. Nemam odgovor na to, samo znam da su bili jedinstveni, da je to bilo jedno jednostavnije, pitomije vreme kada su ljudi imali vremena da budu boemi. Mislim da sada živimo u vremenu koje ne dopušta svojim ritmom i svojom surovošću da se sedi u kafani i da se bude boem. Mi smo probali to intuitivno da dočaramo – objasnio je i dodao da živimo veoma brzo, bez mogućnosti da se sa dušom posvetimo nečemu.

Glumac, producent i reditelj naglašava da je celu filmsku ekipu u toku nastajanja ostvarenja povezala velika emocija.

– Baš kao što i publika sada oseća film o Tomi Zdravkoviću, tako smo i mi osećali veliku odgovornost za vreme snimanja, pre svega prema svedocima epohe koju je on svojom muzikom obeležio. Vreme u kojem je Toma Zdravković oplemenio živote mnogih ljudi bilo je praktično juče. Postoji veliki broj ljudi koji se sećaju tog vremena i imali smo obavezu da ih ne razočaramo već da sve te ličnosti tretiramo sa puno ljubavi jer ovaj film jeste pre svega priča o ljubavi – kazao je Bjelogrlić.

Za njega nema dileme da je jedan od najvažnijih momenata u nastajanju filma originalni scenario Nikole Pejakovića.

– On je osmislio specifičan odnos Tome Zdravkovića i njegovog lekara, na koji publika koja gleda film vrlo emotivno reaguje i koji i jeste suština – pitanje je na kraju ko koga tu leči. Najvažnija je priča o duši ona je ključ filma – rekao je Bjelogrlić.

Jedan od producenata i kompozitor muzike za “Tomu” Željko Joksimović rekao je i da su sve Tomine pesme snimljene za film imale novi aranžman.

– Pokušao sam da napišem muziku inspirisan vremenom u kojem je Toma živeo. Pesmu “Ljiljana”, koju je Toma na promociji jednog od svojih albuma izveo baš u restoranu “Dva jelena”, promenili smo i verujem da će se to dopasti publici i da će ona osetiti emociju boemskog života kroz našu muziku. Isto važi i za pesmu koju u duetu pevaju Silvana i Toma – rekao je Joksimović.

Glumac Milan Marić, koji je na velikom platnu maestralno oživeo Tomu Zdravkovića, kazao je da je uz njegove pesme preboleo svašta u kafani.

– Uz Tomine pesme smo drugovali, puštali suze, opraštali se… Možda delujem kao zatvoren čovek ali to je odbrana od sveta. Volim da pustim da me stvari dotaknu da shvatim i osetim šta su oni koji su ih pravili hteli da poruče – rekao je Marić.

Govereći o pripremi za ulogu priznao je da je bio svestan da ne liči na Tomu, da ne zna da peva, ali da je morao da nađe nešto baš njegovo, autentično.

– Srećan sam što sam zajedno sa svojim kolegama izašao iz zone komfora i što smo iz sve snage, punim srcem radili na ovom divnom filmu. Iako je Toma sada legenda, glumac ne igra legendu, već čoveka kakav je bio. Toma sigurno sebe nije doživljavao kao legendu za života, imao je taj turbulentan život, a biti boem je ozbiljna disciplina. Mislim da je imao potrebu da iz sebe izbaci tu tugu koju je nosio u sebi. Ceo svoj život je bežao od sebe, a kao senka jurilo ga je sve što je živeo i obrnuto. Njegove pesme osećaju i razumeju i druge generacije, toliko godina kasnije, jer je pevao ono što je živeo i osećao u duši – zaključio je Marić.

Pročitajte još

Varajeti o filmu “Toma”: Postavlja se pitanje šta će se najpre dogoditi – smrt umetnika ili jedne države

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi