Simon de Bovoar: Heroina savremenog feminizma
U svojim delima je pisala da se raduje budućnosti gde su muškarci i žene ravnopravni, ali kako bi čovečanstvo odnelo pobedu, oni moraju ići nasuprot svoje
Simon de Bovoar, rođena na današnji dan 1908. u Parizu, bila je francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.
Njeni roditelji bili su Fransoa de Bovoar i Bertrand de Bovoar, a imala je i dve godine mlađu sestru Helen, koja je postala slikarka. Budući da su izgubili puno materijalnih dobara tokom Prvog svetskog rata, porodica se borila da zadrži svoj buržoaski status. Ipak, Simon i Helen su se školovale u jednoj od najprestižnijih samostanskih škola. De Bovoar je bila veoma religiozna devojčica i nameravala je da postane časna sestra. Međutim, u svojim „tinejdžerskim” godinama, izgubila je svoju veru i ostala je ateista do kraja svog života.
Nakon što je 1925. godine stekla univerzitetsku diplomu iz oblasti matematike i filozofije, nastavila je da studira matematiku na Katoličkom institutu u Parizu, kao i književnost i jezike na Institutu sv. Marija. Zatim je studirala filozofiju na Sorboni gde je diplomirala 1928. godine. De Bovoar je bila deveta žena koja je diplomirala na Sorboni, budući da su se Francuskinje tek tada izborile za pristup visokom obrazovanju.
Iako nije bila na službenom popisu studenata, slušala je predavanja u Visokoj školi gde se pripremala za agregat u filozofiji, vrlo težak postdiplomski ispit koji je služio rangiranju studenata na nacionalnom nivou. Dok je tamo studirala upoznala je studente Žan Pol Sartra, s kojim je bila u romantičnoj vezi, Pola Nizana i Rene Maja. Iako su de Bovoar i Sartr bili partneri pedeset i jednu godinu, de Bovoar je odlučila da se nikad ne uda ili da živi u zajednici; imala je ljubavnice i ljubavnike te nije imala ambicija da postane majka. Svoj život posvetila je obrazovanju i političkom angažmanu, pisala je i podučavala.
Profimedia
Ocenjivači za “agrégation” su dodelili Sartru prvo mesto, dok je de Bovoar završila na drugom mestu. Ipak, sa uzrastom od samo dvadeset i jedne godine, postala je najmlađa osoba u istoriji koja je položila ovaj ispit.
Pišući o svojoj mladosti u “Uspomenama dobro odgojene devojke”, Bovoar je napomenula:
– … individualizam mog oca i paganski etički standardi bili su u potpunoj opoziciji na rigidnim moralnim konvencionalizmom moje majke. Ova neravnoteža, koja je moj život učinila nekom vrstom beskonačnog spora, je glavni razlog što sam postala intelektualka.
Od 1929. do 1943. godine, de Bovoar je podučavala kao lycée (profesorka koja priprema srednjoškolce za fakultet), sve dok se nije mogla izdržavati isključivo od zarade koju bi stekla svojim intelektualnim radom, odnosno pisanjem. Što se tiče trendova u filozofiji koji su uticali na de Bovoar, valja spomenuti Sartra čija se misao nazire u egzistencijalističkim spisima poput njezinog prvog romana “Gošća”.
Godine 1950. i 1954. osvojila je najprestižniju francusku književnu nagradu za roman “Mandarini”, a 1977. Bovoar, Sartr, Bart, Fuko, Derida, te ostali predstavnici intelektualne elite potpisuju peticiju kojom ze zahteva ukidanje dobne granice pristanka na seksualni odnos u Francuskoj.
Tokom 1970-ih de Bovoar je postala aktivna u francuskom pokretu za oslobođenje žena. Napisala je i potpisala “Manifest 343” 1971. godine, koji je uključivao i listu poznatih žena koje su uradile abortus, tada ilegalan u Francuskoj. Godine 1974, pobačaj je legaliziran u Francuskoj. U intervjuu s Beti Fridan, de Bovoar je rekla:
– Nijedna žena ne bi trebalo da bude zadužena da ostaje kod kuće i odgaja decu. Društvo bi se trebalo u potpunosti promeniti. Žene ne bi trebalo da imaju taj izbor, jer ako on postoji, previše žena će učiniti upravo to. Ovo je način da se žene usmeravaju u određenom pravcu.
Profimedia
Simon de Bovoar je bila koautorka spisa Feminizam – živ, dobar i u konstantnoj opasnosti za antologijsko delo Globalno sestrinstvo: antologija internacionalnog ženskog pokreta.
Neka od njenih poznatijih dela su romani egzistencijalističke tematike: „Gošća“, „Krv drugih“, „Svi su ljudi smrtni“ i „Mandarini“, drama „Nekorisna usta“ i memoari „Uspomene lepo vaspitane devojke“.
Delo “Drugi pol” prvi put je izdano 1949. godine, kada je de Bovoar imala trideset i osam godina. Knjiga je objavljena u dva dela: “Mitovi i činjenice” te “Življeno iskustvo”. Neka poglavlja najpre su se pojavila u časopisu Moderna vremena, čija je de Bovoar bila urednica. “Drugi pol” se smatra epohalnim delom feminističke filozofije i početnom tačkom feminizma drugog talasa.
Pročitajte još
Bovoar piše da se raduje budućnosti gde su muškarci i žene ravnopravni, ali kako bi čovečanstvo odnelo pobedu, oni moraju ići nasuprot svoje prirodne razlike, te prigrliti uzajamno sestrinstvo/bratstvo.
Nakon Sartrove smrti 1980. godine, de Bovoar je objavila pisma koja joj je pisao. Umrla od upale pluća 14. aprila, 1986. godine u Parizu, u svojoj 78. godini. Sahranjena je pored Sartra na groblju Monparnas u Parizu.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari